AR test: Peugeot 308 SW 1.5 BlueHDi/130 EAT8 Allure Pack

Zbogom „lubeničari“

U poslednjih sedamdeset godina, Peugeot je uz brojne modele često ponudio i karavansku verziju. Novi 308 nastavlja tradiciju, ali akcenat nije kao nekad na utovarnom prostoru, već na stilu!

Karavan sa savremenim dizel agregatom interesantna je kombinacije za mnogo vozače u Srbiji i regionu, nažalost ovaj „koktel“ sve je ređe u ponudi. Tržištem već godinama caruju razno-razni krosoveri u svim segmentima, a na pojedinim, uglavnom razvijenim, sve više elektromobili i hibridi. Dizel karavani su dakle vrsta u izumiranju, bez obzira što ovaj tip karoserije danas nema mnogo zajedničkih tačaka s nekadašnjim karavanima, prostranim i praktičnim.

Već čujem mog redakcijskog kolegu, poznatog nam pod nadimkom „MRN“, kako prezrivo odmahuje rukom na pomen ovog 308 SW, a sve evocirajući nekadašnji 307 SW, koji je bio nekakva kombinacija karavana/minivana, opciono sa sedam sedišta!

No „sve se menja sem kamenja, a i kamenje samo manje“, dragi kolega ovaj Peugeot nije jedan običan „lubeničar“ (pogrdan naziv za vozila ovog tipa koja služe uglavnom za prevoz lubenica do pijace), već salonski karavan, sav ušminkan i ulickan, evidentno tesan za korpulentniju četvoročlanu porodicu, o petočlanoj da ni ne pričamo! Da, da, čak ni za broj veći Peugeot 508 SW nije sposoban za tako nešto, kupce ovakvih karavana pre svega privlače zavodljive forme, a za palice, to jest štapove za golf, svakako ima dovoljno mesta!

Ovakva poslovna politika Peugeota je donekle razumljiva, za transport „trupa“ proizvođač ima danas modele kao što su 5008 i Rifter (nekadašnji Partner), dok novi 308 SW evidentno igra na kartu stila, uz tek neznatno veći protor za putnike!

Pogledajte ga samo, duži za 28 cm od hečbeka (4,64 m), izgleda elegantno i fluidno, bezmalo sportski, te iako je prtljažnik nešto manji nego li kod predhodne generacije, svakako je prostraniji i praktičniji od onog kod hečbeka. U ciframa izraženo, dobrih 600 litara (420 lit kod hečbeka), što je više nego li kod spomenutog 508 SW-a (530 lit), da bi se obaranjem naslona zadnje klupe ostvarilo 1.634 lit.

Pažnja, kod hibrida sa spoljašnjim punjenjem je nešto manji, odnosno plići, zapremina je inferiornija za stotinak litara! Što se tiče dizajna već kao po običaju sve do B stuba je neizmenjeno, kao i kod hečbeka srećemo se s pozamašnom prednjom maskom i znakom lava na njoj, no umesto nekadašnjeg kralja džungle uzdignutog na zadnjim šapama, sada je tu samo glava s grivom.

Iako skromnih dimenzija svetlosna grupa je upečatljiva, u višim završnim nivoima kompletno je u LED tehnologiji. Tu su i nezaobilazni očnjaci od gotovo pola metra, osnovna razlika odnosi se na zadnji deo, gde do izražaja dolazi treće bočno staklo i vertikalniji, tanji C stub nego li kod hečbeka. I ovde primećujem lažni dvostruki završetak izduvne cevi, kao i tri zakošena svetla u LED tehnologiji, s tim da nisu integrisana u crnu lajsnu kao ostalih modela kuće.

Kod verzije GT Line sve je začinjeno „suknjicom“ na pragovima (aerodinamična poboljšanja) i crnim lakiranim naplacima od 18 cola, no i bez njih SW deluje dinamično, bezmalo sportski, nažalost ispod haube prolazimo samo jedan mali dizel blok 1.5 BlueHDi od 130 ks.

Mali ali tehničar

BlueHDi od 100, 130, 180 ks…, Nekada bilo sada se pripoveda, prošla su vremena kada je Peugeot nudio kupcima sijaset dizela po kojim je bio poznat. Novi 308 mora se zadovoljiti jednim jedinim, no i to je ograničenog trajanja, po stupanju na snagu novih normi EURO 7 definitivno će biti ukinut!

