Zanimljivost dana: Playboy kakav nismo očekivali da vidimo

Većini nam sigurno prvo padne na pamet čuveni muški časopis kada spomenemo ime Playboy, ali u realnosti takva oznaka nije bila rezervisana, pa ni pionir onoga što je Hju Hefner kreriao. Prema definiciji, „playboy“ je osoba sa dubokim džepom koja provodi dosta vremena za ličnu zabavu, menja seksualne partnere i često se ponaša iracionalno.

Sasvim nam je jasno zašto je Hefner izabrao baš takvo ime za svoj magazin, ali da li ste znali da je takođe postojao i automobil sa identičnom značkom?

Ne, ne pričamo o onima ruzičastim četvorotočkašima koji su poklanjani starletama godine, već o maloj firmi iz američke savezne države Njujorka. Poslovala je samo četiri godine i na prvi pogled njen model možda izgleda veoma smešno, ali je zapravo reč o veoma revolucionarnom automobilu.

Živimo u vremenima kada je sasvim normalno videti automobile gde se pritiskom na dugme njihov metalni krov savija u dva ili više delova i onda se oni bezbedno postavljaju u prtažljnik. Sama ideja svakako nije bila nova i prvi slučaj je zabeležen još 1919. godine kada je čovek po imenu Ben Elerbek u svojoj garaži modifikovao lični model Hudson.

Iako ideja nije otišla dalje od prototip faze, takođe je pružila inspiraciju i drugima da krenu istim putem. Prvi serijski automobil sa takvom konfiguracijom je bio Peugeot iz 1931. godine, a potez su kasnije pratili i Chrysler i Ford.

Posebno se popularnom pokazala ponuda Forda iz pedesetih godina prošlog veka sa modelom Skyliner, ali je pionir američke industrije zapravo bio model iz današnje priče. Zvanično ime firme je bilo Playboy Motor Car Corporation sa sedištem u gradu Bafalo unutar američke savezne države Njujork.

Sve je započelo 1946. godine kada je čovek po imenu Luis Horvic posedovao veoma uspešni izložbeno-prodajni salon kompanije Packard. Horvic je primetio izrazitu potražnju za malim i ekonomičnim automobilima u posleratnoj Americi, gde bi takav model obično služio kao drugi četvorotočkaš u porodici, i bio obično vožen od strane žena.

Osnovao je spomenuti Playboy zajedno sa dvojicom prijatelja, od čega je jedan bio iskusni mehaničar, a drugi nekadašnji inženjer zaposlen u velikom Pontiacu. Prvi prototip je debitovao u hotelu Statler u Bafalu na proleće 1946. godine, i po mnogim karakteristikama je pružao solidan koktel osobina.

Maleni dvosed se mogao pohvaliti dopadljivim stilom, relativno naprednom tehnologijom na temu ogibljenja i motorom postavljenim pozadi sa četiri cilindra dostavljenim od strane firme Hercules. Playboy je obećavao početnu cenu od svega 900 američkih dolara što iznosi 11.688 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.

Horvic je od prvog dana znao da se mora desiti čudo kako bi njegov automobil bio primećen. Do tada su se izdvojile tri velike korporacije (General Motors, Ford i Chrysler), dok su oni manji proizvođači polako počeli da nestaju. Da bi Playboy dobio medijsku pažnju, inženjer Čarli Tomas je napravio metalni krov koji bi se spuštao u prtljažnik. Nažalost, vlasnik je to morao da uradi ručno, ali i pored toga Playboy je imao nešto čime se niko drugi nije mogao pohvaliti.

Serijska proizvodnja je zakazana za 1947. godinu sa nekoliko bitnih izmena. Motor je pomeren napred, a automobil je pružao samonoseću karoseriju čime se definitivno izdvajao u moru rivala. Sa dužinom od svega 3,96 metara je bio približno dvostruko kraći nego tradicionalni Lincoln ili Cadillac.

Prvi primerci su nastavili da koriste spomenuti Herculesov motor, ali je kasnije zamenjen sa onim zapremine 2,0 litre, razvijenim od strane firme Continetal. To je povećalo snagu sa 40 na 48 „konja“, uz trostepeni manuelni menjač i pogon na zadnje točkove. Playboy je obećavao ubrzanje od nule do 100 km/h za oko 17 sekundi i mogućnost da automobil dostigne maksimalnu brzinu od 120 km/h. Kombinovana potrošnja je iznosila 6,7 litara na pređenih sto kilometara što je bilo nečuveno za neki američki model iz navedenog perioda. Spomenućemo da je masa iznosila 860 kilograma.

Iako je Playboy privukao veliku medijsku pažnju, to nažalost nije bilo dovoljno da firma opstane. Fabriku je napustilo 97 primeraka serijskog modela plus još jedan koji je kompletiran nakon što je firma bankrotirala, pa kada dodamo i onaj rani prototip, dolazimo do konačne brojke od 99 jedinica.

To je daleko od onog originalno plana da godišnja isporuka bude sto hiljada primeraka. Playboy je zvanično ušao u postupak stečaja tokom 1951. godine, nakon što Horvic nije uspeo da bankama vrati ogromne dugove. U vreme gašenja, firma je radila na prototipu karavana, a biće kompletirana dva modela.

Oni koji su imali prilike da provozaju Playboy kažu da je motor sklon pregrejavanju, da krov često prokišnjava i da je završna izrada „blaga katastrofa“, ali istovremeno se svako okreće za njima i nemoguće ih je ne primetiti u javnosti. Do današnjeg dana je preživelo 43 primerka, a njih pet se nalaze u rukama unuka osnivača kompanije Dejvida Kaplana. On takođe poseduje i onaj prvi prototip i lično ga je restaurirao tokom devedesetih godina.

Playboy možda nije uspeo u svojoj nameri, ali mali broj proizvedenih primeraka ga danas čini veoma poželjnim i skupocenim klasikom među kolekcionarima. Jedan od njih je prodat pre četiri godine za čak 132 hiljade američkih dolara i na taj način otvorio vrata popularnosti i za ostale „mališane“.

Zoran Tomasović

(302)