Studija pokazuje da su električni automobili efikasniji od dizelaša
Poznato je da je Ahilova peta električnih automobila zima, posebno u onim svetskim regionima gde hladnoća dostiže ekstremno niske temperature. Ovaj period godine je pogodan za brendove, koji koriste prednost niskih temperatura na severu Evrope da poboljšaju rad baterija, energetske elektronike i toplotnih pumpi i izbegnu gubitak autonomije.
Nešto što se ne dešava kod dizela, sposobnog da radi na temperaturama znatno ispod nule. Nova studija Univerziteta primenjenih nauka u Vismaru u Nemačkoj, o kojoj su izvestili lokalni mediji, pokazala je koji je od ova dva tipa pogona efikasniji i ekonomičniji, upoređujući Volkswagen Golf TDI sa modelom ID.3.
Test je sproveden u toku cele godine i pređeno je 30.500 kilometara električnim i 32.000 dizel modelom. Zaključci su više nego zanimljivi, jer pokazuju da su, i pored mogućeg gubitka autonomije, električni efikasniji i jeftiniji od dizela.
Analitičari koji su vozili ID.3 godinu dana ostvarili su prosečnu godišnju potrošnju od 14,4 kWh/100 km, pokazujući veću efikasnost tokom letnjih meseci – od juna do avgusta – sa potrošnjom od 13,3 kWh na 100 km, dok je od decembra do februara ova brojka je porasla na 17 kWh. To je povećanje potrošnje energije za 28 odsto, uz smanjenje raspoložive autonomije sa 400 kilometara na samo 317 kilometara.
Isti test sproveden sa Golfom TDI pokazao je prosečnu potrošnju od skoro 5,6 l/100 km leti i 5,8 litara zimi, a sa maksimalnim dometom od 1.084 kilometra u najtoplijim mesecima i 1.026 kilometara u najhladnijim. Rezervoar za gorivo je zapremine 52 litra.
Kada se potrošnja u litrima prevede u jedinicu mere potrošnje električne energije, to jest u kilovat-sat, kompaktni dizel je trošio 49,7 kWh/100 km i 52,2 kWh/100 km, respektivno.
Iz ovoga se vidi da je električna energija tri i po puta energetski efikasnija od dizela, jer su toplotni gubici mnogo veći. Ključni razlog je toplota motora. Dok toplotna pumpa brzo zagreva putnički prostor, kod dizela je potrebno duže da dostigne temperaturu i da se ova energija transformiše u toplotu, zbog čega se u severnoj Evropi ugrađuju pomoćni grejači. Poznato je da dizel motor ima energetsku efikasnost oko 40 procenata, dok sam električni motor ima gotovo nikakve gubitke.
Ali uvek postoji jedno „ali“. Nedovoljna pokrivenost infrastrukture za punjenje električnih automobila je još uvek glavni hendikep, tako da će benzin i dizel uvek biti u prednosti kad je u pitanju duži put.
AutoRepublika
(1728)
Stepen efikasnosti termo elektrane je od 30 do 40%. Znaci da bi dobili tu struju za siroke narodne mase u startu kod elektrane bacamo jos 2x toliko, onih 10% gubitka dok ne stigne do potrosaca je zanemarljivo.
Nista nije crno / belo
Uvek prvo treba proveriti ko je radio studije. Kad se pojavila mobilna telefonija (masovno, GSM) jedne studije su pokazivale da je štetno po zdravlje, druge da nije. Tako i sa ovom.
Na radio stanicama kafa je jedan dan otrov a drugi dan lijek… To je razlog što slušam radio svaki drugi dan 😜😂🤣
Nije mi problem kafa, već kad govore kako je slanina jedan dan otrov a drugi lek 😀
Opet možeš svaki drugi dan da slušaš radio, a svaki dan da jedeš slaninu 😀
Sve studije danas su plaćenje (naručene). Ne postoji više nezavisna misao kritička i okrenuta ka utvrđivanju istine samo istine radi, a ne nečije koristi. Zahvaljujući imbecilnom društvu koje je proguralo sve što mu se serviralo danas imamo Gretu Turnbern. Andrju Tejta i kojekakve bilmeze.
Došlo vrijeme za crveno dugme.