Dakle ko se i dalje kune u dizele, nema izbora, nova zvezda Peugeota u ponudi je isključivo uz 1.5 BlueHDi od 130 ks, i to obavezno u paru s automatskim menjačem EAT8 (ručni šestostepeni je ukinut početkom godine). Pored dizela 308 pogonjen je i trocilindarskim benzincem 1.2 PureTech, s isto tako 130 ks (ovde je pored EAT8 u ponudi i ručni menjač), kao i s dve hibridne Plug-in verzije od 180 i 225 ks.

Očekuje se i 100 % električni 308, no za mnoge kupce pre će biti interesantniji novi benzinac 1.2 PureTech Hybrid 48 V od 136 KS, koji se premijerno ugrađuje u 3008/5008. No, na stvari bi trebalo gledati iz ugla aktuelne situacije, sve strožije norme o količini izduvnih gasova, represivna politika ograničenja brzine, te cena goriva koje na pojedinim evropskim tržištima prebacuje 2 evra po litri, doveli su do drastičnog smanjenja zapremine i snage SUS agregata.

Iz tog ugla gledano, jedan savremen dizel blok od 130 ks zadovoljava većinu vozača, posebno ukoliko vozilo nije preteško (308 SW dizel ima 1.400 kg). Ako ništa drugo prednost savremenih turbodizela, ogleda se u velikom obrtnom momentu, s 300 Nm koliko razvija ovaj blok pri 1.750 obtaja, verujte mi na reč ne vuče se po putu. Ukoliko ubrzanje iz mesta ne impresionira (11 sekndi do 100 km/h), to se ne može reči za međubrzanja, posebno od kako je obavezno u sprezi s navedenim automatskim menjačem EAT8.

Ukratko, ne bi trebalo sumnjati u performanse ovog malog dizela, čak i kada je maksimalno opterećen. Naravno da vam neće podići adrenalin ali vas neće ni staviti na muku kada bi se trebalo izvršti delikatno preticanje. Za razliku od predhodne sedmice voženog 1.6 JTDM (Alfa Romeo Tonale), 1.5 BlueHDi gotovo da voli visoke obrtaje, bez negodovanja zavrti se i na 5.000 o/min.

Kako sam 308 zamenio za Tonale istoga dana, odmah zaključih kako je nivo decibela u kabini niži, francuski blok bez sumnje je diskretniji i manje vibrira. Njegov karakter nije toliko eksplozivan kao kod italijansko proizvođača, rekao bih da je nekako linearniji. Opet za razliku od Alfe Tonalea pohvalio bih spregu motora i menjača, u savršenoj su harmoniji i prilagođavaju se jedan drugom u zavisnosti od izabranog programa vožnje (Eco, Normal i Sport).

Ovaj 308 SW se vozi lako, vrhovima prstiju, bez obzira o kojoj se sredini radi. Dopunskih 50 kg više na prednjem trapu, u poređenju s benzinskim 1.2 PureTech, se ne osećaju, 308 dizel je agilan i lak na upravljaču. Nikada preterano, upravljanje s promenjivom asistencijom je prilagođeno brzini kretanja.

Dugi kišni periodi i klizav asfalt nisu uobičajni krajem jula u gornjoj polovini Francuske, tako se barem uverih da su i u ovakvim okolnostima limiti visoko postavljeni. Zaista bi trebalo preterivati s brzinom, da biste ga destabilizovali, no kontrolu je lako povratiti oduzimanjem gasa ili snažnim kočenjem.

Kočnice grizu k’o Rotvajler, treba malo vremena da se navikne dozirati stopalo. Voženi 308 mekše je trimovan nego li Hybrid Plug-in (logično jer je hibrid teži par stotina kilograma), te uz nešto skromnije gume (225/45 R17), nema se šta prebaciti opštoj udobnosti.

Ni malo se ne plaši ležećih policajaca i drugih nepravilnosti na putu, reputacija Peugeota u potpunosti je opravdana. Podsećanja radi, platforma je ostala ista kao kod predhodne generacije, s tim da je pretrpela ozbiljna poboljšanja, uz povećano međuosovinsko rastojanje na 2,67 m (+ 6 cm u poređenju s hečbekom).

