Nacionalna uprava za autoputeve Indije (National Highways Authority of India – NHAI) dodala je još jedno frapantno ostvarenje svojoj slavnoj niski bisera, i to je učinila tako što je postavila stotinu kilometara novog autoputa u roku od samo sto sati. Ovo ostvarenje je realizovano tokom izgradnje budućeg autoputa Gaziabad-Aligarh u Utar Pradešu. Ministar saobraćaja u indijskoj vladi, Nitin Gadkari objavio je to juče, dok je delio slike novog autoputa u izgradnji. Autoput koji je predmet ove priče, deo je Nacionalnog autoputa 34 koji će povezivati Gaziabad i Aligarh kroz Bulandšahr.
Ministar je, uz čestitke državnom telu nadležnom za izgradnju drumova, kazao kako „ovo postignuće naglašava genijalnost putne privrede Indije“. Autoput je konstruisan u ortakluku sa singapurskom agencijom Larsen and Toubro and Cube Highways.
Autoput je izgrađen oslanjanjem na tehnologiju „hladne centralne reciklaže pogona“ (Cold Central Plant Recycling – CCPR), na koji način se snižava i emisija ugljeničnih jedinjenja. Gadkari je naglasio i da „Ova inovativna zelena tehnologija podrazumeva korišćenje 90% mlevenog materijala, što iznosi skoro 20 miliona kvadratnih metara površine puta. Zbog toga je potrošnja sirovih materijala smanjena na samo 10%.“
Autoput Gaziabad-Aligarh se prostire na dužini od 118 kilometara. Pored Gaziabada i Aligarha, autoput povezuje i sledeće gradove: Dadri, Noida, Sikandrabad, Bulandšahr and Khurdža u Utar Pradešu. „Poslužiće kao glavna trgovinska ruta, olakšavajući prevoz roba i doprinoseći tako regionalnom privrednom razvoju. Povezaće i poljoprivredna i obrazvona čvorišta,“ pisao je na Twitteru pomenuti ministar Gadkari.
Da bi se delo ostvarilo, bilo je nužno angažovati oko 80 hiljada duša, 200 mašina za postavljanje i ravnanje puteva. Inače, autoput poseduje šest traka i na taj način značajno ubrzava protok saobraćaja između pomenutih gradova u Indiji.
Podsetićemo i da smo pre godinu-dve, skretali pažnju na indijske putare koji bez prevelike pompe postavljaju rekorde u ovoj oblasti. Tako su u avgustu prošle godine ušli u Ginisovu knjigu rekorda pošto su u roku od 105 časova i 33 minuta, postavili betonski put u dužini od 75 kilometara. Povezuje gradove zvane Amravati i Akola i nosi oznaku NH-53.
AutoRepublika
(52581)
Bilo bi lepo znati značenje rečenice „položili 100km autoputa za 100 sati“…. Izraz „položiti“ tu nikako ne stoji….. Polaže se stoci. Ili eventualno, može da položi kabl u rov. Pravi izraz je rehabilitacija, sa obradom materijala u stacionarnom postrojenju (u ovom slučaju).
Ova tehnologija jeste brza, ali jako upitnog kvaliteta i nije za većinu klimatskih područja pogodna. I vek ovakvih radova niej dugotrajan.
Ne shvati me pogrešno, ali, kao laik, koji samo koristi saobraćajnice, ja imam utisak da kod nas put dosta brzo propada posle izgradnje ili rehabilitacije.
Ili ja suviše idealizujem prošlost, ali, čini mi se da su u davnoj prošlosto ti naši putevi radjeni mnogo kvalitetnije. Kao da su trajali duže „do propadanja“.
