AR pijaca klasika: Minivan iz osamdesetih godina + turbo = neobična kombinacija

Tokom nedavnog godišnjeg odmora u Srbiji i Hrvatskoj, ukazala mi se prilika da pročitam biografiju čoveka po imenu Li Ajakoka. Ne znate ko je to? Pa trebalo bi da znate, ukoliko pratite automobilsku industriju, pošto je on čovek zaslužan za legende kao što su Ford Mustang i Thunderbird, Mercury Cougar, Lincoln Serija Mark i mnoge druge.

Nakon veoma uspešne karijere u Fordu, Ajakoka je prešao u Chrysler i tamo sprečio ovu firmu da ode u već najavljeni stečaj. I znate na koji je automobil Ajakoka najviše bio ponosan (barem po pisanju u njegovoj biografiji)? Ne, to nije originalni Mustang već zapravo – Dodge Caravan sa turbo motorom.

Ideja o modernom minivanu nije bila nova i Ajakoka i inženjer Hal Sprelih su je detaljno razrađivali dok su radili za Ford, ali Henri Ford II nikada nije dao zeleno svetlo za serijsku proizvodnju. Svoje zamisli su sproveli u delo dolaskom u Chrysler, i minivan je u svoje vreme bio zaista revolucionarna ideja.

Umesto čuvene konfiguracije „školjka na šasiji“, koju su imali veći kombiji, minivan je bio sličan današnjim krosoverima i pružao je samonoseću karoseriju za automobil. I dalje se mogao pohvaliti s tri reda sedišta, ali za razliku od veće braće, vlasnik je bio u stanju da ga parkira u tipičnu američku garažu.

Chryslerovi minivanovi su krenuli u akciju 1984. godine pod imenima Plymouth Voyager i Dodge Caravan (sa standardnim i produženim međuosovinskim rastojanjem – Grand) dok im se kasnije pridružio i Chrysler Town & Country. Prodavali su fantastično i omogućili su Ajakoki da vrati državne zajmove, ali malo je reći da su delovali poželjno svima onima kojima je benzin tekao kroz vene.

Kupac je u samom startu mogao da bira između dva motora. Onaj Chryslerov je razvijao 96 konjskih snaga iz radne zapremine 2,2 litre dok je Mitsubishijev 2,6-litarski benzinac sa šest cilindara bio za osam „grla“ moćniji.
Međutim, korporacija će baš da šokira javnost 1989. godine kada je u ponudu uvršćen i 2,5-litarski turbobenzinac sa 150 „konja“.

Dok takva tehnologija danas nije nepoznanica u vozilima svih kategorija i dimenzija, tokom osamdesetih godina prošlog veka, turbo je bio rezervisan uglavnom za sportske i egzotične modele. Da, bio je tu još po koji „buntovnik“ gde ste ga mogli dobiti i u putničkom četvorotočkašu za obične smrtnike, ali niko se nije usudio debitovati s turbobenzincem u dosadnom porodičnom minivanu.

Ajakoka u svojoj biografiji piše da mu je ideja pala na pamet kada je popularnost prve generacije minivanova počela da pada i tražio je način kako da se opet priča o njima. I iako ih nije mnogo prodato tokom dve godine proizvodnje (nepoznato je koliko konkretno jer cifre nikada nisu objavljene za konkretne motore), svakako se svako okretao da ih vidi.

Turbo motor se mogao kupiti na izdanjima sa značkama na kojima je pisalo Plymouth i Dodge, a izbor menjača se svodio na petostepeni manuelni i trostepeni automatski. Spomenućemo da fabrički podaci kažu da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo devet sekundi uz maksimalnu brzinu kretanja od 182 km/h. Spomenućemo da je ovo zadovoljstvo koštalo 18.500 američkih dolara u svoje vreme, ili 45.800 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Primerak iz današnjeg oglasa je onaj sa oznakom Dodge i reč je o modelu sa kraćim međuovosinskim rastojanjem. Fabriku je napustio 1989. godine i od tada je prešao 172.800 km. Trenutno se nalazi u gradu Alison Park unutar američke savezne države Pensilvenije.

Dodge je bio sportska verzija od dva modela (Plymouth je uglavnom ciljao na one kupce sa manjim primanjima), pa je samim tim i bogatije opremljen. Drugi i treći red sedišta se tako sa lakoćom skidaju, a vozilo se može pohvaliti i nosačima na krovu, atraktivnijim felnama, boljim audio sistemom, tempomatom i s još mnogo toga. Nažalost, ovaj model nema poželjniji petostepeni manuelni menjač već pruža trostepeni „automatik“.

Aukcija je donela 32 ponude od čega je najviša iznosila trinaest hiljada dolara.

AutoRepublika

(524)