AR pijaca klasika: Toyota Supra kakvu ne poznajemo

Zahvaljujući serijalu filmova „The Fast & the Furious“ i pokojnom Polu Vokeru, sigurno svi znamo kolika je legenda model Toyota Supra. Ruku na srce, moramo priznati da je ovaj sportista uživao u velikoj slavi i popularnosti i pre nego što se pojavio na malim ekranima, ali je baš Voker proslavio ovog četvorotočkaša do te mere da se danas smatra za božanstvo, posebno kada je reč o generaciji uparenoj sa legendarnim 2JZ-GTE motorom koja se proizvodila od 1993. do 1997. godine.

Međutim, istorija Supre je započeta mnogo ranije i model iz današnje priče pripada prvoj generaciji. Proizveden je 1979. godine dok se ovaj automobil još uvek zvao Celica Supra i trenutno se nalazi u gradu Ajvins unutar američke savezne države Jute.

Supra je nastala poprilično slučajno, a verovali ili ne, mnogi će reći da je tadašnji američki predsednik Ronald Regan igrao ključnu ulogu u tome. Poznato nam je da su japanski automobili dominirali u klasi manjih gradskih vozila na američkom tlu tokom sedamdesetih godina prošlog veka, a kompanije iz azijske zemlje nisu imale volju da ponude i skuplje modele.

Međutim, kada su se General Motors, Ford i Chrysler požalili kako Toyota, Nissan, Honda i ostali japanski proizvođači imaju prednost u vidu jeftinije radne snage, Regan je odlučio da potpiše trgovinski ugovor sa Japanom i ograniči uvoz na godišnjem nivou samo na 1.650.000 vozila. Pre nego što su japanske firme mogle da izgrade svoje fabrike „preko bare“ i zaobiđu ovaj sporazum, da bi se posao isplatio pod spomenutim ugovorom, morale su da uvoze samo veće i skuplje modele.

Brzo su saznali da su Amerikanci navikli na njihovu veliku pouzdanost i da im ne smeta da plate čak i višu cenu nego za Chevrolet, Ford ili Plymouth. U spomenutom periodu Toyota je nudila model Celica i to sa relativno dosta uspeha, a 1978. godine u ponudu je uvršćen i veći sportista pod imenom Celica XX. Pojavio se u prodaji i u Americi godinu dana kasnije gde je bio poznat kao Celica Supra.

Pokretao ga je 2,6-litarski benzinac sa šest cilindara u linijskoj konfiguraciji, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko izbora petostepenog manuelnog i četvorostepenog automatskog menjača. Dok je model sa matičnog tržišta razvijao 138 konjskih snaga, američke verzije su se mogle pohvaliti sa 112 „grla“ zbog strožih zakona po pitanju izduvnih gasova. Prema fabričkim podacima, ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo 10,2 sekunde dok je maksimalna brzina iznosila 176 km/h. Spomenućemo da je početna cena iznosila 9.578 dolara (oko 37.430 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), što je predstavljalo neku „zlatnu sredinu“ između onih „mišićavih“ automobila kao što je Ford Mustang, ali opet jeftinije nego „čistokrivni“ sportisti poput Toyote Supre.

Primerak iz današnje priče je do sada prešao svega 72 hiljade kilometara i kao što se može zaključiti iz priloženih fotografija, definitivno mu prija suva klima savezne države Jute. Nažalost, reč je o modelu sa automatskim menjačem, ali se može pohvaliti sa 14-inčnim felnama, disk kočnicama, klimom, AM/FM radijom i još mnogo toga.

Do kraja aukcije je ostalo još pet dana, a vlasnik je do sada dobio sedam ponuda preko sajta „Bring a Trailer“. Najviša od njih iznosi tek devet hiljada dolara i ne sumnjamo da će biti daleko veća po okončanju aukcije. Možda nema egzotični stil ili motor sa hiljade „konja“, ali ova Supra je otvorila vrata Toyoti da uvidi šta Jenkiji zaista misle o japanskom brendu i istorija nikada više nije bila ista.

AutoRepublika 

(281)