AR pijaca klasika: Lepotica & zver
Sigurno se sećate one scene u filmu Oktopusi sa Rodžerom Murom u glavnoj ulozi kada Džejms Bond ukrade Alfu Romeo GTV6 i beži od nemačkih policajaca koji upravljaju sa BMW-om 518. Znamo da je samo filmska scena u pitanju, ali mislim da je to bio momenat kada sam postao ljubitelj ovog italijanskog brenda, i to za život. Ne zato što je na malom ekranu bila bolja od, takođe fantastične Serije 5, već je takav spoj stila i performansi malo ko mogao da ponudi.
GTV6 je bio deo ponude Alfe pod imenom Alfetta i proizvodio se od 1972. do 1989. godine.
Ova tri broja su označavala heč sa troje vrata i proizvodio se paralelno sa limuzinom tokom većine spomenutih godina. Prvo nam u oči upada prelepi stil, a kako i ne bi bio, kada se za njega postarao čuveni Đorđeto Đuđaro dok je radio za samostalnu dizajnersku kuću ItalDesign. Malo koji njegov model nije bio veliki uspeh, a GTV6 će pronaći oko 137 hiljada zadovoljnih kupaca tokom svoje istorije.
Ono po čemu je najviše ostao upamćen je po sportskim rezultatima gde je divizija Autodelta spremala specijalne modele za profesionalna takmičenja. Osvojeni su mnogobrojni šampionati od čega je najveći bio onaj sa imenom Evropska serija turističkih automobila. Mnoga specijalna izdanja su debitovala baš da bi se zadovoljila potreba za homologacijlom za staze, a onaj sa 3,0-litarskim motorom se pokazao bržim nego što je bio BMW 535i. Američka firma Callaway će takođe nuditi konfiguraciju sa turbo motorom.
Primerak iz današnje priče nije neka retka specijalna verzija, ali je i dalje izuzetno bitna. Pokreće je 2,5-litarski benzinac sa šest cilindara koji razvija 158 „konja“ i maksimalnih 213 Nm obrtnog momenta. Snaga se prenosi na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Fabričke informacije kažu da ubrzanje od nule do 100 km/h traje 7,5 sekundi uz maksimalnu brzinu od 211 km/h.
GTV6 je bio jedna od poslednjih Alfi na američkom tržištu sve do pre nekoliko godina, a za takvo zadovoljstvo je bilo potrebno izdvojiti 16.500 dolara (oko 44.865 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Model koji vidite na priloženim fotografijama se nalazi u gradu Sarasota unutar američke savezne države Floride, a originalno je prodat u Teksasu.
Do sada je prešao 45 hiljada milja ili 72 hiljade kilometara. Može se pohvaliti 15-inčnim felnama, kožnim sedištima, šiberom, klima uređajem, prozorima koji se otvaraju pritiskom na dugme i sa još mnogo toga. Vlasnik navodi da je motor detaljno osvežen pred ovu prodaju, a ni limarija ne pokazuje znake korozije, pošto je GTV6 proveo ceo život u klimatski pogodnim zonama.
Posle deset dana aukcije i osamnaest ponuda najviša je iznosila 20.500 američkih dolara.
Zoran Tomasović
(3000)
Bila je pojava na drumu a i danas bi isto tako.Vrati me u vrijeme kad su proizvodjači pravili „Remek“ djela pa se zaljubiš na keca a sad sve manje atraktivnih vozila!
La bestia.
Bez obzira na ljepotu ovaj automobil je toliko kvaran cak da ni Klarkson nije uspio odrzati romansu.
Imao sreću da isprobam to čudo, u trećoj kao avion kad počne da ponire.Nazad dvije rore i alfin zvuk.Izvrstan auto.
Lep auto, prostran, pregledan, brz! Sve sto treba za uspeh. Alfa bi napravila danas cudo kada bi ponovo lansirala veliki kupe sa 4 sedista!
U realnom životu taj automobil i nije tako velik. Tek 426cm dužine i svega 240cm među osovinskog. Više je bio dvosed sa pomoćnim sedištima pozadi.
I dalje prelep zvuk, koji god motor bio u njemu. Jedan veliki žal što je nisam kupio kada je bila prilika.
U pravu si! Ostao mi je u secanju kao veci auto. U ono vreme je i bio „veliki“ jer su ostali bili mali. Ostajem pri misljenju da bi Alfa morala da napravi modernu verziju na bazi Djulie, to bi bila senzacija.
U to vreme to je bila duzina automobila srednje klase, tipa opel ascona, etc, tako da moze da se kaze da je veliki. Uporedi astru F sa automobilima danasnjg b segmenta koji su oko 4m i sve ce biti jasno
Godine 1971 moj otac je kupio FIATa 125. Njegova duzina je bila 425 cm i to je bio komforan porodicni auto. Taj utisak o velicini ostao mi je u secanju. Kupe je ipak nesto drugo – na jednoj od gornjih fotosa vidi se da izmedju zadnjih i prednjih sedista takoreci nema razmaka! Vidi malu sliku u sredini, sa otvorenim vratima.
Ote mi riječ iz usta 😉
Moj otac je 1973 kupio Fiat 125 PZ, u odnosu na Fiće i Bube, je bio limuzinčina. A i onih 75 konja ispod haube je bilo nezamislivo za većinu tadašnjih auta (ako nije Alfa 😉).
Ali nije imao padajuću liniju krova, kao moderne limuzine, pa je mogaonda preveze 5 odraslih ljudi 😉
Plus jos poveci prtljaznik!
Dzaba! Makina i po. 17 godina. Lele