AR pijaca klasika: Aerodinamika je bitnija od snage

Sigurno ste čuli onu američku izreku „there is no replacement for displacement“ ili u bukvalnom prevodu kako ne postoji zamena za veću zapreminu motora. Dok se ostatak sveta fokusirao kako od manje napraviti više i postići veću brzinu na neke drugačije, to jest savremenije, načine, američka logika je uvek bila „ne zamaraj mozak već uzmi veći čekić“.

Ali sa vremena na vreme i Jenkiji umeju da iznenade. Verovali ili ne, tokom šezdesetih godina prošlog veka, kada su se svi takmičili ko će napraviti veći motor, Ford je odlučio da nadmaši korporaciju Chrysler preko – aerodinamike. Debitovao je model Torino Talladega i barem na momenat doneo veliku revoluciju na stazama šampionata NASCAR-a. Ova serija je možda danas izgubila svoj smisao, ali je u navedeno vreme uživala u velikoj popularnosti.

Chrysler je debitovao motor pod imenom Hemi 1966. godine i niko mu nije mogao da parira na stazama. I Ford je imao svoje velikane, ali protiv Hemija se nije moglo i kompanija je morala da pronađe neki drugi način da izađe kao pobednik. I našla ga je u aerodinamici 1968. kada je debitovao model Torino, a godinu dana kasnije smo videli i specijalno izdanje nazvano Talladega, po najvećoj i najbržoj stazi u šampionatu NASCAR-a.

Talladega je dobio veoma aerodinamičan krov i produženi „festbek“ krov, a kockanje se definitivno isplatilo pošto je postao prvi serijski automobil sa brzinom većom od 190 mph (304 km/h).

Ford je morao da napravi minimalno 500 jedinica da bi homologovao Talladegu za NASCAR, a na kraju se zaustavi na brojci od 754 uz još 519 gotovo identičnih blizanaca pod imenom Mercury Cyclone Spoiler II. Sve je pokretao V8 motor nazvan Cobra Jet zapremine 428 kubnih inča (7,0 litara) koji je razvijao 335 „konja“ i maksimalnih 597 Nm obrtnog momenta. Fabrički modeli nisu bili jednako brzi kao i trkački pa je maksimalna brzina ograničena na 208 km/h, a bilo je potrebno 6,6 sekundi da stigne iz mirovanja do 100 km/h.

Snaga se inače prenosila na zadnje točkove preko trostepenog automatskog menjača. Kupac je mogao da bira samo tri boje (bela, plava i tamno crvena) po ceni od 3.456 dolara (oko 27.903 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca).

Danas je Talladega relativno popularan automobil među kolekcionarima, ali nema ni približan kultni status kao neki drugi aerodinamični četvorotočkaši iz ove serije, kao što su Plymouth Superbird i Dodge Daytona.

Sa vremena na vreme se pojavi na aukciji, a model koji vidite na priloženim fotografijama se trenutno prodaje preko aukcijskog sajta „Bring a Trailer“. Prešao je svega 31 hiljadu milja (oko 49.600 km) i nalazi se u gradu Medford unutar američke savezne države Nju Džerzi. Navodi se da je većinski u originalnom stanju sa izuzetkom jednog farbanja u istu boju kao kada je napustio fabriku.

Mehanika je osvežena pre pet godina, što znači da je motor izvađen iz automobila, rastavljen i ponovo kompletiran. To je profesionalno uradila firma nazvana 422 Motorsport. Jedini mehanički deo koji nije originalni su izduvne grane Flowmaster.

Tri dana pre kraja aukcije, vlasnik je primio deset ponuda, a najviša od njih iznosi 30 hiljada dolara.

Zoran Tomasović

(588)