Najbolje što zna ovaj 308 ipak pokazuje na auto putu, nažalost to prokleto (ne)vreme, opet nas je odvratilo od dužeg putovanja, što je i bio cilj kada sam ga rezervisao par sedmica ranije.

Potroših tako vreme i novce za gorivo i putarinu bez nekog konkretnog razloga, ukoliko to nije što realnije preneti vam zapažanja. Kada nakon par stotina kilometara vožnje na autoputu vidoh podatke s putnog računara opet dođoh do istog zaključka kao prošle nedelje prilikom test vožnje Alfe Tonalea, nema trenutno boljih pogonskih agregata od savremenih dizela u ovakvim okolnostima.

U zavisnosti od brzine kretanja (nikada ispod autorizovanih 130 km/h) potrošnja se kreće od 5,5 do 6 lit, pravi poklon uzevši u obzir performanse. Jer iako male zapremine ovaj blok sposoban je pogurati vozilo iznad 200 km/h, uz nivo decibela u kabini za primer. Opet zahvaljujući automatskom menjaču EAT8 režim rada je nizak (2.100 o/min pri autorizovanoj brzini), dok su ostali parazitski šumovi svedeni na minimum (buka od kotrljanja i strujanja vazduha).

Između ostalih sigurnosnih sistema izdvojiću jedan za održavanje vozila u traci, u sprezi s inteligentnim regulatorom brzine. Funkcioniše bez greške, samostalno ubrzava, koči i održava distancu s vozilom ispred, i tako sve do zaustavljanja, te po potrebi ponovo ubrza do zadate brzine.

Nakon jednosedmične vožnje vratih ga nevoljno u pres vozni centar udaljen pedesetak kilometara, kada je „cool“ vožnjom u programu Eco (omekša motor ali ne toliko da se ne može normalno voziti), putni računar pokazao podatak koji impesionira, samo 4 litra u proseku (prosečna brzina 67 km/h). Zabeleženi ukupni prosek od 6,4 lit je osetno viši, no većinu vremena provedoh u gradskoj vožnji, gde ovaj motor nikada ne „popije“ više od 7-7,5 lit, bez obzira na svakodnevne gužve.

Poznati kvaliteti i mane

Već izvesno vreme Peugeot se distancira od ostalih proizvođača enterijerom, sada svima poznatim i-Cockpitom. Verovatno znate da se radi o specifičnoj ergonomiji vozačevog radnog mesta, koja evidentno ne odgovara svima! Na ovom polju ni novi 308 nije mnogo uspešniji od predhodnog, za razliku od recimo modela 3008, gde problem praktično ne postoji.

Naime, iako „smešno“ mali, te podrezan s gornje i donje strane, upravljač zaklanja dobar deo instrumenata, zbog čega je neophodno tražiti kompromise. Podići sedište ili spustiti upravljač, ponekad i jedno i drugo, sve u zavisnosti od korpulencije vozača.

Srećom te je amplituda podešavanja sedišta i upravljača za primer, uostalom i nije neophodno neprekidno se „bečiti“ na digitalnu instrument tablu. U zavisnosti od završnog nivoa je u 3D tehnologiji, u prevodu ispred ekrana nalazi se još jedan sloj providne plastike na koju se projektuju podaci. Prilično atraktivno ukoliko ne i pregledno, posebno jer se može promeniti tema, grafika i boja pozadine, na kraju izabrah model gde je nešto kao obrtomer i brzinomer, s tim da velike cifre, a ne kazaljke, pokazuju brzinu kretanja i obrtaje motora.

Uostalom pogledajte fotografije, govore više od reči! Pored ovog ekrana srećemo se s još dva, centralnim od 10 inča i odmah ispod njega još jednim manjim. Služi umesto klasičnih tastera, s tim da se izborom pojedine funkcije ovde ulazi u „meni“, te vrše razna podešavanja i reglaže.

Sve je na prvi pogled komplikovano, pomalo zbunjunjuće, potrebno je vremena da bi se upoznalo sa svim funkcijama. Inače centralni ekran iznad funkcioniše kao kod smartfona, moguće je zumirati sliku ili „listati“ stranice prstom. Ne kažem, sve deluje moderno i atraktivno, mladi vozači biće oduševljeni, a seniori izgubljeni, previše je tu ne preterano bitnih informacija.

