Svi mi smo u značajnom periodu života izrazito cenili dizel vozila, pre svega zbog njihove skromne potrošnje, (krive) obrtnog momenta i prateće impozantne autonomije. Jedno duže vreme, takoreći do nedavno, nafta je na pumpama bila pristupačnija od benzina. Međutim, zahvaljujući najpre „časti“ nemačkog Volkswagena, a potom i sve rigidnijim emisionim propisima, dizel biva satanizovan i sve manje popularan. Međutim, sada se na tu veliku gomilu razloga nadovezlo još njih, čini se moćnih i ubedljivijih, onih koji će veoma brzo proterati ove motore iz Evrope i preseliti ih na istok kontinenta i ka arapskom poluostrvu.
Dakle, nisu snovi o „zelenoj“ budućnosti na kraju odredili tužnu sudbinu dizel automobila. Upravo se odigrao događaj od kojeg su tvrocima „zelene ekonomije” bukvalno izrasla krila: cene dizel goriva su odskočile u nebo, narastavši za 40%, što je nateralo čak i verne ljubitelje „naftarica” da razmišljaju o promeni automobila.
Da, proizvođači takozvanih ekološko podobnih automobila nikada nisu dobili takav podstrek: dizel motore sada jednostavno nema ko da kupuje, jer male količine dizela potrebnog za njihovu dopunu gorivom i zavidan domet više nisu dovoljno primamljivi kako bi pokrili dodatna plaćanja za pokriće troškova rasta cena nafte na pumpama. Danas, na Starom kontinentu, benzinski motor je postao privlačniji od njegovog dizel srodnika. U isto vreme, električni motor je na putu da zagospodari tržištem.
Kako je došlo do ovakve preraspodele moći na tržištu?
Bilo bi da divno kada bismo mogli da navedemo par konkretnih razloga, ali nažalost, ovde to neće uspeti: činjenica je da je priroda intervenisala. Glavni snabdevač „teškog goriva” za evropsko tržište je bila Ruska Federacija. I to ne zato što su pregovarači i trgovci iz te zemlje bili ekstremno sposobni i zato što su sklopili fenomenalan posao.
Ne, naime prvo su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije protiv Venecuele, koja je dugi niz godina svet snabdevala teškom naftom, onom koja je tako neophodna za proizvodnju dizel goriva. U priču se tu uključuje ruska naftna sirovina poznata kao URAL, a ona je sasvim pogodna za paritetnu proizvodnju i dizel goriva, ali i benzina. S druge strane, laka nafta koja je inače posebno korisna za proizvodnju benzina, i više je poznata kao arapsko „crno zlato“, jeste ključna komponenta u proizvodnji benzina.
Nećemo ulaziti u zamršenosti postupka prerade, ali posao sa Sjedinjenim Američkim Državama je dogovoren tako da je Ruska Federacija u Severnu Ameriku dopremala ne samo sirovu naftu, već i gotovo dizel gorivo. To je, u stvari, bio razlog visoke cene dizela u Rusiji, dok su još mogli da ga izvoze tamo. Pre nego što su izbili nemili događaji u poslednjih par nedelja…
Danas se širi front sankcija prema Ruskoj Federaciji zahvaljujući čemu su tamošnje kompanije lišene niza uvoznih ugovora. Tužno, ali podnošljivo i za subjekte i objekte uvedenih trgovinskih restrikcija. Ono što će boleti stranu koja je sankcije uvela jeste to što je odbijanje jeftine energije iz Rusije odmah uticalo na cene derivata na benzinskim pumpama širom sveta. A ako Amerikanci i dalje tim povodom pomalo gunđaju, ali ipak plivaju, onda je za ekonomične Nemce poskupljenje od jednog evra po litru, ravno smrtnoj presudi, što možete da vidite na osnovu vesti koje vam serviramo poslednjih nedelja.
Sve u svemu, dizeli više nisu poželjni, njihova eksploatacija postaje paprena i nema naznaka da bi te okolnosti mogle da se promene u starije vreme. Očekuje se da krene „da deluje nevidljiva ruka slobodnog tržišta“, a to će postati vidljivo veoma ubrzo.
Stvaraju se novi uslovi, ne samo na geopolitičkoj mapi sveta, već i na čisto automobilskoj. Hiljade dizel vozila, kako novih tako i korišćenih, odjedared su postali nekurentna roba. Gde će taj metal, gde bi mogli biti poslati?
Pa, tamo gde je dizel gorivo kao posledica svega, jeftinije no što je ranije bilo i gde ekološki propisi i nisu bili tako strogi kao u Evropi. To mesto na svetu se zove Rusije! I ne, ne mislite da će sankcije to sprečiti, za Evropu u pitanju je izvoz otpada, a za prosečnog Rusa, to će biti prilika da za skromne novce pazari očuvane i održavane automobile koje će moći jeftino da „tankuje“.
