Najčešći kvarovi alternatora i startera

U nastavku su opisani najčešći kvarovi alternatora (generatora), a onda i startera (anlasera) u motornim vozilima.

Alternator je generator naizmenične struje koji pretvara mehaničku energiju u naizmeničnu struju. U alternatoru se struja generiše u stacionarnim namotajima statora, pomoću rotirajućeg magnetnog polja rotora. Obično se koristi kao izvor struje u motornim vozilima.

Kratak spoj statora

U toku rada struja se upravo pretvara u statoru. Jedan uzroka kratkog spoja može da bude usled prekoračenja vrednosti struje koja teče kroz namotaj. Štaviše, može da dođe do kratkog spoja ćelija akumulatora preopterećenja u električnoj instalaciji vozila ili, ređe, mehaničkog oštećenja izolacija namotaja statora ili istrošenosti.

U statoru struju proizvodi rotor – njegov rad stvara magnetno polje, a pokreće ga radilica motora. Kvar u ovom delu je povezan sa habanjem kliznih prstenova/ugljeničnih (grafitnih) četkica koje prenose struju iz regulatora (elementi odgovornih za protok struje). Najčešći razlozi za ovaj kvar su habanje materijala tokom rada.

Regulator napona oštećen ili izgoreo

Elektronski modul je složen element, mikroprocesorski kontroler sa završnim elementom PWM (Pulse Vidth Modulation), tako da postoji mnogo mogućih kvarova. Jedan od najčešćih razloga je strujno granično prekoračenje PWM tranzistora ili mehaničko oštećenje modula (nema zalemljenih ili zavarenih spojeva) i istrošenih četkica koje prenose struju na rotor.

Neispravni ležajevi alternatora

Kvar se može prepoznati po glasnom radu i povećanju buke zajedno sa povećanjem brzine motora. Za to može biti mnogo razloga – od čisto operativnog habanja delova, preko lošeg kvaliteta materijala, do spoljašnje kontaminacije. Neprijatnu buku može stvoriti i istrošena remenica, koja će takođe oštetiti klinasti kaiš. Kao rezultat duže upotrebe, kaiš se može pokidati i izložiti korisnika automobila visokim troškovima.

U nastavku su navedeni najčešći kvarovi startera u motornim vozilima.

Sve dok motori sa unutrašnjim sagorevanjem ne ustupe mesto hibridnim ili električnim pogonima, starter, odnosno DC motor, igraće važnu ulogu u standardnom sistemu. On zarotira radilicu motora i daje odgovarajuću brzinu rotacije pri kojoj motor može da počne da radi samostalno. Starter troši najviše električne energije iz akumulatora, ali samo u kratkim periodima tokom pokretanja motora.

Nema reakcije nakon okretanja ključa

Krivac može biti oštećena brava za paljenje ili ispražnjen akumulator. Međutim, ako je baterija napunjena, razlog se može naći u starteru. Vredi proveriti da li su svi strujni i kontrolni kablovi (napajanje elektromagnetnog prekidača/automatske jedinice) čisti i bez ikakvih tragova prašine i da li su stezaljke/prstenaste kleme zategnute. Drugi razlog može biti oštećenje namotaja elektromagnetnog prekidača ili habanje ili zaglavljivanje četkica, što rezultira nedostatkom veze sa komutatorom.

Starter se okreće, ali ne može da pokrene motor

Razloge treba tražiti u oštećenom bendiksu. Njegovi zubi verovatno ne zahvataju zamajac i javlja se karakteristična buka tzv. mlevenje. Bendiks je izgrađen na principu jednosmernog kvačila, što znači da u jednom smeru propušta, a u drugom treba da „uzme”/pogoni zupčasti venac i zamajac – dešava se da je to kvačilo oštećeno, tj. propušta u oba smera.

Razlog za niske i nepravilne rotacije mogu biti i prekidi u električnom strujnom krugu rotora ili statora. Sa takvom greškom, u krajnjoj situaciji, rotor se jednostavno „neće ni mrdnuti“.

Starter proizvodi preteranu buku

Simptom može biti prekomerno istrošenost čaure spojnice ili istrošeni zupci zupčanika na obodu zamajca. Kada starter nepravilno rotira zamajac motora, verovatno je sklop kvačila između startera i venca rotor u kvaru.

Starter ne završava rad

Ovde možemo da imamo oštećenim zupčanicima. Može doći do mehaničkog zaglavljivanja zuba, a time i do odložene regresije bendiksa. Duži rad bendiksa sa obodom zamajca se manifestuje promenom boje ovog elementa koja nastaje trenjem.

Ako starter nastavi da radi nakon pokretanja motora i „puštanja“ ključa (ključ se automatski vraća u niži položaj), kvar je najčešće u kontakt bravi, a ređe dolazi do kratkog spoja u električnoj instalaciji ili zaglavljivaja jezgra elektromagnetnog prekidača. U ovoj situaciji će doći do promene boje kao rezultat trenja i bendiksa će se oštetiti.

Događa se da su razlog daljnjeg rada startera (bendiks je uvučen) „zavareni“ kontakti u elektromagnetskom prekidaču („zalepljeni“ kontakti, koji ostaju zatvoreni nakon odspajanja prekidača za bravi za paljenje). To se obično događa kada su kontakti i opruga u kupoli elektromagnetskog prekidača već istrošeni – na ograničenom mestu kontakta teče velika struja, što uzrokuje lokalno topljenje i „zavarivanje“ dveju površina.

Najčešće, nakon nekog vremena, opruga u kupoli, koja služi za „sigurno” rastavljanje kontakata. Ako opruga ili vibracije (prouzrokovane rupama na kolniku) ne oslobode ovaj kontakt, rotor i stator će se u kratkom vremenu oštetiti, jer su elektromotor startera i njegova konstrukcija predviđeni za kratkotarjan rad. Ovaj kvar nastaje vrlo retko.

Današnjim alternatorima upravlja se digitalnim signalima, pa su za njihovu kontrolu kvalitete potrebni najsavremenije mašine. Zarad reševanja bilo kakvog problema koji bi se eventualno javio s punjenjem ili pokretanjem vozila, treba se konsultovati sa stručnjakom u automehaničarskoj radionici. Svaki od gore navedenih kvarova zahteva dijagnostiku i ni najmanju grešku ne treba shvatati olako.

AutoRepublika

Izvor: AS-PL

(6075)