Stelantis sumnja u sposobnost Evrope da proizvodi jeftine električne automobile

Ovo su turbulentna vremena za automobilski sektor. Ambiciozni proces prelaska na „održivu“ mobilnost, nije bez opasnosti i/ili izazova. Veliki giganti evropske automobilske industrije rade punim kapacitetom kako bi se suočili sa planom koji neće biti lako ispuniti. Sada, to ne znači da se slažu sa načinima na koje se predlažu tako velike promene. Pisali smo neki dan o tome kako su Evropljani u problemu zbog kineske konkurencije i da ih očekuju gubici izraženi u milijardama.

Stellantis, jedan od vodećih svetskih proizvođača vozila, nalazi se na vrhu liste kritičnih automobilskih kompanija. Sam Karlos Tavareš, izvršni direktor Stellantisa, isticao je u brojnim prilikama probleme koje će ciljevi kao što je onaj postavljen za 2035. godinu izazvati i za industriju i za građane. Smanjenje ponude, eskalacija cena… Tavareš upozorava da neće biti lako. A sada, on gleda kako na sposobnost Evrope da proizvodi jeftine električne automobile, tako i na opasnost od ulaska kineskih brendova na scenu.

„Supreme Leader“ Stellantisa smatra da Evropa neće biti u poziciji da proizvodi jeftine „električare“. Iako upozorava da je do novih električnih automobila teško doći za manje od 30.000 evra, uverava i da će ta barijera pre ili kasnije biti „probijena“. Međutim, Tavareš ne veruje da je Evropa u poziciji da ih proizvodi.

Takođe je istakao da će ponuda jeftinih električnih automobila u Evropi brzo rasti. Sada se ovi novi modeli neće proizvoditi u Evropi. Nedostaci u strukturi troškova u poređenju sa Kinom i drugim zemljama učiniće to neizvodljivim.

Sa druge strane, Tavareš je obećao da će Stellantis, četvrta najveća automobilska kompanija na svetu, imati liniju električnih automobila ispod granice od 25.000 evra. Međutim, ne kaže gde će se proizvoditi. On im otvara vrata da se proizvode van evropskih granica. Trenutno, najjeftiniji „strujać“ koji Stellantis prodaje je Fiat 500 i startuje od 31.000 evra. U više navrata smo pisali da je i naš Kragujevac u igri za proizvodnju jeftinog električnog modela.

Na pitanje da li protekcionizam može da bude rešenje za izazove koje predstavlja masovni ulazak kineskih brendova električnih automobila na Stari kontinent, šef Stellantisa je uveravao da ne smatra da protekcionizam ili repatrijacija uvoza iz nižih zemalja predstavljaju rešenje. Naprotiv, smatra da se Evropa mora uhvatiti posla, prihvatiti konkurenciju i raditi više, ili bar pametnije.

Važno je podsetiti se Tavarešovih izjava krajem prošle godine u okviru Sajma automobila u Parizu. Tada je upozorio da Evropska Unija mora da nametne ista pravila igre koja se traže od brendova koji odluče da uđu u Kinu. Štaviše, on je upozorio da postoji ozbiljna opasnost da kineske firme na kraju osvoje Stari kontinent: „Evropsko tržište je potpuno otvoreno za Kineze i ne znamo da li je njihova strategija da dobiju tržišni udeo uz gubitke i povećanje cene kasnije „.

U kasnijim događajima, Tavareš je pokazao sličan stav po tom pitanju. I ne treba govoriti samo o električnim automobilima. Pojavljuju se i jeftini termički automobili koji brzo stiču popularnost. MG ZS je jasan primer kako jeftin kineski automobil uspeva da se učvrsti na evropskom tržištu u rekordnom roku.

AutoRepublika

(562)