AR pijaca klasika: Chevrolet Corvette C4
Uvek sam smatrao da je četvrta generacija modela Chevrolet Corvette danas nezaslužno zapostavljena. Dok njeni prethodnici umeju da koštaju i po nekoliko desetina hiljada dolara, C4 sam viđao u oglasima za par hiljada najmanjih zelenih novčanica. I to u državi gde se i dobro očuvan primerak našeg Yuga može prodati za istu sumu novca.
Istina, C4 nije bio najbolja generacija (nasuprot), ali je opet bio veliko unapređenje i doneo mnoga poboljšanja na račun tehnologije i kasnije i snage.
To se posebno odnosi na izdanje ZR-1 i razvijao je impresivnih 375 „konja“ (doduše, uz pomoć Lotusa), čime je vratio Sjedinjene Američke Države u ona zlatna vremena kada je snage bilo na pretek.
C4 je debitovao 1984. godine nakon što se prethodno proizvodio čak četrnaest godina i silaziće sa proizvodih traka sve do kraja 1996. godine. Dizajnerski je zadržao generalnu ideju ranijih modela, ali kao što smo rekli, napredak u tehnologiji je bio uočljiv.
Kupci su imali dosta pohvala, što potvrđuje i informacija da je tokom dvanaest godina fabriku napustilo oko 360 hiljada jedinica. Mediji su uglavnom imali lepe i birane reči, posebno nakon što su inženjeri uspevali da iz godine u godinu izvlače više snage iz 5,7-litarskog motora. Ranije smo pisali o spomenutom ZR-1-u, ali za današnju pijacu smo izabrali konfiguraciju nazvanu Grand Sport. Bila je deo ponude samo 1995. i 1996. godine, s ciljem da označi kraj jednih uspešnih vremena pre nego što ga je nasledio C5.
Grand Sport je već tada bila legendarna značka zahvaljujući prethodnicima napravljenim tridesetak godina kasnije. Ovi primerci su bili dostupni samo u plavoj boji i s trkačkom trakom, a razlikovali su se i po 18-inčnim felnama i posebnim grafikama na bočnom krilu sa vozačeve strane.
Kupcima se posebno dopalo novo izdanje 5,7-litarskog benzinca sa 330 „konja“ i maksimalnih 460 Nm obrtnog momenta dok je menjač bio šestostepeni manuelni. Fabričke informacije kažu da je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h trajalo 5,1 sekundu uz maksimalnu brzinu od 287 km/h. Chevrolet će da napravi samo hiljadu jedinica po ceni od 43.248 dolara (oko 84.628 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).
Primerak iz današnje priče je iz 1996. godine i nalazi se u gradu Rino unutar američke savezne države Nevade. Do sada je prešao tek 1.760 kilometara i uglavnom je u originalnom stanju. U oglasu se ne navodi kako je moguće da jedan automobil pređe tako malo tokom skoro tri decenije, ali su prethodni vlasnici očigledno znali šta imaju poseduju i koristili su Grand Sport samo za one specijalne prigode. Automobil je pre Nevade bio registrovan i u Mičigenu.
Ali kao što smo rekli, C4 nema mnogo „poštovanja“ kod kolekcionara, pa se to odrazilo i ovaj put. Vlasnik je dobio samo osam ponuda, a najviša je iznosila 45 hiljada američkih dolara.
Zoran Tomasović
(138)
Kao glavni uzrok zapostavljenosti ove generacije naveo bih absolutno neatraktivan dizajn – malo zasiljena i zaobljena kutija, to je sve. Predhodna generacija C3 pruzala je mnogo vise vizuelne atrakcije! Zbog svojih oblina imala je nadimak „Coca Cola“. 🙂
Da, ova prethodna generacija je delovala atraktivnije.
Nema ni C3 neku vrednost kod kolekcionara. Posebno oni primerci iz kasnih 1970-ih godina kao na tvojoj slici (to je 1978-1982 model, prepoznaje se po zadnjem staklu). Jedini koji imaju neku vrednost su oni rani 1968-1972 modeli sa 427 i 454 motorima. Ali u sustini, C3 mozes naci za otprilike isti novac kao C4.
Ok, prihvatam informaciju. Moj zakljucak bazira se na sledecim faktima:
1. Meni licno se C3 mnogo vise svidja od C4.
2. Gledao sam brojne americke dokumentarce na temu restauracije i tjuninga C3. Cini mi se da C4 nikada nije ni spomenut.
Generacija C3 dostigla je vrhunac sa dizajn studijom „Mako shark“, delo cuvenog dizajnera Bila Micela! Fenomenalan oblik i preliv boja koji imitira boje veoma opasne i agresivne ajkule Mako Shark – srebrnasti stomak i kontinualan preliv do plavo-crne na gornjoj povrsini karoserije. Mocan auto!
C4 se u Americi jos uvek vodi kao youngtimer i mislim da to igra veliku ulogu, ali isto mislim da ce jednog dana postati interesantan kolekcionarima. Amerikanci generalno cene malo koji domaci auto iz 1980-ih godina – Buick Grand National, Fox Mustang i to je vise manje to (ovako napamet).
Meni se C3 nikada nije svidjao. Nisam ni ljubitelj C4 (ali mi se svidja vise od C3), licno mi se Corvette nije dopadala posle C2 sve dok C7 nije izasao.