Što se tiče dizajna enterijera evidentno je da deluje moderno, u dobroj meri iskopiran je stil većeg modela po imenu 3008. Mislim pre svega na široku traku od sivog platna koja se proteže po komandnoj tabli i na vrata. Ovde pronalazimo i ambijentna LED svetla, isto tako promenjive boje.

U testiranom vozilu sedišta su opciono presvučena veštačkom i pravom kožom (središnji deo je od prave), naglašavam da su izuzetno udobna i odlično profilisana. Podešavanje u voženom beše s električnim komandama, računajući i one za lumbarni deo leđa. Kvalitet plastike i ostalih materijama je dobar, štaviše veoma dobar, što se može reči i za završnu obradu. Prostora za odlaganje razno raznih sitnica ima svugde, počevši od polica u vratima pa do povećeg boksa u naslonu za laktove između sedišta.

Nakon dizajna pređimo na nešto konkretnije i za mnoge značajnije, prostor na zadnjoj klupi i zapreminu prtljažnika. Iako nije rekorder u segmentu 308 SW se može pohvaliti zapreminom od nekih 600 litara, kao i niskim utovarnim pragom i dvostrukim dnom, u koji po želji staje rezervni točak.

Dobro je zamišljena i zadnja klupa, nasloni su podeljeni u odnosu 40/20/40, a obaraju se povlačenjem ručica na boku prtljažnika, kada se dobija 1.634 lit. Osim toga pravilnih je dimenzija, i sa zastorom koji se automatski zamota kada se pritisne na za to predviđeno mesto. Kod voženog se peta vrata otvaraju ručno, no ista mogu biti i s električnom asistencijom, osim daljinskom komandom otvaraju se i zatvaraju podvlačenjem stopala ispod branika.

Druga strana medalje je prostor na zadnjoj klupi, gde viši od 1,8 metara kolenima dodiruju naslone prednjih sedišta. Peugeot navodi povećano međuosvinsko rastojanje za 57 mm u poredenju s hečbekom (ukupno 2,73 m), lepo, ali po svemu sudeći dopunski santimetri odoše u korist prtljažnika.

Pojedini konkurenti, kao što su VW Golf SW, Škoda Octavia Combi i Toyota Corolla Touring pružaju i do 10 cm više za kolena. Srećom te putnici pozadi mogu da računaju na veoma mali tunel u sredini, kao i na izduve za vazduh između prednjih sedišta, plus 2 priključka za USB-C i velike pregrade u vratima za odlaganje sitnica.

Nakon svega napisanog zaključak se nameće sam po sebi, s modelom 308 SW Peugeot nije želeo jedan standardni karavan, osim stila podignut je i nivo opšte prezentacije, u prevodu proizvođač „puca“ na premijum segment!

Evidentno ne praznom puško, na stranu unutrašnji prostor, SW poseduje izvrsnu šasiju i voznu dinamiku na kojoj mu mogu pozavideti mnogi konkurenti. Dobar karavan i rival hečbeku, od koga je skuplji za samo 900 evra, tim bolje jer 308 je sve samo ne jeftin, posebno kada se radi o dizelu.

Razlika između njega i benzinskog 1.2 PureTech/130 EAT8 iznosi tačno 2.000 evra, no dizel blok je ekonomičniji i performantniji (benzinac razvija manji maksimalni obrtni moment od 230 Nm) i ukoliko hoćete pouzdaniji, benzinski blok s godinama pokazuje izvesne mane…

Konkretno, početna cena za 1.5 BlueHDi/130 EAT8 Active Pack iznosi 32.290 evra, dok za voženi Alure Pack u Srbiji bi trebalo da se izbroji 34.790 evra. Naravno da su predviđene i razno-razne skupe opcije, ukoliko ste zaista zainteresovani za ovaj Peugeot sve detalje možete pronaći na sajtu uvoznika.

Tekst i slike: Perica Rajković

	Dobre strane:
	Stil, potrošnja, atraktivan enterijer, diskretan i dovoljno snažan agregat, dinamički kvaliteti, opšta udobnost
	Loše strane:
	Cena, prostor na klupi pozadi, specifična pozicija za upravljačem, sve veća ograničenja za dizel motore u velikim gradovima EU

(3437)