AutoRepublika
(26924)
Rast cena dizela će se odraziti na rast cene transporta i posledično i na rast cene svih dobara, tako da je to istovremeno i jak udar na džep svih ljudi, bez razlike da li voze EV, benzinca ili dizela.
To što će vlasnik nekog dizel automobila skuplje plaćati gorivo za njega će manje da ga na godišnjem nivou opali po glavi od rasta cena svih dobara kao posledice rasta cena trasnporta.
Za automobile sa gorivnim motorom situacija jeste komplikovana ali ne bas toliko dramaticna. EU i USA zele totalni embargo prema Rusiji. Amerika cuva svoje rezerve i do sada je polovinu svojih potreba u gorivu podmirivala uvozom iz Rusije. Ako odbace naftu iz Rusije morace da se okrenu tzv. uljnim skriljcima i da iz njih cede naftu. Ovaj proces je vec u upotrebi ali je skup. EU trazi izlaz u trgovini sa arapima i sa Kazahstanom, koji ima ogromne rezerve nafte. Problem ce nekako da bude resen jer EU ne moze bez fosilne energije. Rusija ce imati svoje trziste: Kinu i… Pročitaj više »
Mislim da je direktor elektroprivrede Srbije rekao da maksimum 10% automobila u Srbiji moze biti EV, da toliko EPS moze da podnese. Kada bi bilo 100% ne bi bilo struje ni za jednu sijalicu u Srbiji. Vjerovatno je slično i kod većine država u Evropi sto znaci da se nešto drugo valja iza brda. Sve mi liči da će sa naftom biti slicno kao i sa gasom. Niti se može iz skriljaca proizvesti ni približno dovoljna količina da zadovolji evropu a gas pogotovo, nekidan je direktor Srbija gasa pricao o tome. Od 350 milijardi kubnih metara godišnje koliko evropa trosi… Pročitaj više »
Da li neko zna koliki procenat srpskog stanovnistva se greje na struju? U celoj Evropi niko zivi se ne greje na struju samo mi. Srbi su pioniri ekologije! 🙂
Ja se zalažem da se pioniri nikako ne griju. Bili bi još ekološkiji.🤪
U najmanju ruku da navedem da se ne slažem sa tekstom, i to taksativno: 1. „Zelena“ filozofija pada u vodu, što je jasno ko dan. U EU pale se nuklearke, termoelektane na mazut i dizel, čak se prelazi na ugalj. Dosta je se moglo srati, dok su sisali ruski jeftini gas. To se završilo, kao i jeftina hrana iz Ukrajine i Rusije, kao i jeftina radna snaga iz Kine. Ode Evropa u „klinac“… Što sam i predvideo, upravo kad je krenuo „dizelgejt“. Sad je došlo vreme naplate; 2.Trenutno je kriza jaka, pa se benzin nešto spustio cenom u odnosu na… Pročitaj više »
“ Trenutno je dizel skuplji oko 20 dindži, što mu dođe oko 10%, a dizel u proseku manje troši 40-50%, u C segmentu (recimo). Pa gde vam je tu računica?“ Koje je to u pitanju vozilo C segmenta sa tom razlikom potrošnje? To ne postoji! Evo ti primer novog pežoa 308, koji, zavisno od paketa opreme, nema istu težinu, kao što zavisno od paketa dolazi i sa točkovima različite colaže (16, 17 i 18″ ) i širine ( 205-225 mm ), a što sve utiče na potrošnju. Pa, tako onda, zavisno od paketa opreme, sa 130 ks benzin ili 130… Pročitaj više »
Prvo, ne je računao ba ćeš ti voziti benzinca pa da će imati mizernu potrošnju 🤣😂
Drugo, kako sad odjednom vjeruješ WLTP-u a kad se dilde pominju onda ne? 😜
Sve u svemu čuvati ovo vozila što se ima jer skore nabavke neće biti 😉
Ja u WLTP deklaracije za SUS verujem, veoma su realne, ostvarive, dok one za EV WLTP deklaracije uopšte ne razumem, niti su one (čini mi se) uporedive sa WLTP deklaracijama za SUS.
Znaš kako, taj Pežo što navodiš, neće trošiti ispod 7(optimistično), tamo gde sam ja danas vozio „vascjeli dan“ i prešao samo 150 km, po gudurama i delom makadamu. A pogledam na „bord“ koji kaže 4,6, od početka vožnje.
Imao sam pre neki dan priliku da vozim Fobiju 1,0 TSI od 70 KW. Trajna potrošnja joj stoji 6,8. U istim uslovima, Oktavija 4,7….. Dal treba dalje pisati?
I sam znaš da B segment benzin, još i ima smisla. Za veče automobile, ko vozi dosta, nikad…
Ako te dobro razumem, novi Pežo 308 dizel sa 130 ks, kome je WLTP dekleracija za mešoviti ciklus 4,2-5,2, on „u praksi“ neće trošiti ispod 7, ali zato škoda dizel „u praksi“ troši i manje od (prevazidjenih) NEDC deklaracija ?
