1. Home
  2. Life
  3. Analiza: Dala baba dinar da uđe u kolo, dala bi i dva da može da izađe
Analiza: Dala baba dinar da uđe u kolo, dala bi i dva da može da izađe
9

Analiza: Dala baba dinar da uđe u kolo, dala bi i dva da može da izađe

1.14K
9

Gotovo da ne postoji aplikacija na tržištu koja na neki način nije u funkciji našeg “najličnijeg” i “najintimnijeg” i gotovo da ne postoji osoba koja bar u nekom trenutku nije pomislila kako mu posledica rada internet giganata olakšava život.

U današnje vreme imamo “prijatelja” koji nas upoznaje tako što nam meri broj koraka, broj otkucaja srca, nivo kiseonika u krvi, ženama prati cikluse, daje psihološku podršku, stimuliše rad nerava, prejudicira lične sposobnosti i veštine, brine o kvalitetu našeg sna i individualnom pristupu životu.

Sve što treba da uradimo da bismo takvog jednog “prijatelja” imali, jeste da nakon što preuzmemo aplikaciju, u nedogled pritiskamo dugme “Allow”, najčešće ni ne gledajući šta sve to veštačkoj inteligenciji i dopuštamo…

Toliko smo bili srećni kada se pojavio prvi mobilni telefon, dizajna k’o u cigle, pa dobre stare Nokije, pa prvi  računari klase Pentiumi, „sa sve“ onim ogromnim kućištem. Ko bi u tom trenutku rekao da ćemo danas biti tu gde jesmo, sa svim mogućim gedžetima i činjenicama da se najveći deo socijalne interakcije upravo odvija putem društvenih mreža, odnosno onlajn.

Dakle, toliko rado i oberučke smo prihvatili tehnologiju u naše živote, i sve je delovalo odlično, od edukativnih igrica za decu, do zdravstveno-fitnes novotarija.

Tako je sve teklo do pre par godina, kada sve više, čujemo ljude koje je počelo da uznemirava, to što se „internet“ nakupio podataka o njemu i što sortira, kreira njegove korake i potrebe, unoseći nelagodu u ovoj igri kontrole “Tvoj sam veliki brat”.

Naši prijatelji su nam nedavno kazali, da su u miru doma svoga, većali oko eventualnog odlaska na Taru. Par sati nakon toga ih je pri prvom otvaranju pretraživača Google, zatrpalo reklamni milje sa idejama u pogledu odlaska na Taru i rafting. Da li to pametni telefon, čak iako ga i ne koristite u tom trenutku, raspoznaje glasovne sekvence?

Pogledajte samo jednom ciljano, artikal koji vas zanima na internetu, i ubrzo ćete biti zatrpani sa “sličnim predlozima koji bi vam se mogli dopasti”.

Toliko svi znamo o zaštiti podataka o ličnosti, i famoznoj regulativi GDPR (EU direktiva o zaštiti podataka o ličnosti), a da li smo stvarno zaštićeni?

Toliko puta sam u poslu čula “fensi” termine iz žargona o takozvanom remarketingu i ciljanim internet oglašavanjima koji se baziraju na osnovu prethodnog ponašanja potrošača na internetu, i iskreno vidim tu velik potencijal za brigu kada je GDPR u pitanju.

Jedan naš kolega, inače pravnik po struci, nije bio lenj i ozbiljno se obratio jednom stranom brendu za odeću u našoj zemlji, i to je otišlo toliko daleko, da je pokrenuo sudski spor. Prilikom plaćanja i formiranja korisničkog naloga, insistirali su na određenim ličnim podacima, koje su posle iskoristili za remarketing ka njemu.

Nekako je ta dinamika prelaska iz “korisno je za nas” do “kontrolišem ja vas”, usledila spontano. Ogromne količine naših podataka koriste se da bi u stvari oblikovale naše ponašanje.

Oduvek su takvi obrasci u kulturi bili poželjni, i oduvek se kontrolom nešto postizalo, da li je ona dolazila putem religije, politike ili državnih uređenja, ili poput današnjeg doba – putem tehnologije, cilj je oduvek isti.