Evolucija vozila pocela je pre 120 godina sa paralelnim razvojem gorivnih i e-motora. Elektricna vozila su jos tada imala skoro istu energetsku efikasnost kao danasnja pa ipak su izumrla. Zasto? Ono sto se ceni u eksploataciji to je „efikasnost eksploatacije“ a ne samo „energetska efikasnost“. Koji faktori su bitni za eksploataciju: autonomija, brzina punjenja, koncentracija energije kg/kWh, cena. Buducnost baterijskih vozila vidim samo u gradskom saobracaju i to kod malih vozila – razlog: baterijski pogon je ipak najjednostavniji cist pogon, svi ostali, ukljucujci i vodonik, imaju emisiju gasova i zahtevaju preciscavanje.
Zato je Garbage najpametniji, on ima i SUS i električni, pa vozi kad mu koji paše 😉
Ljeti struja, zimi dizel 🙂 Električar po zimi – troši ne 50% nego 70% više po gradu (19 kwh umjesto 11 kwh ako je jako hladno) – dodatno brzina punjenja padne sa 22 kWh na 13 kwh ako je baterija hladna. Ja se i dalje pokrijem jer imam gdje puniti, ali to su mane na koje treba više ukazivati. Npr. ljeti mi je bilo dovoljno 15 min punjenja za dnevne potrebe, sada je to 35 min. Autoput pogotovo zimi – zaboravi. Može se ali nije praktično, pogotovo ako misliš voziti iznad 110 kmh. Što se tiče struje i proizvodnje –… Pročitaj više »
Naručena studija, ne želim ni čitati da ne prljam mozak fiks idejama.
Sudeći po prosečnoj godišnjoj potrošnji od 14,4 kWh/100 km, taj EV auto puta skoro da nije ni video. Osim – na slikama.
Pa pravi EV i nije za auto puta. Pravi EV je za grada 😀
Ali, ova „studija“ je trebalo da nam pokaže prosečnu energetsku efikanost u uobičajenoj eksploataciji u toku godinu dana, a „takmičari“ nisu ni videli auto put godinu dana ?
Da jesu, EV bi imao prosek potrošnje do jedno 50% više u odnosu na sada prikazani podatak, dok se dizelu pri normalnim brzinama na auto putu ( do 130 ) sada ostvareni prosek potrošnje uopšte ne bi „pokvario“.
Pa tu i jeste problem, što se EV shvata kao zamjena 1:1 za sva vozila. Odjednom ćemo da pređemo svi na struju i onda imamo problem sa sirovinama, sa navikama (punjenje), sa cijenama, sa izovorom energije, potencijalnom nezaposlenosti (a svejedno sve prebaciše u Kinu koju oni ne mogu da smisle)… Ta dva koncepta pogona ili nekoiko njih mogu da koegzistiraju, svako radi ono u čemu je bolji. EV za taksije, gradsku dostavu, male gradske aute i sl.. Dizel za daleke ture, vuču čamaca itd. Benzin za manje porodice koje imaju potrebe da jednim autom pokriju više potreba… Neko ko ima… Pročitaj više »
Dal su ovi debili sračunali koliko treba uglja, gasa ili mazuta ili sl da se proizvede 17 KW struje? A da su to sračunali, shvatili bi da je dizel mnogo efikasniji
Da, ali, „električari“ će ti reći da onda i ti sračunaš koliko se energije potroši ( i koliko se CO2 emituje ) dok ti „na kraju“ proizvedeš 1 litar goriva ?
A kada im kažeš da uzmu u obzir i gubitke električne energije u sistemu za prenos energije ili u sistemu distribucije, kao i pri samom punjenju, oni će ti reći da i ti sagledaš trošak transporta goriva do benzinske pumpe …
To bi i trebala biti poenta naučne studije. Da se uzmu svi faktori u obzir. Ukupan eko „otisak“ vozila istih karakteristika (masa, aerodinamika i sl.) a različitih tipova pogona u identičnim uslovima eksploatacije za neki razuman životni vek/kilometražu. I da, treba uključiti i CO2 koji je potreban za proizvodnju litra dizela i njegov transport do potrošača. To nije sporno. Treba izračunati emisije i ekstrakciju sirovina za proizvodnju jednog i drugog vozila. Treba uzeti u obzir energetski sistem različitih zemalja i onda izneti zaključke. Ovo što je u tekstu opisano nije studija nego debilnost. Treba ti bukvalno dve zdrave nervne ćelije… Pročitaj više »
U
Besmislena propaganda eko fanatika.