Pa, „brate“, ti si nekada baš pravi „komedijaš“ 😊😊😊
On je tip ljudi koji je uvjeren u vlastitu glupost. Oktavijurina mu trosi manje od deklarisane a svacije drugo auto trosi vise. Lik je vic od osobe, trol koji je svojom demagogijom zajebao iz ove iz Brisela.
Alo, idite, oladi, ne kvari ovaj mediji. Dosta više dokona nepismena STOKO JEDNA
Ne znam šta tačno hoćeš da kažeš. Nisam te razumeo. Sad sam ponovo pročitao tvoj gornji komentar, pa sam shvatio, da pokušavaš da objasniš, da onaj 1,2 troklipnjak „Pure Tech“ troši isto ko HDI…. E to će biti samo u crtanim filmovima.
A ja sam ti naveo da ta „benzin čista tehnologija PSA“ optimistično može da troši 7 litara, tamo gde je ovaj moj traktor trošio 4,6. Ne kažem da bi HDI trošio značajno više od ovog mog traktroa
Ма, nebitan je pežo ili bilo koji drugi brend.
Hoću da kažem da kada bi upotredio i WLTP podatke ya oktaviju>
– TSI 110 vs TDI 116 ili
– TSI 150 vs TDI 150,
opet ne bi bila razlika koju kažeš.
Pa ne bi bila ni u realnoj vožnji (u istim uslovima).
WLTP je ipak test, nešto relaniji od NEDC-a. U realnim uslovima, razlika je velika između Dizela i ovih novih benzinaca. A pri tome, ako pritiskaš gas, voziš „dinamično“ ili u ljutoj gradskoj vožnji, ili brže na autoputu, razlika je ogromna, i nema mnogo veze sa testovima.
Danas sam prešao preko 700 km, sve po gudurama po Sandžaku, Kopaoniku i okolini, prosek 4,5…. Prošle nedelje ista ruta, Volvo SUV automatik benzinjara došao iz USA, stariji malo, prosek 14….. 4,5 vs 14. Istina 14
Hajde ne lazi bgti. 4.5 litra moze samo potrositi dizel od 70 do 80 ks i to sa pazljivom voznjom po ravnicarskom terenu. Ako ima uspona i brda ode potrosnja u 5 plus.
Čuj ko kaže, rekli bi neki. Znam lika kojem Onda troši manje od deklaracije.🤪 Ja bih mogao da javim sliku od juče, nakon xy desetaka km potrošnja sa zimskim gumama na 21c je 3.1litru. al vozio nizbrdo pola od toga no to ću da prešutim, imaš sliku pa se čudi ..stvar je obmane. Baraka Obmana🤪
Ne troši moja Honda manje od deklaracije, već saglasno deklaraciji ( a za one uslove u kojima je ja vozim ).
O cistoj struji niko vise ni ne sanja! U proizvodnju ce se vratiti sve sto god moze da proizvodi struju: nuklearke, termoelektrane na ugalj, pojacace se tempo u gradnji vetrenjaca, Termoelektrane koje sagorevaju djubre, itd. Zeleni su poludeli od muke! 🙂 Toliko su se radovali embargu uz histericne poklice „najzad nema nafte!“
Dizel u putnickim vozilima u Rusiji jednostavno – ne prolazi. Zima je surova, odrzavanje komplikovano. Cak ni benzinski turbo benzinci ne prolaze. Kod Rusa je uvek vazilo pravilo Make it simple and make it work.
Lada od početka napravljena kako treba
https://images.app.goo.gl/7rXVj5H1wCmxHUgm8
Hau jes no.
Ajd mani se obožavanja rusa, davno smo mi njima rekli njet.
Ispada da rusi znaju nešto…a znaju k….c( nije kanarinac).
Ako globalno otopljenje ne dovede do toga da prosečna temperatura vazduha u Moskvi u Januaru bude barem 0 stepeni, onda od ove vaše najave nema ništa… Nije ni do sada bio problem u dizel tehnologiji da bude popularnija na ruskom tržištu, problem je parafinizacija goriva na niskim temperaturama kakve pretežno vladaju u Rusiji, zato se tamo voze pretežno voze automobili na benzin. Ako se dobro sećam, tamo negde 2015.godine procenat automobila progonjenih dizel motorom u Rusiji je bio ispod 5% (vozni park nešto preko 40 miliona automobila). Od tada je to malo raslo u proseku jer je prodaja novih automobila… Pročitaj više »
Ja na osnovu svih komentara zaključujem da će nas zatrpati dizelašima iz EU…
A nama žao…
Zanimljivo , da cufutska zemlja nije stavila nikakve sankcije, jedino evropa puši, a to i jest cilj. I za koji kurac sankcije?kad je bilo u srcu evrope, onda su malkicee drugačije postupali.
Električna vozila poskupela vise od benzinskih, od 7000e, Tesla konkretno, pa naviše
Drugari, na arapskom poliostrvu se ne voze dizeli….. damo autobusi I kamiini su dizeli, o poneki matori hilux….