Robotaksiji ne mogu sami da zatvore svoja vrata, firme zato plaćaju ljude da to rade

Činjenica da danas u američkim gradovima funkcionišu firme za potpuno autonomni prevoz putnika, možda je najubedljiviji dokaz koliko je automobilska industrija napredovala od trenutka kada je pre 140 godina prvi serijski automobil ugledao svetlost dana. Kompanije poput onih nazvanih Waymo, Zoox i Tesla već su u svakodnevicu pretvorile futurističku viziju. Danas vozila bez vozača prevoze putnike kroz Feniks, San Francisko i Los Anđeles.

Ipak, koliko god tehnologija napredovala, autonomna vožnja i dalje ima svoje slabe tačke. Loši vremenski uslovi poput kiše, snega i magle, nepredvidivo ponašanje pešaka, iznenadni radovi na putu ili neispravni semafori, sve su to situacije koje i dalje predstavljaju izazov za softver i senzore. A ponekad je dovoljno i nešto mnogo banalnije da bi se sofisticirani sistem zaustavio. Na primer, otvorena vrata.

Aktuelna flota kompanije Waymo zasnovana je na električnim krosoverima s indeksom Jaguar I-Pace. Iako opremljeni naprednim lidarima, radarima i kamerama, ovi automobili nemaju mogućnost automatskog zatvaranja vrata. Ukoliko putnik po izlasku ne zatvori vrata do kraja, vozilo ostaje nepokretno jer sistem jednostavno ne dozvoljava nastavak vožnje.

Umesto kompleksnog tehničkog rešenja, Waymo je pribegao iznenađujuće jednostavnom pristupu. Firma se opredelila da angažuje radnika koji bi zatvorio vrata. U Atlanti je pokrenut pilot – program u saradnji sa kompanijom DoorDash, u okviru kog dostavljači dobijaju obaveštenje putem aplikacije ako se u njihovoj blizini nalazi robotaksi s otvorenim vratima. Ukoliko prihvate zadatak, odlaze do vozila, zatvaraju vrata i omogućavaju mu da nastavi sa radom, uz finansijsku nadoknadu.

Prema objavama vozača na društvenim mrežama, pojedini zadaci su plaćeni i preko jedanaest dolara za udaljenost manju od jednog kilometra. U Los Anđelesu, korisnici platforme Honk, specijalizovane za pomoć na putu, navodno su dobijali i do 24 dolara po intervenciji. Honk već sarađuje sa Waymom na poslovima poput šlepanja vozila s ispražnjenom baterijom ili manjih tehničkih intervencija, pa se zatvaranje vrata prirodno uklopilo u taj ekosistem.

Iako zvuči gotovo komično da autonomni automobil vredan stotine hiljada dolara zavisi od prolaznika kako bi zatvorio vrata, ovaj primer jasno pokazuje koliko je granica između visoke tehnologije i svakodnevne realnosti tanka. Softver može da prepozna pešaka na 200 metara, ali i dalje ne može da reši problem nepažljivog putnika.

Waymo i DoorDash ističu da neprestano traže fleksibilne modele dodatne zarade za svoje partnere, ali i nagoveštavaju da će buduće generacije vozila imati automatizovano zatvaranje vrata. Tačan vremenski okvir još nije preciziran.

Waymo u međuvremenu prelazi na šestu generaciju autonomnog sistema, koja će se primenjivati na novim platformama poput modifikovanih minivenova Zeekra Ojaija i krosovera Hyundaija Ioniqa 5. Ojai je već u fazi internog testiranja u Feniksu i San Francisku, dok se šira komercijalna primena očekuje tokom 2026. godine.

Budućnost mobilnosti o tada, makar u nekim situacijama, i dalje zavisi od vrlo karakterističnog poteza za ljude, to jest od jednostavnog zatvaranja vrata.

AutoRepublika

(59)