AR pijaca klasika: Ovako izgleda Ferrari vredan 1,9 miliona dolara

I vrapci na granama znaju da sve što je povezano sa Ferrarijem jeste izuzetno vredno i poželjno među kolekcionarima. Čak i klasična literatura ume da košta brdo novca, a ako bismo pogledali listu najskupljih ikada, na aukcijama prodatih četvorotočkaša, primetili bismo da je Ferrari popunio sedam od prvih deset pozicija.

Razlog za tako nešto je veoma prost, pa pored toga što su automobili ovog italijanskog brenda uvek nudili vrhunski stil, snagu, inženjerstvo i naravno prestiž, takođe su bili veoma retki na putevima.

Enco Ferari je osnovao kompaniju 1939. godine, ali je prvi drumski Ferrari stigao tek osam godina kasnije. Enco je otvoreno pričao da ga serijski automobili ne interesuju mnogo i da ih proizvodi tek da se homologuje za profesionalni auto-moto sport i da dođe u poziciju da plati račune.

Iz tog razloga, gotovo svaki klasični Ferrari je danas veoma redak i šanse su velike da ima trkačku karijeru iza sebe, pa nije iznenađenje što su kolekcionari spremni otvoriti novčanik za sve ono povezano sa italijanskim gigantom.

To nas dovodi do aukcijske kuće Sotheby’s i ovih dana se održava veliki skup u gradu Monterej (američka savezna država Kalifornija) gde mnogobrojni skupoceni klasici menjaju vlasnika. Većina njih opravdava svoju cenu pošto su u besprekornom stanju, ali medijima je za oko zapao model 500 Mondial Spider iz 1954. godine.

Ne samo zato što je video bolje dane već iz razloga što je neko za njega upravo platio 1.875.000 američkih dolara. Ferrari je napravio samo trinaest primeraka ovog modela, a onaj sa priloženih fotografija je drugi koji je napustio fabriku dugogodišnjeg partnera Pininfarine.

Ono što nas posebno iznenađuje jeste podatak da nema neki glomazni benzinac sa dvanaest, pa ni osam cilindara ispod haube. Ne, serijal vozila pod imenom Monza se proizvodio od 1953. do 1957. godine i nudio se samo sa 2,5-litarskim motorom sa četiri cilindra.

Cilj je bio napasti tadašnji šampionat nazvan World Sportscar i tamo su vožene trke na nakim od najpoznatijim stazama. Pričamo o onima kao što su Mille Miglia, Nirburgring, Sebring, Carrera Panamericana, Targa Florio, Monza, Spa i mnoge druge.

Mondial je bilo specijalno izdanje, stvoreno da se proslavi svetska titula u ovom šampionatu („Mondo“ na italijanskom jeziku znači „svet“) i pokretao ga je spomenuti 2,5-litarski benzinac sa 170 konjskih snaga. Automobil je imao masu od svega 720 kilograma i mogao je da dostigne maksimalnu brzinu od 235 km/h.

Kao što smo spomenuli, ovaj 500 Mondial je originalno napravljen od strane Paninfarine, a zatim prodat čoveku po imenu Franko Kornačija. Ovaj je posedovao jedan od prvih izložbeno-prodajnih salona u Milanu i imao je običaj da kupi automobile, takmiči se sa njima u amaterskom i profesionalnom auto-moto sportu i onda da ih preproda.

To je uradio i sa ovim primerkom, a vozač je bio Franko Kortezi. U njegovom vlasništvu je ostao svega godinu dana, posle čega se trkao širom Evrope još tri godine, a u Sjedinjene Američke Države je uvezen 1958. godine. Tamo je počela nova trkačka karijera, a jedan od američkih vlasnika je izbacio originalni motor sa četiri cilindra i ugradio domaći V8.

Na jednom od amaterskih takmičenja krajem šezdesetih godina je završio u sudaru i planuo, pa je od njega ostalo samo deo šasije i školjke. Kupio ga je poznati Ferrarijev kolekcionar Ed Nils (koji će tokom svog života posedovati preko sto klasičnih modela italijanskog giganta) i u njegovom vlasništvu će ostati do ranih sedamdesetih godina prošlog veka.

Ferrari je još nekoliko puta menjao vlasnika sve dok nije došao u ruke Voltera Medlina. Njegovo ime će kasnije postati poznato po tome što je uragan pogodio Medlinov hangar u američkoj saveznoj državi Floridi 2004. godine i svetu pokazao dvadeset retkih klasičnih Ferrarija.

Među njima je bio i ovaj 500 Mondial Spider i kasnije je kontaktirao aukcijsku kuću Sotheby’s da ga preproda. Nekome se toliko dopao da je za njega platio približno 1,9 miliona „zelembaća“.

Zanimljiva je i priča da je aukcijska kuća reklamirala ovaj primerak kao takozvani „race-preserved“. To je fensi način da kaže je automobil još uvek bio u originalnom stanju kao kada je učestvovao u auto-moto sportu i da nije restauriran.

Na kraju dana nije baš oborio rekord kao braća, ali je svakako impresivno koliko neki kolekcionari smatraju da vredi Ferrari čak i kada je u ovakvom stanju.

Zoran Tomasović

(2774)