AR pijaca klasika: Fordov Rolls-Royce
Sigurno ste čuli onu tvrdnju da je Cadillac nekada bio u samom rangu s brendovima kao što su Rolls-Royce, Bentley i Maybach, a daleko od toga da je bio jedini velikan američke automobilske industrije. Postojali su i Duesenberg, Auburn, Cord i mnogi drugi, ali većina je nestala pre Drugog svetskog rata, onda kada se i sam Cadillac odlučio koncentrisati na kvantitet, umesto na kvalitet.
To nas dovodi do malo poznate Fordove divizije pod imenom Continental.
Iako nosi isto ime kao čuveni model jednog drugog Fordovog brenda (Lincoln), Continental je zapravo bio samostalna divizija tokom 1956. i 1957. godine. Nastao je kao plod velike promene u strategiji Forda, koji je shvatio da nema dovoljno brendova da ponudi kupcima. General Motors ih je imao pet, korporacija Chrysler takođe, a Ford svega tri (brendovi Ford, Mercury i Lincoln).
Zato je Lincoln pomeren stepenicu niže da konkuriše brendovima kao što su Chrysler i Buick, dok je Continental popunio sam vrh u rangu sa Imperialom i Cadillacom. Prvi, i ispostaviće se i jedini, model ove divizije se zvao Mark II i trebalo je da predstavlja najveću stepenicu američke ponude.
Ono što je javnost posebno iznenadilo kod Marka II jeste to što zapravo i nije izgledao kao američki model. Ovo je ipak period pedesetih godina prošlog veka kada su se svi takmičili ko će napraviti veći spojler („rep“) i što više sijati od implementiranog hroma, ali je Mark II bio jako elegantan i bez takvih karakteristika.
Štaviše, premijera je održana na Salonu automobila u Parizu. Ali ispod haube je ipak bio čistokrvni Jenki. Tamo smo mogli videti veliki V8 radne zapremine 368 kubnih inča (6,0 litara) dok se snaga prenosila na zadnje točkove preko trostepenog automatskog menjača.
Razvijao je 285 konjskih snaga 1956. godine, odnosno petnaest „grla“ više godinu dana kasnije. Takođe je imao i jedan „zaštitni znak“ Lincolna, a to je ilustracija rezervne gume i na vratima prtljažnika. Ovaj deo zapravo nije imao funkciju pošto se rezervna guma nalazila u podu prtljažnika, ali je svakako delovala zanimljivo stilski.
Još jedan detalj koji je bio nečuven za američke standarde je ručno sklapanje. Ford je imao posebno odeljenje osobeno baš za Continental, gde se i najmanji deo ručno sklapao, što je naravno donelo izvanrednu završnu izradu, ali je naravno rezultiralo u visokim troškovima proizvodnje.
Continental će na kraju da opstane samo dve godine, baš iz razloga što nije bio profitabilan. Početna cena je iznosila 9.966 američkih dolara (oko 107.228 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), što ga je učinilo jednim od najskupljih novih četvorotočkaša „preko bare“. Dvogodišnja proizvodnja će se zaustaviti na cifri od 3.005 jedinica, uključujući tri prototipa i trinaest jedinica radi promocija.
Veruje se da je oko trećina svih primeraka modela zvanog Mark II još uvek s nama, i često ih možemo da vidimo u oglasima. Ovaj konkretni primerak nam stiže iz grada Sent Džordž iz Kanade i do sada je prešao 84.800 kilometara. Mark II je bio „napucan“ opremom još direktno iz fabrike, i zapravo jedina opcija je bila klima uređaj, za koju se odlučila većina kupaca, uključujući i onog koji je izabrao vozilo sa priloženih fotografija.
Continental Mark II je imao veliki broj poznatih kupaca, pa bismo voleli da vam možemo reći da je ovim nekada upravljao Frenk Sinatra ili Elvis Prisli, ali to nije slučaj, a to se nužno odrazilo i na vrednost samog oglašenog vozila.
Na kraju dana vlasnik je dobio sedamnaest ponuda od čega je najviša iznosila „tek“ 55 hiljada dolara…
Zoran Tomasović
(432)
