Prezentovan hiperkrosover Lotus Eletre

Iz nekih neobjašnjivih razloga, nijedan od nas trojice koji na svakodnevnim osnovama pišemo kako bi vam AutoRepublika obezbedila dnevnu dozu četvorotočkaša, nije uzeo prekjuče predstavljeni hiperkrosover Lotus Eletre pod svoje. Vreme je da nadoknadimo propust i ispravimo nepravdu.

Pred nama je krosover koji potpisuje još jedan proizvođač tradicionalnih sportskih automobila. Ovo je prvi Lotusov krosover, nakon što je još 2006. godine, prikazom koncepta Lotus APX s V6 kompresorskim motorom, aluminijumskom karoserijom i petoro vrata, otkrio da sanja o tome da u serijsku proizvodnju uvede model s povišenim odstojanjem od tla. Tada nije bilo finansijskih mogućnosti da se koncept uvede u masovnu montažu, ali su se okolnosti umnogome promenile od tada.

Sve što je nekada falilo, doneli su Kinezi, pa je krosover s oznakama Lotusa pedstavljen tek nakon što je britanska marka došla u sastav holdinga Geely. Ipak, projekat APX je završio u kanti za smeće, a svetlost dana je ugledao krosover posve nove koncepcije.

To praktično znači da više nećemo gledati nove benzinske Lotuse, posledanji model u tom nizu je bio onaj s oznakom Emira, a kako će se u srcima onih kojima benzin teče kroz vene, primiti bešumni model, ostaje da vidimo. Razvoj ovog SUV-a je krenuo od praznog lista papira, a novajlija je dobio električni pogon.

Mašinski centri iz Engleske, Kine i Nemačke su radili na ovom SUV-u. Iskustvo koje je stečeno angažmanom na švedsko-kineskom brendu Polestar, koji je takođe deo grupacije Geely, bilo je od koristi u ovom slučaju.

Tako smo i dobili Lotus Eletre koji je spreman za serijsku proizvodnju, i koji kompanija najavljuje kao Hyper-SUV, što bi bilo ništa drugo do već napisano: hiperkrosover. Odmah da kažemo da deluje da je promocijom ovog automobila napušteno sve ono što je prilikom osnivanja kompanije imao utemeljivač Lotusa, čuveni Kolin Čepmen, odnosno odbačena je ideja koja je podrazumevala da Lotusovi sportski automboili moraju biti jednostavni i lagani.

Eletre je prvi Lotus s karoserijom na kojoj je pet otvora za vrata, i to uprkos tome što u istoriji Lotusa imamo vozila sa drugim redom sedišta. U pitanju je veoma glomazan automobil, po veličini uporediv s Lamborghinijem Urusom. Po dužini se prostire na 5.103 milimetara, visok je 1.630 mm, dok širinom prebacuje dva metra.

Među osovinama se nalazi impozantnih 3.019 mm. Ono što je posebno interesantno jeste to da je deklarisana neto masa noviteta na nivou od 1.995 kilograma, dok benzinski Urus meri 2,2 tone! Začudo, ovde je ispoštovana ideja o jednostavnosti koju je u priču izvorno uneo pomenuti Kolin Čepmen.

Noseća struktura karoserije je izvedena od čelika visoke čvrstoće i od aluminijuma dok su spoljni paneli izrađeni od alumnijuma i plastičnih vlakana ojačanih ugljenikom. Stilista Ben Pejn je radio na izgledu novog krosovera ali je razvoj projekta vodio Peter Horburi, onaj koji je prošle godine napustio mesto potpredsednika odeljenja za dizajn kompanije Geely i prešao u britanski Lotus.

Sudeći po onome što on smatra, silueta silueta sa unutrašnjošću pomerenom ka napred je prepoznatljiva karakteristika sportskih automobila kompanije sa središnje postavljenim motorom.

Lotus Eletre poseduje napredan sistem aktivne aerodinamike. Pokretni spojler je postavljen na zadnjem kraju i ono poseduje mogućnost zauzimanja tri pozicije koje podrazumevaju raličite napadne uglove, što je tek polovina ponuđenih alternativa. Vazdušni usisnik pri dnu prednjeg branika poseduje aktivno trougaono zakrilce u vidu pčelinjeg saća, a ono se otvara samo po potrebi. Na taj način se vazduh usmerava ka kočnicama i rešetkama za hlađenje trakcione baterije i električnih motora.

Bočna ogledala su zamenjena kamerama, iako će one biti ponuđene samo na tržištima gde je ovakva ideja usklađena sa zakonom. Zapravo, pre će biti da je ispravno reći „na tržištima gde je zakon dovoljno brzo usklađen s realnošću“. Sporiji ostatak sveta će dobiti starovremenske retrovizore s ogledalima.

Sva rasveta na vozilu je izvedena u tehnologiji LED, dok su zadnje signalne grupe osposobljene da prikazuju status procesa dopune trakcione baterije. Točkovi integrišu felne čiji je najimpresivniji prečnik na nivou od čak 23 inča, dok je uz doplatu moguće poručiti i stakleni panoramski krovni otvor. Doduše, on nije pokretan.

