Kineski GAC i Toyota rade na motoru SUS kojeg pogoni amonijak
Dekarbonizacija je aktuelna reč kada je reč o energetskoj tranziciji. U budućnosti će se, dakle, u atmosferu ispuštati sve manje ugljenika u obliku CO2, a nadamo se i CO. Ugljen-dioksid se proizvodi kada se sagorevaju ugalj, drvo, prirodni gas, dizel ili benzin. Međutim, postoje i goriva koja ne proizvode CO2 kada sagore. A mogla bi da pogone „zelene” motore u dalekoj budućnosti. O tome smo, naravno, već pisali.
Vodonik (H2) i amonijak (NH3) su takva jedinjenja koja nisu zasnovana na ugljeniku. Konstruktori motora već dugo istražuju ove izvore energije – do sada, međutim, uglavnom za veće mašine. Kineska državna kompanija Guangzhou Automobile Group Company (GAC), zajedno sa Toyotom, sada je predstavila prvi automobilski motor koji radi isključivo na NH3.
Do sada se amonijak smatrao budućom alternativom za pogon, posebno za brodarstvo. Kombinacija vodonika i azota (N2), jedne od najčešćih osnovnih hemikalija, može proizvesti električnu energiju kako u gorivoj ćeliji, tako i direktno generisati kinetičku energiju u motoru sa unutrašnjim sagorevanjem. Izvanredno je da je GAC takođe zainteresovan za motor sa sagorevanjem amonijaka, uprkos skupom razvoju električnih pogona i baterija. Na kraju krajeva, morala bi se izgraditi potpuno nova infrastruktura za flotu automobila koji rade na NH3. To je ključna tema koja već usporava elektromobilnost.
Zajedno sa Toyotom, Kinezi su ipak napravili dvolitarski četvorocilindraš koji radi kao konvencionalni četvorotaktni motor sa tečnim amonijakom i ima snagu od 120 kW (163 KS). Ovo bi trebalo da smanji emisije ugljenika za više od 90 procenata. GAC još ne otkriva detalje. Rešeni su „problemi sa otežanim i brzim sagorevanjem” goriva. Ovo verovatno znači i visoke emisije azotnih oksida. Mislimo na NO i NO2, koje zajednički nazovamo NOx i jako su otrovni. Dodatno, nepotpuno sagorevanje može da proizvede azot suboksid (N2O), koji se smatra snažnim gasom koji izaziva efekat staklene bašte. Kod fosilnih goriva, nepotpuno sagorevanje izaziva forimiranje ugljen-monoksida (CO).
Suočavanje sa amonijakom se generalno smatra izazovnim. Supstanca je korozivna i može izazvati opekotine nosa i grla, pa čak i biti smrtonosna u većim koncentracijama u vazduhu koji udišemo. Setimo se samo krajem prošle godine akcidenta kod Pirota, kada je iscurio amonijak iz prevrnutog vagona-cisterne. Stoga rukovanje i skladištenje zahtevaju posebnu pažnju. U normalnim uslovima, amonijak je gasovit, ali za razliku od vodonika, može se relativno lako pretopiti u tečnost. Amonijak već prelazi u tečno stanje na -33 °C ili od 9 bara (na 20 °C).
Prednost: Amonijak je obnovljivo gorivo koje se može proizvesti iz izvora energije kao što su vetar ili solarna energija, čija električna energija elektrolizom proizvodi vodonik koji se meša sa azotom iz vazduha. Azot čini 79 procenata zapremine vazduha. Kao vodonik ili fosilna goriva, amonijak takođe skladišti mnogo energije. U jednom litru se može vezati 3,2 kWh – u jednom kilogramu čak 5,4 kWh. Pored toga, azotno jedinjenje se može proizvesti lako i u velikim industrijskim razmerama. Amonijak se već smatra jednim od najvažnijih i najčešćih proizvoda u hemijskoj industriji i uglavnom se koristi u proizvodnji veštačkih đubriva.
Međutim, infrastruktura za proizvodnju, transport i skladištenje amonijaka nije tako dobro razvijena kao za fosilna goriva. Čak je i infrastruktura za punjenje električnih automobila sada bolje razvijena. Motor sa sagorevanjem amonijaka će stoga verovatno doći prekasno za sektor putničkih automobila. Ostaje da se vidi šta GAC i Toyota planiraju da urade sa motorom.
AutoRepublika
(216)
Amonijak se lako proizvodi i vazi kao sinteticko gorivo. Veoma je otrovan pa je mnogo opasniji od svih ostalih goriva!!! Njegova kaloricna vrednost nije Bog-zna-sta: samo 5,4 kWh/kg – time je bolji od baterije. Vodonik ima 33 kWh/kg, dizel 12 kw/kg.