Ni orasi nisu što su bili 😜
U davnoj prošlosti, nisi imao nikad i nigde ovoliki obim saobraćaja, ovako teške kamione, nisi imao ovolike vrućine. Naši prostori su nezahvalni za izgradnju kolovoza, posebno zbog veoma jakih vrućina i velikog broja ciklusa nržnjenja tokom zime, što je pogubno u kombinaciji i jak teško naći prave materijale koji trpe i jedno i drugo. Tu kad dodaš veliki broj pretovarenih kamiiona, dobijaš zlo. Jena osovona pretovarena za 2 t, pravi štetu kao 100 merodavnih od 12t, u periodu kad su mrazevi ili one velike vrućine. Pored toga, 1 km alutoputa kod nas je nekad i višestruko jeftiniji nego u Evropi.… Pročitaj više »
Ja ne razumem zašto se taj pretovar toleriše, pri čemu se veoma dobro zna kojim rutama i ili u blizini kojih lokacija se javlja.
Lako bi se to stalo u kraj – da postoji volja i sistemski pristup ?
Ali, ne, jok …
Primer iz Surčina, svedok saradnik iskopava pesak iz Jakovačkog atara i uništava put sa pretovarenim kamionima. Opština i država ćute jer im daje deo zarade.
Ili, da u vreme kampanje šećerne repe postaviš policiju i kolske vage na prilazima našim šećeranama, mogao bi da isključiš iz saobraćaja i debelo kazniš bukvalno svakog prevoznika …
U Srbiji trenutno ima oko 20 ekipa koje rade proveru osovinskog opterećenja, na promenjivim lokacijama. Silna je muka, dobiti ateste i saglasnosti za ta vaganja. Svi prevoznici čim uoče“ekipe“ parkiraju vozila, i čekju da odu. Pored toga tu proveru rade ljudi koji nisu ovlašćena lica, pa oni koji su još bezobrazniji ne staju na znakove tih ekipa. Tako da je veliki broj „odbeglih“ vozila. Sankcionisanje ide ili dobrovoljno – priznavanjem krivice ili preko par inspekcija, tako što im se dostavljaju ti zapisnici o kontroli.. MUP to neće da radi iako ima odredbe u ZOBS-u koje ih na to obavezuju. Tih… Pročitaj više »
Ne razumem ko ti dade minuse za komentar, a, verujem da je sve kako si napisao bas tako sa 100%.
Dok na kontrola pretovara faktički ne bude bolja ( i uz saradnju MUP-a ) ,džaba se po Srbiji vrši rehabilitacija i izgradnja nove putne mreže.
A bojim se da tu ima baš dosta korupcije na visokom nivou, jer tu neko očito opstruiše kontrolu pretovara.
Minusi se daju ne za kvalitet komentara već što se nekome ne sviđa istina 😉
Mada, i ti propisi oko “pretovara” u Srbiji znaju biti kao žvaka I da se tumači kako se kome dopadne … “Sećam se kao da je bilo danas”, imao sam pre više od decenije i problem “pretovara” za jedan VOLVO mikser sa 4 osovine, koje je prevozio beton i navodno bio „preopterećen“ sa ukupno valjda oko 4 tone, od čega oko 3,8 tona na prvoj i drugoj dvostrukoj osovini, te oko 0,2 tona na trećoj i četvrtoj dvostrukoj osovini, pri čemu je: – ukupna masa praznog vozila bila deklarisana sa oko 16 tona, dozvoljena nosivost oko 24 tone, a najveća… Pročitaj više »
Ma ja se u zadnje vreme zabrinem kad me neko pohvali. Posle toga, uvek se desi nešto što nije dobro. A ovo što daju crvene, ko i sve u životu – Srbija to…
Sta je taj kolovoz? O kakvim vrucinama ti pricas?
Na zapadu stalno popravljaju puteve – Putari su na ceni – to je grana koja se tek razvija u Srbiji
Dragi druže, nisam iz struke i zaista nisam znao kako da prevedem, odnosno da li su kretali od ravnanja terena pa to uradili za sto sati, što mi je bilo nestvarno, pa sam zaključio da su samo sto km pripremljenog terena „zasuli“ asfaltom za to vreme. Jel grešim?
