Zanimljivost dana: Kada je američki astronaut izabrao NSU Prinz umesto Corvette

Amerikanci su smatrali astronaute svojim najvećim herojima u periodu pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Takva titula bi u nekim drugim vremenima pripala nekom glumcu ili sportisti, pa čak i popularnom političaru, ali za vreme hladnog rata kada su Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez vodili bitku za primat u svemiru, teško da je postojao veći heroj nego što je to bio Nil Armstrong ili Baz Oldrin.

Ime Džona Glena možda nije toliko poznato iako je napisao istoriju za Jenkije 1962. godine. Naime, postao je tek peta osoba u svemiru, ali prvi Amerikanac koji je obleteo planetu Zemlju. Takav podvig mu je doneo veliku slavu, ali mi nismo ovde da pričamo o njegovim uspesima koje je postigao kao astronaut. Najviše nas zanima automobiski svet pa tako i u ovom slučaju postoji jedna velika zanimljivost na temu četvorotočkaša.

Naime, godinu dana ranije astronaut Alan Šepard je za svoj podvig dobio potpuno novi model Chevrolet Corvette. Amerikanci su zapravo takvu ideju „ukrali“ od Sovjeta nakon što je slavnom Juriju Gagarinu poklonjen francuski model Matra Djet.

Chevroletu se dopao ovaj potez i shvatio je da bi bila fantastična promocija ukoliko bi američki astronauti bili viđeni za volanom njegovog sportiste, pa je svakom od njih ponudio takav model za simboličnu nadoknadu od samo jednog dolara. Krajem šezdesetih godina prošlog veka su postojala čak i specijalna izdanja Corvette baš u čast astronauta. Ali kada je došao red na spomenutog Glena, umesto američkog dvoseda izabrao je, verovali ili ne NSU Prinz.

Ne sumnjamo da su svi čuli za NSU Motorenwerke, ako ni zbog čega drugog, onda sigurno po čuvenju usled revolucionarnih modela s rotacionim motorima. To se pre svega odnosi na Ro80, ali je NSU imao mnogo bogatiju istoriju i osnovan je još 1873. godine U početku se bavio izradom mašina, a početkom prošlog veka je krenuo i sa motociklima i automobilima. Nažalost, spomenuti Ro80 se pokazao jako problematičnim sa mehaničke strane tako da je na kraju odveo firmu u stečaj. Iako su kasniji modeli bili pouzdaniji, Volkswagen je do tada već kupio NSU i spojio ga sa Auto Uninom kako bi nastao moderni Audi.

Model Prinz se proizvodio od 1958. do 1973. godine, Bio je dostupan samo u verziji sa dvoje vrata i po mnogim detaljima podsećao na jedan drugi Chevrolet, model Corvair. Reklamiran je rečenicom „Fahre Prinz und Du bist König“ ili u prevodu „Vozite Pinca i bićete kralj“.

Doduše tvrdnja je bila pomalo ironična pošto je prvu generaciju pokretao motor sa dva cilindra pozajmljen iz motocikla koji je razvijao svega dvadeset konjskih snaga iz zapremine od 583 kubika. Iako se NSU uglavnom fokusirao na evropsko tržište, određeni broj primeraka je završio i u Severnoj Americi zahvaljujući čoveku po imenu Maks Hofman.

Reč je o veoma poznatom uvozniku retkih evropskih modela, a kako je uživao u velikom ugledu, tako da je često imao i uticaj koje buduće modele će proizvođači predstaviti. Primera radi, upravo je gospodin Hofman zaslužan za legendarni Mercedes 300SL pa je pitanje da li bismo videli ovo remek delo, da kojim slučajem nije ubedio nemačku firmu da su Amerikanci spremni potrošiti visoke sume novca na njega. Prinz nije bio jedini mališan kojeg je industrijalac predstavio Jenkijima već je to uradio i sa BMW-om Isettom.

Glen nažalost nije dobio svog Prinza za jedan dolar kao što bi to bio slučaj da se opredelio za Corvette, već ga je lično kupio u gradu Vankuver unutar kanadske provincije Britanska Kolumbija. Mališan je do tada dobio povećanje snage na 30 „konja“ što je bilo dovoljno za ubrzanje od nule do 100 km/h za 35,7 sekundi i maksimalnu brzinu od 113 km/h.

U jednom intervju medijima, Glen kaže da mu tako nešto nije smetalo i da je tokom jednog perioda dnevno prelazio i do 300 kilometara radi ispunjenja obaveza. Takođe se nije žalio ni na skučeni prostor pošto je navikao na takvu konfiguraciju u svemirskim letelicama, a na pitanje zašto je izabrao baš Prinz, rekao je da mu se toliko dopala posebnost u moru daleko većih četvorotočkaša.

Astronaut je nastavio da vozi NSU sve do ranih sedamdesetih godina nakon čega ga je prodao Kanađaninu Robertu Talbotu. Ovaj je ranije živeo u Velikoj Britaniji gde je Prinz bio čest automobil na ulicama, pa kada se vratio u Vankuver poželeo ga je u garaži. Tada je u oglasima primetio primerak koji je prodavao Glen i nije ga bilo potrebno dugo ubeđivati da ga kupi.

Napominje da Prinz više nije automobil za svakodnevnu vožnju, ali zahvaljujući masi od svega 550 kilograma, dva cilindra i tridesetak „konja“ su više nego dovoljni da savladaju sve prepreke na putu. Za one kojima je to premalo, spomenućemo da je NSU nudio i sportski Prinz 1200 TT sa 70 „grla“, što ga je učinilo pravom malom raketom na ulicama i mnogi su ga zvali „Abarthom Zapadne Nemačke“.

Sve je pun onih ljudi koji nisu kao svi drugi i koji žele da se razlikuju. Džon Glen je bio jedan od njih i barem na kratko, svaki Amerikanac koji je pratio automobilski svet je saznao šta je to NSU Prinz. I to sve zahvaljujući astronautu koji nije želeo (za njega praktično) besplatan primerak Chevroleta Corvettea…

AutoRepublika

(1639)