Zanimljivost dana: Poslednji uticajni Renault u Americi – Alliance

Amerikanci na veoma specifičan način pristupaju problemu kada je reč o automobilima. Nije im toliko stalo do završne izrade, već cene prostor i opremu po pristupačnim cenama. I postoji još jedan detalj koji je naterao mnoge da se uopšte i ne oprobaju na američkom tržištu, a odnosi se na održavanje.

Naime, Amerikanci su poznati po tome što ne prate uputstva i samo najbolji od najboljih opstaju, a Francuzi jednostavno nisu bili među njima. U jednom od ranijih izdanja smo i pisali o silnim pokušajima, a tu priču možete da pročitate ovde.

Danas ćemo se pozabaviti poslednjim ambicioznim planom Francuza da pokore kupce s američkog tla. Stara izreka kaže, „ako ne možes da ih pobediš, pridruži im se“, a Renault je uradio baš to kada se udružio sa američkim proizvođačem zvanim American Motor Company (AMC).

Da bismo razumeli kako je ova francusko-američka alijansa uopšte nastala, potrebno je da se vratimo u kasne sedmedesete godine prošlog veka kada je AMC prolazio kroz veliku finansijsku krizu. Ova firma je važila za četvrtog najvećeg proizvođača preko bare, odmah iza velikana kao što su General Motors, Ford i Chrysler, i u svom vlasništvu je imala veoma profitabilni brend Jeep.

Ali putnička ponuda je definitivno pokazivala godine i kada je bankama poslat zahtev za odobrenje kredita kako bi se ponuda mogla osvežiti, dobili su negativan odgovor. AMC je krenuo da traži partnera i uspeva da ga nađe u vidu francuskog giganta Renaulta, koji je tražio način da se probije na američko tržište.

Renault pristaje da kupi polovinu AMC-a za sumu od 90 miliona dolara i dva partnera su ubrzo krenula da razvijaju novitete. Ne samo što su debitovali inovativni putnički automobili s pogonom na sva četiri točka, uz nove modele Jeepa, već je Renault odlučio da se oproba i pod svojim imenom.

Na bazi evropskog modela Renault 9 je debitovao novitet pod imenom Renault Alliance. Francuski franak je bio jača valuta u poređenju sa dolarom početkom osamdesetih godina, pa je odluka pala da se investira 150 miliona dolara u renoviranje fabrike u gradu Kenoša unutar američke savezne države Viskonsin.

S dužinom od nešto više od četiri metra i pogonom na prednjoj osovini, Alliance je pripadao klasi gradskih automobila gde su dominirali velikani kao što su Ford Escort, Chevrolet Chevette, Toyota Corolla, Honda Civic, Volkswagen Golf/Rabbit i drugi.

Pokretao ga je 1,4-litarski atmosferski benzinac sa 64 konjske snage, što se možda činila kao relativno slaba brojka, ali je potrebno spomenuti da je ova limuzina bila teška tek oko 900 kilograma. Izbor menjača je bio u vidu četvorostepenog i petostepenog manuelnog, a bio je dostupan i trostepeni automatski.

Ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo 14,3 sekundi, uz maksimalnu brzinu od 143 km/h. Alliance se pojavio u prodaji baš u pravo vreme kada je vladala velika potražnja za ekonomičnim četvorotočkašima nakon još jedne u nizu naftnih kriza. Cena od samo 5.595 američkih dolara (oko 16.637 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) je bila pristupačna, a fabriku će napustiti 142 hiljade primeraka tokom 1983. godine.

Ono što je bilo još impresivnije jeste podatak da je Alliance postao tek drugi inostrani automobil koji je osvojio titulu četvorotočkaša godine, po izboru uglednog magazina Motor Trenda.

Renault proširuje ponudu heč izdanjem pod imenom Encore (Renault 11 sa evropskog tržišta) za 1984. godinu, a prodaja dostiže cifru od 208 hiljada jedinica. Takođe je postao dostupan i novi 1,7-litarski benzinac sa 79 konjskih snaga, a 1985. godine i kabriolet.

Nažalost za Alliance, ovo je takođe bio period kada je benzin ponovo postao jeftin i američka publika se okretala dalje od jeftinih gradskih automobila. Do 1986. godine prodaja pada tek na 65 hiljada jedinica, a iako je Alliance i dalje dobijao dosta pohvala od strane medija, jednostavno je bio pogrešan automobil u pogrešno vreme.

U želji da privuče mlađe kupce, francuski gigant lansira sportsko izdanje nazvano GTA. Mogao se naručiti sa novim 2,0-litarskim benzincem sa 95 konjskih snaga, što je omogućavalo ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za manje od deset sekundi. To ga je stavilo u sam rang sa Volkswagenovom GTI-jem, ali ništa nije uspelo da ga spasi pada iza zatvorenih vrata, i Alliance se povukao sa američkog tržišta nakon 1987. godine. Fabriku je napustilo 623.573 primerka tokom pet godina proizvodnje, što ga čini najuspešnijim francuskim automobilom „preko bare“.

Verovatno se pitate na šta smo mislili kada smo spomenuli „iza zatvorenih vrata“, a odnosi se na veoma kompleksnu situaciju u samom Renaultu. Naime, firmu je predvodio čovek po imenu Džordž Bes i verovao je da snaga brenda leži baš na američkom tržištu.

Njegove ideje nisu najbolje prošle u Francuskoj, gde su sindikati bili ljuti što zatvara domaće fabrike, a investira novac u AMC. Bes bi verovatno i ostvario svoje ideje da je sve išlo po planu, ali biva ubijen ispred svoje kuće u Parizu 1986. godine od strane ekstremističke grupe.

Njegov naslednik nije imao iste ideje i odlučio je da se brzo reši AMC-a. Pronašao je kupca u vidu Chryslera, koji je želeo modernu fabriku u Kenoši (gde se spomenuti Alliance proizvodio) i naravno vredni brend Jeep. Chrysleru nikada nije bilo u interesu da sačuva AMC, pa je firma ugašena nakon 1987. godine, a Renault se zvanično povukao sa američkog tržišta.

Iako je proizveden solidan broj Alliancea, danas se retko viđaju na putevima i možete da ih vidite s vremena na vreme samo na skupovima klasika od strane onih kolekcionara koji bi želeli da se razlikuju.

Ali, barem na jedan kratak period, jedan francuski gradski automobil je „zapalio“ Ameriku i uspeo u nečemu o čemu mnogi drugi sanjaju. Šteta je što Renault nije nastavio da ga usavršava jer bi se možda o njemu danas pričalo baš kao o Toyoti, Hondi, Hyundaiju i ostalim popularnim strancima „preko bare“.

Zoran Tomasović

(1837)