Dodajmo da Lotus Eletre može posedovati i četiri lidara zarad buduće funkcije autopilota, i to se dobija uz doplatu. Ugrađeni su napred i nazad na krovu, baš kao i na prednjim blatobranima. Produžavaju se samo po potrebi. U početku će biti u funkciji standardnog seta elektronskih pomagala, dok će pun četvrti nivo autonomije biti obezbeđen s inovacijom, pre svega s razvojem odgovarajućeg softvera.

Nažalost, iz kompanije nisu saopštili kada će biti u mogućnosti da u realnosti ponude tako nešto.

Krosover je bio prvi model koji je postavljen na novu platformu EPA (Electric Premium Architecture). U pitanju je  modularna platforma sa sistemom koji funkcioniše na naponu od 800 volti. Lotus Eletre nudi sistem vazdušnog oslanjanja s aktivnim amortizerima i vešanjem nazad u pet tačaka . Među opcionalima se nalazi i podesiva visina karoserije, šasija s mogućnošću upravljanja na sva četiri točka, aktivni stabilizatori i takozvane karbon-keramičke kočnice s čak desetoklipnim mehanizmom kočnih čeljusti. Istini za volju, bazična ponuda ove komponente podrazumeva prostije mehaničko rešenje.

Electrični motori su napravljeni u jednom modulu zajedno s menjačkom kutijom i kontrolnom jedinicom. Potezu ovog tipa se pribeglo zarad smanjenja mase vozila. Debitantska verzija krosovera nudi dva motora (po jedan za svaku od osovina) dok je ukupna snaga sistema „jača od 600 konja.“ U ponudi će se naći režimi vožnje: Range, Tour, Sport, Off-Road kao i onaj koji će osmisliti vozač prema sopstvenim afinitetima. Kapacitet trakcione baterije je „impresivniji od 100 kWh”, dok je približni domet s jednom dopunom baterijskih ćelija na nivou od nekih 600 kilometara.

Krosover če moći da dobaci do “stotke” za manje od tri sekunde, dok to isto Urus učini tek za 3,6 sekundi. Ali, zato je inferiorniji s maksimalnom brzinom od 260 km/h dok Urus divlja do 305 km/h. Stari dobri benzinski Lamborghini… DC punjač na vozilu podržava mogućnost dopune baterije „brzinom“ od 350 kW, što znači da za dvadeset minuta na takvom (još uvek nepostojećem) punjaču dobijete 400 kilometara autonomije. Jedinica AC je deklarisana na 22 kW.

Lotus Eletre može imati kabinu u koju staje četiri ili pet putnika, a u prvom slučaju su nazad postavljena masivna i zasebna sedišta s ogromnim odmorištem za ruke i devetoinčnim ekranom ugrađenim u njega. Sedišta su presvučena skupocenom tkaninom Kvadrat, a nju karakteriše prisustvo vune. Reciklirana plastika i ona ojačana ugljeničnim vlaknima dominiraju putničkom kabinom.

Umesto uobičajene instumentacije je postavljen ekran visok samo tri centimetara i on je direktno pred očima vozača. Prikazuje samo najosnovnije informacije. Saputnik ima identičan dodatni displej. a sve ostalo je dostupan projekcioni ekran s funkcijom proširene stvarnosti i centralni ekran u tehnologiji OLED. Služi za praćenje informativno-zabavnog sistema i nudi diajgonalu od 15,1 inča.

Lotusova vozila nikada u prošlosti nisu nudila naprednu multimediju, a ovde imamo i pristup globalnoj mreži, glasovnu kontrolu i još svašta nešto. U listu opcionala su onstalirana i dva audio sistema KEF, pa birajte. Bazični poseduje petnaest zvučnika i ukupnu snagu od 1.380 vati do knapredni ima čak 23 zvučnika i 2.160 vati.

Krosoveri neće silaziti s proizvodnih traka u Engleskoj. Za potrebe sklapanja premijum modela elektromobila, planirana je izgradnja nove fabrike Lotusa u koju će proizvođač uložiti 1,2 milijarde dolara. Proizvodni kompleks će nići u, po koroni poznatom gradu Vuhanu.

Ideja je da novi pogoni imaju moć da proizvedu do 150 hiljada četvorotočkaša godišnje, što će reći da za jednu godinu budu u stanju da odbace više vozila nego Lotus tokom cele svoje, sedam decenija duge istorije!

Proizvodni proces će početi krajem ove godine, dok prodaja kreće 2023. i to na samom početku. Inicijalna tržišta će biti Kina, kontinentalna Evropa i Ujedinjeno Kraljevstvo, dok će se kasnije krenuti i s isporukama na drugim kontinentima. Procenjeno je da će početna cena biti od 120 hiljada evra, a da će se gama od sledeće godine širiti.

Tako bi Lotus trebalo da dobije kupe s četvoro vrata (Lotus Type 133), koji bi bio nekakva konkurencija Porscheovom Taycanu. Potom stiže i krosover iz D segmenta s kodnom oznakom Type 134. Njega očekujte 2025. godine.

AutoRepublika

(287)