Zanimljivost dana: Renault Sport Spider

Svi smo sigurno dosta puta videli onu značku na kojoj piše RS u automobilskom svetu. Ona je skraćenica sa nemačke reči „Rennsportwagen“ i u direktnom prevodu znači „sportski trkački automobila“, a toliko je poznata da su brendovi poput Audija i Forda njom nazvali svoje divizije visokih performansi. Međutim, postoji još jedan RS koji je legenda za sebe, možda ne toliko s drumskim vozilima, ali svakako na trkačkim stazama.

Naravno, reč je o Renault Sportu, a u ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na njegov prvi serijski automobil koji je nazvan Spider.

RenaultSport (RS) je zvanično osnovan „tek“ 1977. godine, ali je njegova istorija trajala decenijama pre ovog datuma. Francuski brend se takmičio u gotovo svim formama profesionalnog auto-moto sporta i osnovao razne šampionate gde su učestvovali samo njegovi modeli.

Glavni cilj RS-a je bilo takmičenje u Formuli 1 gde je kao snadbevač motorima pobedio u 169 trka i osvojio jedanaest titula sa vozačima i još dvanaest titula konstruktora. To ne znači da se tim fokusirao samo na Formulu 1 već i na reli, trke izdržljivosti (pobeda na trci 24 sata LeMansa 1978. godine) i raznim kategorijama sportskih vozila.

Dominacija je posebno viđena tokom devedesetih godina prošlog veka, ali mnogi su i dalje kritikovali francusku ekipu zato što ni ne pokušava da unovči takav uspeh i kroz plasman uličnih modela. Da, postojali su Clio Williams i Alpine A610, ali su nestali sa tržišta do 1995. godine i RS je krenuo sa razvojem modela sa svim onim karakteristikama koje su proslavile brend na svetskim držištima. On nije trebalo da bude najskuplji ili najbrži već jednostano da bude „automobil za vozače“, one koji bi da osete duh trkačkih četvorotočkaša u svakodnevnom saobraćaju.

Odluka je pala da novitet nosi oznaku Renault Sport, čime je postao prvi model ove divizije sa njenim zvaničnim imenom, a deo „Spider“ je izabran naravno zbog krova.

Debitovao je na Salonu automobila u Ženevi 1995. godine posle svega petnaest meseci razvoja. Publika je bila očarana prototipom koji se tada još uvek zvao Project W94 da je Renault odmah naredio serijsku proizvodnju. Posebnu pažnju je privukla neobična školjka razvijena od čvrste plastike koja recimo nije imala šoferšajbnu, pa ni krov, dok je šasija bila izrađena od aluminijuma.

Centralno postavljeni 2,0-litarski benzinac je razvijao 148 konjskih snaga i preuzet je direktno iz spomenutog Clija Williamsa. Menjač je bio petostepeni manuelni. S dužinom od 3,7 metara, visinom od samo 1,2 metra i masom od tek 845 kilograma, Spider je defintivino izgledao kao „vuk u jagnjećoj koži“. Spomenućemo da nije imao ona električna pomagala koja bismo očekivali u modernim vremenima, kao što su servo volan i sistem protiv blokade kočnica (ABS), čime bi samo vozačke mogućnosti dolazile do izražaja.

Zanimljivo je da je Renault originalno želeo samo jedno sedište, ali se u zadnjem momentu predomislio i dodao i ono za suvozača. Enterijer je bio izveden u minimalističkom duhu i bio je jako spartanski opremljen, odnosno lišen ikakve elektronike, grejača pa i radio uređaja. Kasnije je ponuđena i opcija sa šoferšajbnom, mada će Renault uvek savetovati vlasnicima da nikako ne voze svoj Spider bez kacige.

Cena je iznosila astronomskih 28 hiljada funti u Velikoj Britaniji ili oko 67.513 američkih dolara u današnjoj vrednosti novca. Za spomenutu sumu kupac je dobijao ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za 6,5 sekundi i maksimalnu brzinu od 210 km/h.

Proizvodnja će trajati od 1996. do 1999. godine u Alpininoj fabrici u Francuskoj, a svakog dana će biti ručno sklopljeno oko četiri primerka Spidera. Proizvodnja se na kraju zaustavila na brojci od 1.664 uličnih primeraka plus još 90 takozvanih „Trophy“, koji su bili izrađeni za potrebe promocije na profesionalnim auto-moto trkama.

Kao što smo spomenuli, cilj Spidera je bio da pruži trkačke karakteristike na asfaltu, ali se istovremeno takmičio i u šampionatima gde je bio jedini predstavnik. Oni su postojali širom Evrope, a posebno popularnim su se pokazali u Velikoj Britaniji. Trkačke verzije su razvijale 210 „grla“, uz šestostepeni manuelni menjač i maksimalnu brzinu od 250 km/h.

Iako Spider nije bio komercijalni uspeh kom se Renault Sport nadao, ipak je ostavio značajan trag na ulicama. Danas je veoma poželjan klasik sa pristupačnim cenama i omogućio je francuskoj firmi da nastavi da pokazuje svoje znanje. Do današnjeg dana je jedini model koji je Renault Sport razvio i nosi samo njegovo ime. Naime današnji predstavnici ovog odeljenja predstavaljaju samo modifikacije već postojećih „civilnih“ četvorotočkaša, to jest nisu samostalno razvijeni od strane divizije Renault Sport.

Zoran Tomasović

(391)