Juče debitovao i Mercedes-Benz GLC u drugoj generaciji
Ovo je treća premijera krosovera koju je svet video u sredu! Debitovali su Lexus RX, BMW X1, a poslednji u nizu je stigao i Mercedes-Benz GLC druge generacije. Za sada ga vidimo samo u standardnom izdanju s karoserijom s petoro vrata i limitiranim setom modifikacija. Novi SUV nije doneo nikakva iznenađenja, pa se s evolucijom nastavilo u istom smeru i istim tempom kao što smo već videli kod ostalih taze lansiranih trokrakih zvezda.
SUV GLC je u protekle dve godine bio najpopularniji model Mercedesa, pošto je s trona svrgnuo sedan zvan C Klasa, a prošle godine je isporučeno 270 hiljada primeraka pomenutog vozila. Stoga se nadležni u švapskom društvu nisu ni usudili da eksperimentišu, jer status bestselera ne dozvoljava nikakve pokušaje egzibicija.
Novitet je došao u očuvanom izdanju u pogledu proporcija, pa je prepoznatljiv ostao čak i segment stakala posmatran s bokova. Ipak, prirast je doživeo međuosovinski razmak i to za 15 milimetara, pa iznosi 2.888 mm. Dužina je nabubrela značajnije i u plusu je za 60 mm pa ovaj krosover meri 4.716 mm. Prirast se mahom odnosi na zadnji prepust.
Tako je ispalo da je sada GLC nadrastao Audi Q5 (4.682 mm), pa čak i BMW X3 (4.708 mm). Širina nije menjana, što će reći da ostaje 1.890 mm, ali je zato došlo do sniženja vozila (ne sanjajte da pričamo o ceni – Mercedes ne zna za to) i to za, manje-više simboličnih 4 mm (do 1.640 mm). Trag točkova je proširen za 6 mm napred, i za 23 mm nazad.
Najviše primetna promena u stilu tiče se prednjih svetlosnih grupa koje su spojene s rešetkom hladnjaka. Mercedes je proživeo prosvetljenje jer su konačno lišili premijum vozilo halogene rasvete u osnovnom paketu opreme (barem GLC), pa se nude LED farovi, a uz doplatu je moguće dobiti iste i u tehnologiji koja je nazvana Digital Light, a koja omogućava vozaču da čita poruke koje od veštačke inteligencije u vozilu dobija posredstvom strelica i simbola na putu proizvedenih od strane tih istih farova.
Tri su moćne diode ugrađene u svaki od tih farova, kao i matriks od 1,3 miliona mikroogledala, a sva ta sila tehnologije kontrolisana od strane elektronike, u stanju je da projektuje sliku. U funkciji je oko 2,6 miliona piksela.
Paket nazvan Avantgarde Line nudi obilje imitacije hroma i on je deo standardne opreme. Kupac bira felne promera između 18 i 20-inča. Koeficijent otpora Cx je snižen sa ranijih 0,31 na 0,29, iako dizajneri i inženjeri nisu učinili otklon od „starovremenskih“ rešenja za ručice za otvaranje vrata, odnosno nisu ugradili one koje se sklapaju do nivoa ostatka karoserije.
Po običaju i u skladu s dugom tradicijom, u ponudi će se naći i paket opreme koji služi da zavara posmatrače da se radi o veoma moćnom vozilu, iako to uopšte ne mora da bude slučaj. Pričamo o paketu AMG Line, onom s malo ljutitijim brancima i mnogo ljutitijom cenom.
Stil enterijera novog GLC-a nije ni po čemu osoben u odnosu na aktuelnu C Klasu koja poslednjih nedelja, kao žena lakog morala, ide s novinarskog „kolena na koleno“ ovde u Srbiji, kako bi se svi izređali u želji da pospeše prodaju lepe limuzine. Naprotiv, enterijer je preslikan, doduše iz C Klase u nekom prestižnijem izdanju (gde cena sedana nadmašuje suludih 70 hiljada evra).
