Godine 1984. Renault Super 5 je imao pomalo zastrašujući zadatak da nasledi R5, koji je bio pravi bestseler sa više od 5,7 miliona prodatih primeraka između 1972. i 1984. godine.
Da bi obeležio lansiranje svog novog modela, „Reno“ je igrao na kartu postmodernističkog rada na svom novom modelu i bojama pozadine do različitih boja umetnika. Rođeno je osam apsolutno jedinstvenih art-automobila. Onu koju je uredio italijanski arhitekta i dizajner Etore Sotsas prodala je 6. juna 2023. za 25.000 evra italijanska garaža Ruote da Sogno, specijalizovana za prestižne starodobne automobile i motocikle.
Svakoj od osam ličnosti iz sveta umetnosti i mode kojima se Renault obratio dodeljena je posebna uloga u ovom netipičnom projektu. Generalno projektovanje povereno je Etoreu Sotsasu i Alesandru Mendiniju, dvojici renomiranih italijanskih arhitekata i dizajnera. Za čisto estetski pristup bili su zaduženi Franko Marija Riči i Paolo Portohezi, za modu Đanfranko Fere, a za implementaciju tadašnjih umetničkih tokova trojica umetnika Mario Merc, Mikelanđelo Pistoleto i Ugo Nespolo. U ovom projektu su učestvovali i drugi umetnici, kao što su francuski umetnik Rolan Topor i italijanski slikar Emilio Vedova.
Osam automobila koji su proizašli iz ovog pristupa su veoma različiti. Jednobojne ili višebojne, mat ili sjajne, sa ili bez šare, bilo je za svakog ponešto. Sveto pravilo je, međutim, ujedinilo ove kreacije: ne dirajte linije automobila koje su stoga pažljivo očuvane. Na strani boja, s druge strane, „carte blanche“ je prepušten umetnicima, od kojih neki očigledno nisu štedeli na sredstvima.
Kada pogledamo ove Super „petice“, jedan od njih, veoma šaren, jasno se ističe zahvaljujući pojednostavljenom radu Etora Sotsasa na bojama i njihovoj povezanosti. Dizajner, koji je radio u različitim oblastima kao što su dizajn enterijera i dekoracija i skulptura, odlučio je da Super 5 vidi kao objekat sa više aspekata izraženih primenom različitih nijansi. Svaki element karoserije usvaja svoju boju na simetričan način, pri čemu su četiri strane automobila identične.
Prednji deo (branici, krila i hauba) i vrata prtljažnika su ofarbani crvenom bojom, dok je donji deo karoserije nasledio žutu i jabukasto zelenu, a druga boja je prisutna i na zadnjem braniku. Gornji deo vrata i zadnji blatobrani su obojeni plavom, odnosno narandžastom bojom. A-stubovi, krov i bočni pragovi su beli. Da ne pominjemo čelične felne malih točkova od 13 inča, crne napred i crvene pozadi.
Ovaj Super 5 Ettore Sottsass je inspirisao Volkswagen Polo Harlequin iz 1995. ograničen na 1.000 primeraka? Nije nužno, jer se ideja o primeni različitih boja na panelima karoserije pripisuje Bubi, koja je ideju lansirala sredinom šezdesetih sa američkom reklamom u kojoj se hvale zamenljiva priroda njenih delova. Ali Etore Sotsas je otišao malo dalje na Super 5 tako što ga je obukao u sedam različitih boja, gde su Polo i „buba“ imali samo pet, odnosno šest, bez modifikacije felni.
Unutrašnjost ovog Super 5 je, s druge strane, mnogo manje šarena sa presvlakama sa dizajnom pozajmljenim iz GTX-a i Baccare, prekrivenim prilično neupadljivom sivo/bež tkaninom. Jedini zaista originalni element na brodu je natpis „Sottsass“ izvezen na prednjim naslonima za glavu. Nedostatak razlike koji se može naći ispod haube, u kojoj se nalazi najmanji motor sa četiri cilindra od livenog gvožđa u asortimanu (956 cm3) koji nudi samo 42 KS. Sekundarne karakteristike koje ga nisu sprečile da prošlog meseca se proda po ceni od 25.000 evra.
AutoRepublika
(354)
Baš ovakav, samo ne šaren 🙂 imao sam tameo nekih davnih godina. I taj iosti auto je još u porodici, i vozi se svaki dan. Na „satu“ je poodavno preko 300 000, mada bar 10 godina, sajla brzinomera je bila u prekidu. Za to vreme, nikad motor nije otvoren, nikad čak ni dihtung glave motora nije menjan, jednom promenjen set kvačila, jenom krpljene sajtne i farban….. Motor-čić 1108 cm3 i samo 47ks, sa prosečnom potrošnjo manjom ods 6L, od čega je 80% gradsko – prigradska vožnja. Ja ga uvezao sa 47 000km na satu iz Nemačke, auto 1985 godište… Toliko… Pročitaj više »
Ne pravi Renault terminatore više od automobila😉.
Cela prica govori samo o boji a ni reci o tehnici? Prva generacija R5, 1972–1985, imala je centralni motor napred uzduzno a druga generacija, 1984–1996, imala je motor napred poprecno. Pri ovoj promeni koncepta dizajn i dimenzije vozila su ostali takoreci nepromenjeni, razlika se vidi samo po nesto duzem prednjem prepustu kod druge generacije. Ova „rajska ptica“ trebalo je da bude vesnik nove generacije R5. Kao i FIAT, Reno je imao „genijalnu“ strategiju da sahranjuje svoje uspesne modele – R5 nije imao naslednika i pored ogromne popularnosti u narodu!
Ovde se radilo o odluci da se bez izuzetka na celoj gami prestane sa brojčanim označavanjem modela. Dobro je da je i druga generacija zadržala naziv „5“, pošto se veća tada početkom 1980-ih počelo sa uvođenjem „humanih“ imena kao što su Fuego, Espace i Express/Rapid čija je osnova R5.