AR pijaca klasika: Revolucionarni Cadillac Eldorado
Prethodnih dana smo posvetili mnogo pažnje legendarnim američkim automobilima iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Prvo smo pisali o ogromnoj limuzini Buick Electra, da bismo sutradan spomenuli koju reč o bivšem predsedničkom kabrioletu zvanom Lincoln Continental. Oba su bila posebna na svoj način, ali ako bismo morali da tražimo ultimativni američki premijum automobil tokom ovog perioda, to bi svakako bila osma generacija čuvenog Cadillaca Eldoradoa.
Iako je General Motors koristio ovu značku još dvadesetak godina ranije, tek ona generacija sa debijem u 1967. godini je naterala javnost da je primeti. Proizvodiće se samo četiri godine zajedno sa blizancima Oldsmobileom Toronadom i Buickom Rivijerom pre nego što debituje naslednik.
Pa šta je bilo toliko revolucionarno na njemu? Pre svega prelepi stil čuvenog Bila Mičela. Ovaj legendarni dizajner je zaslužan za mnoge ikone General Motorsa, ali se Eldorado uvek smatrao najlepšim i otvorio je novi stilski pravac za brend koji će opstati sve do sredine devedesetih godina.
Ali, ono po čemu se baš razlikovao jeste pogon na prednjoj osovini. Da, dobro ste pročitali, jedan američki luksuzni kupe iz šezdesetih godina sa masom od 2,2 tone i kamionskim V8 motorom je zaista pružao pogon na prednje točkove.
On je zapravo debitovao godinu dana ranije na spomenutom Toronadu, a u svoje vreme se smatrao „egzotičnim“ i generalno boljim balansom za svakodnevnu vožnju. Omogućio je vozaču bolju upravljivost i trakciju u svim vremenskim uslovima pri nižim brzinama, a takva konfiguracija je takođe pružala i više prostora u enterijeru. Eldorado će postati prvi Cadillac sa skrivenim farovima i naterati konkurenciju iz Lincolna i Imperiala da predstave rivalske modele.
Cadillac će da ponudi tri različita motora tokom samo četiri godine proizvodnje. Sve je započelo sa onim radne zapremine 429 kubnih inča (7,0 litara), onda smo videli agregat od 472 kubna inča (7,7 litara) 1968. godine, a dve godine kasnije Eldorado je dostigao vrhunac sa čuvenim benzincem od 500 kubnih inča (8,2 litre).
Primerak iz današnje priče je iz 1969. godine što znači da ga pokreće onaj srednji sa 375 konjskih snaga. Potrebno mu je manje od osam sekundi da ubrza od nule do 100 km/h i može da dostigne maksimalnu brzinu od 200 km/h. Spomenućemo da je menjač bio trostepeni automatski. Eldorado je u svoje vreme bio najskuplji Cadillac u ponudi sa početnom cenom od 6.711 američkih dolara ili oko 54.495 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca.
Kao što smo spomenuli, vozilo iz današnje pijace je iz 1969. godine i trenutno se nalazi u gradu Londerhil unutar američke savezne države Floride. Prešao je tek 17.600 kilometara i uglavnom je u originalnom stanju. Mehanika je prošla kroz detaljan proces osvežavanja pred ovu prodaju, a kako je Eldorado proveo ceo život u suvoj klimi Teksasa, tako je limarija u besprekornom stanju.
Poseduje svu onu opremu koji bismo očekivali od vozila sa značkom Cadillaca kao što su kožna sedišta, klima uređaj, centralna brava, prozori „na dugme“, tempomat i još mnogo toga.
Aukcija je tek otvorena, a trenutno najviša ponuda iznosi pet hiljada dolara.
Zoran Tomasović
(710)
meni se poslednja generacija el dorada mnogo svidja
Lijep je ali ne izgleda ni približno luskuzan i moćan za svoje vrijeme u odnosu na ovu osmu generaciju za svoje vrijeme. Kao da je dvije klase ispod, sav nekako prigusen.
Nije los ali: pozadi pokazuje izvesnu dozu originalnosti ali prednji deo je cista konfekcija! Mogao bi da bude i neka Mazda.
Impozantan, elegantan, sa fantasticnim proporcijama! Dugacak 5,6 m a visok 1,365 m – bio je samo 2-3 cm visi od tadasnje generacije Porsea! Njegovi GM-rodjaci, Toronado i Riviera, imaju skoro identicne proporcije i sva tri, po mom misljenju, spadaju u grupu najlepsih automobila koje je USA industrija ikada dala. Prednji pogon sa V8 motorom od 8 litara? Absolutno neobicno, pogotovu za ono vreme ali tehnicki sasvim opravdano. Svaki auto sa zadnjim pogonom boluje od slabo opterecene zadnje osovine. Dovoljno je malo jace pritisnuti pedalu gasa i zadnji tockovi vec klizaju. Pogotovu kod ovako velikih limuzina gde se teski motor nalazi… Pročitaj više »
Zapravo Riviera nije imala FWD sve do kasnih 1970-ih godina. Buick je smatrao da ce FWD „oterati“ mnogo kupaca posebno nakon sto prvi Oldsmobile Toronado nije bio bas neki prodajni hit, zato je Buick pristao da koristi istu platformu na Rivieri kao Toronado i Eldorado, ali su odbili da koriste FWD. To ce se promeniti tek krajem 1970-ih godina kada Buick vise nije imao izbora, izgubio je svoju „nezavisnost“ i morao je da radi sta GM kaze.
Ali prva generacija Riviere je i dalje za mene jedan od najlepsih auta u istoriji Detroita. Remek delo Bill Mitchella.
Interesantne informacije o reagovanju trzista! Cudi me da Toronado nije isao tako dobro na trzistu, za mene je on najlepsi u ovoj trojci. Sto se tice Riviere, meni je druga generacija, 1971 godina, najinteresantnija zbog konusne kabine pozadi. Absolutno jedinstveno! Ono sto mi smeta to su malo prenaglaseni „kukovi“ iznad zadnjih tockova, to mu kvari eleganciju.
Taj detalj je preuzet sa 1963 Corvette. Oba je dizajnirao Bill Mitchell.
Super dizajn, oba puta!
Odlično izgleda.Mene zanima kako su se „Poluosovine“nosile sa ovom snagom?
Sa poluosovinama nije bilo problema ali kazu da je brzo trosio gume. Nista novo, tamo gde je pogon tamo se trose gume jer pogonski tocak uvek radi sa proklizavanjem.
Ova GM trojka, imala je orginalan pogon na prednje točkove. V8 motor je postavljen uzdužno, iznad prednje osovine a paralelno ispod njega je bio automatski mjenjač povezan sa motorom putem višestrukog lanca.Mnogo bolje rješenje zbog vuče, prostora i ostalih stvari koje je Zoki nabrojao u prilogu.