Virtuelna instrumentacija je već u osnovnoj opremi uz ekran od 12,3 inča po dijagonali, dok je cetnralna konzola zamenjena uspravno postavljenom tabletu osetljivom na dodir. Dijagonala mu je 11,9 inča i blago je zakrenut ka vozaču. Projekcioni ekran se takođe dobije, ali ako platite dodatnu sumu. Konstruktor je obećao i bogatiju zvučnu izolaciju, pa je po prvi put upotrebljena obloga debljine dva milimetra. Zasnovana je na bitumenu, kako bi se izolovao središnji tunel.
Na listi opcionala se ističe i uređaj za klimatizaciju s četiri zone delovanja, sistem kamera za pun nadzor nad vozilom, panoramski krovni otvor, audio sistem marke Burmester sa 15 zvučnika, multikonturna prednja sedišta obogaćena funkcijom masaže.
Deo serijske opreme su elektropokretan poklopac prtljažnika i trodelna zadnja klupa s formulom obaranja naslona: 40:20:40. Zapremina prtljažnika pod određenim uslovima narasta sa 550 na 620 litara, iako se ne dobija previše sa spuštanjem zadnje garniture za sedenje, pa raste sa 1.600 na 1.640 litara. Naravno, komparacije su s modelom prve generacije.
Modularna platforma MRA je u arhitekturalnom smislu identična onoj koja je temelj i modela prethodnog naraštaja, pa su napred dvostruka poprečna ramena, dok je na zadnjoj osovini multilink. Amortizeri s promenljivom amplitudom su deo opreme bazičnog modela, dok se uz doplatu isporučuje sportska šasija. Moguće je dodati novac i za paket čije ime govori o nameni: Offroad Engineering. Omogućava dodatna dva centimetra klirensa i ojačanu zaštitu, dok se može izabrati i vazdušno ogibljenje za sva četiri točka.
Pojačivač sile kočenja je sada elektromehanički, a glavna novina se tiča mogućnosti upravljanja točkovima zadnje osovine. Nudi se po prvi put u segmentu, iako s doplatom. Opredeljenje za ovu funkciju omogućava da krosover GLC može da zakrene zadnje točkove do granice od 4,5 stepeni, spram samo 2,5 stepena kod putničke C Klase.
Ovaj inženjerski manevar je doneo unapređenje kruga okretanja sa 11,8 na svega 11 metara, dok kod brzina koje su više od 60 km/h, zadnji točkovi svojim uglom prate one prednje, na koji način se doprinosi stabilnosti vozila.
Naravno, tu su i adaptivni tempomat i drugi elektronski pomoćnici vozaču, a pomenuta elektronika sada može zaustaviti automobil ispred nepokretne prepreke i kada se vozilo kreće brzinom od 100 km/h, u odnosu na 60 km/h što su bile granične mogućnosti za prethodni model.
A na GLC-u je bila dostupna i funkcija zvana „providna hauba“, i ona je već poznata iz automobila drugih marki. Pri brzinama do 8 km/h, multimedijalni sistem pamti sliku sa prednje kamere i reprodukuje je na ekranu sa potrebnim zakašnjenjem, prikazujući trenutnu ilustraciju površine puta ispod prednjih točkova.
Asortiman dostupnih motora se zasnivao na četvorocilindričnim modifikacijama s dvolitarskim jedinicama modularne porodice agregata. To su benzinski GLC 200 sa 204 konjske snage i 320 Nm najvišeg obrtnog momenta i GLC 300 sa 258 „konja“ i 400 Nm, kao i dizel GLC 220 d (197 ks, 440 Nm).
U planu je i jedna šestocilindrična verzija i ona će poneti nalepnicu GLC 400 d. Takva identifikacija razotkriva pogonski sklop s linijskim trolitarskim turbodizelom, ali će se u katalogu pojaviti kasnije. Svi motori imaju 48-voltni sistem anlaser-alternator, koji isporučuje dodatnih 23 „grla“ i 200 Nm, u prvim sekundama ubrzanja. Menjačka kutija je devetostepena „automatska“ i tržištu je poznata pod komercijalnim nazivom 9G-Tronic.
