Zanimljivost dana: Neobični koncepti pikapa na temelju Moskviča-2141

Mnogi naši ljudi će se setiti velikog i prostranog hečbeka iz Rusije. Kod nas je najčešće nazivan Aleko, dok mu je službeni naziv glasio Moskvič-2141. Međutim, zasigurno je malo onih koji su znali da je na bazi ovog vozila izvedeno više zanimljivih modifikacija u vidu pikap kamioneta. Pokušaćemo da vam malo približimo najzanimljivije pikap verzije popularnog heča iz doba socijalizma.

Aleko se na proizvodne trake popeo tokom 1986. godine da bi već 1987. njegova proizvodnja dostigla kontingente koji se mere hiljadama primeraka. Međutim, proizvodne tehnologije tog doba nisu bile ni izbliza tako savršene kao što su danas, pa su česte bile situacije u kojima se motor lepo sjedini (venča) s karoserijom, ali se strateška greška izrodi u zadnjem delu vozila.

Dok bi takvi primerci završili pod presom u nekim drugim okolnostima i razvijenijim privredama, to ovde nije bio slučaj pa su defektni primerci hečbeka bivali konvertovani u mikrokamionete.

Sam proces preobraćanja, transformacije heča u pikap kamionet je tekla na sledeći način: zadnji deo krova bi bio odsečen, dok bi otvori za zadnja vrata bivali zatvoreni. Potom bi bio postavljen zid iza prednjih sedišta i tu ugrađen i prozor, nakon čega bi bila montirana i stop svetla.

Do zaključno sa 1989. godinom, proizvodnja pikap kamioneta je dostigla cifru od 238 primeraka za godinu. Nosivost tek sklopljenih vozila je bila na granici od samo 400 kilograma, što je bilo uslovljeno tipom oslanjanja. Naime, konstruktor nije predvideo nikakve modifikacije vešanja za teretne verzije, u odnosu na standarno izdanje. Naravno, bilo je i indiviua i preduzeća koji su samovoljno prilagođavali konstrukciju pikapa kako bi on mogao da vlasnicima pruži više.

Ovde, na primer možete videti „Moskvič-233522“ s plastičnom nadgradnjom karoserije koji je služio kao taksi vozilo. Odluka da se vozilo konvertuje u pikap je učinila vozilo više udobnim i prostranim. Visina krova se kretala od niske do visoke sa mogućnošću ugradnje obloge na kabinu.

Bilo je i pokušaja da se stvore takva vozila na temelju Aleka koja bi služila i za prevoz ljudstva, uz opciju transporta tereta. Nadgradnja ovih vozila je bila dovoljno visoka da bi u nju mogli komotno da uđu ljudi, dok je uobičajeni poklopac prtljažnika zamenjen klasičnim parom vrata. Istini za volju, gledamo prototip primerak, onaj koji nikada nije ušao u serijsku proizvodnju.

AZLK, kao proizvođač koji je držao pravo na korišćenje imena Moskvič, je do 1995. godine pokušao da proizvede šasiju sa poluramom na bazi pikap kamioneta. Na ovaj način izvedeni Moskvič bi mogao biti veoma tražen u jednoj tako velikoj urbanoj sredini, kakvu predstavlja Moskva. Naposletku, na ovako postavljenu šasiju bi se mogle nadovezati nadgradnje različitog tipa, zavisno već od potreba kupca.

Na primer, ugradnja izotermičkih kockastih nadgradnji i frižidera je omogućila prevoz kvarljivih proizvoda. I bilo bi moguće ugraditi i malo bočno telo i pokriti ga tendom. Generalno govoreći, cela priča i ideja su ograničene samo fantazijom. Kao što znamo, projektu šasije nije bilo suđeno da živi, jer je fabrika prestala s radom tokom 1996. godine, a razvoj same idejež je dobacio samo do faze proizvodnje prototipa.

Pokušaja da se nastavi s razvojem priče na temu proizvodnje pikap kamioneta je bilo i u 1999. godini. Dogodili su se u fabrici menjača u Omsku (OJSC), gde su sklopljeni prvi primeci sa zadnjim pogonom i pratećim modifikacijama s pogonskom formulom koja je uključivala točkove obe osovine. Ideja se zasnivala na takozvanoj „šrafciger industiji“.

Međutim, sve se brzo (i neslavno) završilo. Problemi u fabrici Moskviča izgrađenoj u prestonici Ruske Federacije, doveli su do nedostatka kompleta komponenti za izradu automobila, i nakon što je 2002. godine proizvelo oko dve stotine automobila, preduzeće iz Omska je smanjilo obim i intenzitet aktivnosti u usmerenih ka realizaciji proklamovanog cilja u vezi s pikapom.

Jedan od prototipova za čiju proizvodnju je zasluna fabrika u Omsku je bio i pikap kamionet Moskvič-2344 s pogonom na sve točkove. Vozilo je posedovalo plastičnu zaštitu karoserije i kao takvo je čak učestvovalo i u reliju koji je vožen 2000. godine, i to na ruti Moskva-Arkhangelsk-Murmansk-Moskva.

Postojala je i vojna verzija pikap kamioneta, i to s kraćom i produženom kabinom. Pored specifičnog i omraženog kolorita, teretni odeljak je bio mesto gde su instalirani i posebni dodaci namenjeni upotrebi prikladnog naoružanja.

AutoRepublika

(2213)