U mom selu se kaže upravo „polaganje asfalta“ a ti traži indijskog lektora 🤣😂
Grešiš. Ovde je prvo vršeno struganje starih asfaltnih slojeva glodalicom, a potom je u stacinoarnom postrojenju (negde uz trasu puta) vršena reciklaža starrog asfalrta. Taj postupak kreće finijim drobljenjem i separacijom, pa onda dodavanjem aditiva i bitumenskog veziva – emulzije. Poenta je što je ovaj postupak po hladnom postupku, znači bez grejanja – sa penom od bitumenske emulzije, ili obične emulzije. Onda se naknadno ugrađje finišerima kao i svaki asfalt. Mislim da je ovde preko ove reciklaže, išao i tanak sloj mikroasfalta. Ovaj postupak je priličo „fuš“, nije duga veka. U Srbiji bi ovo na autoputu prslo jako obrzo, posebno… Pročitaj više »
Kako je moguće da mrazevi jednako loše utiču na propadanje kolovoza kao i velike vrućine ? Bar te tako razumeh ( posebno u kombinaciji sa pretovarom ).
Mraz probija kroz kolovoz i u posteljici se stvaraju ledena sočiva, koja izdižu ceo kolovoz. Samo izdizanmje kolovoza je dosta pogubno. Kad krene otopljavanje, ostaje voda, koja ne može da se evakuiše od leda ispod, jer se prvo topi led na vrhu. Tad je kolovoz jako ranjiv na opterećenje. Tako nastaju one mrežaste prsline, i posle udarne rupe. Recimo u Švedskoj u godini imaš nekolik ciklusa godišnje a kod nas više desetnina, a metimično i blizu 100. U normalnim zemljama na severu, kad krene proleće, zabranjuje se saobraćaj teškoh vozila, dok se ne steknu uslovi. Zato su bitni obodni kanali,… Pročitaj više »
Zar se nisu koristili takvi pokretni recikleri u Srbiji početkom veka?
Verovatno je to u pitanju! Da izgradis 100 km,za sto sati?! To fizički nije realno!! To je veliki podvig! Prvo imas zemljane radove(iskop),posle nasipanje raznih frakcija kamena u slojevima i sabijanje istog. Da bi zbijenost bila adekvatna,potrebno je dosta vremena. Plus dal postoji neki propust,most,nadvoznjak?! Za to tek treba vremena! Kad se sve to naspe i uvalja imas iskop za slivnike i odvod istih. Ako ima elektro mreze za rasvetu. Posavljanje ivičnjaka. I tek onda asvalt u dva ili tri sloja.
A u ovom tekstu niu nista pojasnili po tom pitanju! Danas svako pise sta hoce,novinarstvo otislo u k…c
Sve sami stručnjaci na komentarima….Kako god bilo 100km puta poloziti,pripremiti ili napraviti za 100sati vecini zemalja sveta treba po 20godina da urade!
Jedini normalan komentar.
Kod svabe to ide vako: 6 mjeseci je zatvoren taj trak, niko nista ne radi, nema mašina, nema ljudi, poslije devedu 1 vozilo upitne namjene koje će tu stajati najmanje 6 mjeseci. Poslije ako sta rade- rade, ali asfaltiranje 100m ceste traje najmanje dvije godine; poslije 2 godine u upotrebi ide revizija ceste i nova kopanja ako ne na istom mjestu a ono 50m dalje .
Sve to ide uz obaveznu pomamu za semaforima koji uopće nisu usklađeni . Nebrojene gužve. Jedan su podvožnjak 5 godina sanirali!!!
Gorih građevinara i većih mutikasa od njih nema.
Pa gdje se dede obaj precizni švabo koga svi naši opisuju kao mitološko biće
https://youtu.be/c1SC0gjUdNM
😜
Pa njima će „pozavideti“Njemci,Ameri,Austrijanci,Nizozemci i ostali
Svaka cast..I kinezi u Kini tako rade.
Samo kod nas izgleda fals Kinezi…Rade kao i nasi
Neznaju oni sta su rekordi. Pisem
napamet al garantujem da drzimo rekord u ceni.;-)
Oni 100 km za dan a neki j40 km za 4 godine