U gami će svoje mesto naći i tri dopunjiva hibrida, dok je jedan od njih s dizel motorom, što je zaista retkost u današnjoj automobilskoj industriji. Svi oni raspolažu s 2,0-litarski četvorocilindarskim motorima potpomognutim električnim „kolegom“ koji odbacuje respektabilnih 136 „konja“, a koji je integrisan u pomenutu devetostepenu automatsku transmisiju. Elektromotor poseduje i obrtni moment od 440 Nm.
Dakle, u hibride spadaju varijateti: GLC 300 e (313 konjskih snaga i 550 Nm), GLC 400 e (381 „grlo“ i 650 Nm) kao i GLC 300 de (335 ks, 750 Nm). Najsnažniji benzinski plug-in može ubrzati iz mesta do „stotke“ za 5,6 sekundi.
Svi hibridi familije koja se preziva GLC nude istu trakcionu bateriju koja je locirana ispod prtljažnika i poseduje kapacitet od 31,2 kWh. Upravo nju i treba kriviti zbog osetno manje zapremine gepeka nego što je ona kod ostalih verzija. Pored toga, svi hibridi poseduju i vazdušno ogibljenje na zadnjoj osovini, dok su napred zadržane opruge.
Nemački krosover može putovati u bešumnom režimu od 117 do 120 kilometara, mereno na način opisan u protokolu WLTP. Sumnjamo da će ikome zasmetati to što GLC neće brže od 140 km/h kada je u električnom „fazonu“. Hibridi će ponuditi i režim vožnje Battery Hold, a on je osoben po tome što se elektronika stara da očuva potencijal baterije za iskorišćenje neposredno pred završetak puta, što može biti zgodno ako se vozač zaputio u, recimo nacionalni park pa je tamo zabranjena lokalna emisija. Ne znamo za takav propis, ali, hajde…
Baterija se svakako može dopunjavati iz spoljnog izvora, putem priključaka AC od 11 kW, DC od 60 kW. Ipak, koga povuče radost „besplatne“ vožnje na struju, tri puta pre odluke o kupovini neka se raspita o troškovima održavanja istog. Nemački premijimu su bezobzirni prema novčaniku kupca, a posebno delikatni i s puno kvarljivih komponenti su baš hibridi.
Ono što je posebno zanimljivo jeste to što su sve pomenute verzije novog GLC-a dostupne s tradicionalnim sistemom stalnog prenosa snage zvanim 4Matic. Pisali smo ranije o specifičnostima ovog sistema i njegovom poređenju s onim iz Audija i BMW-a, pa ko voli neka se poigra opcijom pretraga na našem portalu. Kako bilo, 4Matic još uvek ne koristi spojnicu.
U četiri verzije, središnji diferencijal podrazumevano deli potisak u odnosu 45:55, što će reći da vozač ima utisak da tera automobil sa zadnjim pogonom, ali kod benzinskih hibrida raspodela je drugačija i još izrazitija: 31:69. Takođe, benzo-električni krosoveri imaju smanjen rezervoar za gorivo: 49 litara umesto 62 litara. GLC 300 s pogonom na zadnje točkove pripremljen je posebno za Ameriku.
Prijem porudžbina za novi Mercedes-Benz GLC kreće krajem ovog meseca i istovremeno se kreće s proizvodnjom koja će biti organizovana u postojbini Mercedesa, to jest u Nemačkoj. S prodajom se startuje nakon što đaci započnu novi razred.
Odlazeći GLC sada u svojoj domovini košta počev od 48 hiljada evra, dok će primerak iz druge generacije biti skuplji. Ne sumnjajte u to. Moćne verzije AMG, kao i kupeovska modifikacija će biti prikazane kasnije. Isto važi i za verziju za tržište Narodne Republike Kine. Ona će po običaju biti s više centimetara između osovina.
AutoRepublika
(3883)