Individualnost, i isključivanje sa “auto pilota” naučenih obrazaca nije nešto što je društveno, uvek poželjno. Primera radi, brojala sam malopre cure na Kopaoniku, koje su više manje bile identično obučene, sa čizmama Moon Boots i dugačkim lakovanim crnim perjanim jaknama. Iako ne mogu da nađem, sasvim sam sigurna da je neka “influenserka” ovaj trend osmislila i predstavila ga na nekoj društvenoj mreži.

Društvene mreže lako mogu da postanu i “korektivni” i “savetodavni” faktor u nečijem životu i mogu da naše društveno ponašanje oblikuju u obrasce koje u “modernom” ruhu podsećaju na, ništa više do srednjovekovne kulture nametanja “prihvatljivog”.

Rizikujemo da dozvolimo sebi da postanemo ogromna mreža doušnika jedni o drugima i o sebi. Razmislite o praćenju lokacije zasnovanom na GPS-u na svom mobilnom telefonu; razmislite o aplikacijama društvenih medija u kojima prezentujemo svoje spontane misli, društvene živote i odnose sa drugima.

Razmislite o komentarima, zluradim, degutantnim, koji pozivaju na nasilje i linč, razmislite o mladom životu eksponiranom a usled nedovoljnog životnog razumevanja, vrlo ranjivom.

Pre par dana je saopšteno da je poznata, mlada gejmerka i influenserka oduzela sebi život usled “sajber nasilja”. Iako se ne znaju razlozi što se, na žalost, ovo dogodilo, i šta je bio okidač, sasvim sigurno da je pregršt surovih reči i uznemiravanja mogao da utiče na osećaj mlade individue da nije dovoljno dobra. Nije svačiji senzibilitet stvoren za ovo “novo doba”. Osobe koje imaju dovoljno kapaciteta da razumeju sebe i shvate svoje limite, otrgli bi se od uticaja i povukli, dok drugi, a na prvom mestu mladi, osećaju da nemaju izbora i da se u postojeće standarde moraju “ukalupiti”.

Zaboravili smo da iskustva tražimo među prijateljima, među poznanicima, istomišljenicima, zaboravili smo da poštujemo razlike i da u njima učimo da rastemo i prihvatamo. Nedavno je u našoj zemlji, određeni broj nadrilekara na polju antiejdžinga (podmlađivanja) i esteske medicine, velik broj žena, bukvalno unakazio. Sve se odigravalo putem Instagram platforme, gde su lažni lekari predstavljali svoje “kradene” radove.

Akvizicija novih pacijenata se vršila isključivo ovim putem. Kada su razotkriveni, jedna od doktorica je kazala: „Kako je moguće da se nijedna žena nije zainteresovala da proveri ko su, da pita neku prijateljicu, nađe nekoga ko je imao iskustva kod njih i zašto niko nije proverio na zvaničnim sajtovima da li su ti ljudi uopšte i doktori?“

Zaista je neophodno da se opismenimo, proverimo i uključimo onu opštu radoznalost – gde idem, kome se prepuštam.

Bombardovani smo „korisnim preporukama“ o obrazovanju, zdravlju, odnosima, porezima i slobodnom vremenu koje su usklađene sa našim praćenim korisničkim profilima. A sve sa ciljem da nas podstiču ka proizvodima i uslugama kako bismo postali bolji potrošači.

Iako ne koristim društvene mreže, za pojedine aplikacije koje su mi interesantne (poput Mi Fit, jer sam fanatik za sport), morala sam da uđem kroz svoj korisnički nalog Gmail, i naravno beskonačno da idem na “Allow”, i na taj način dočekala sledeću inicijativu veštačke inteligencije: aplikacija mi je “rekla” da sam tog dana napravila samo devet hiljada koraka. Naredni dan prvo otvaranje pretraživača i bombardovanje oglasima za prodaju patika je krenulo. Tako ta “win-win” kombinacija funkcioniše.

Kao pojedinci i sami smo saučesnici u gubljenju privatnosti. Ne treba da budemo panični i da manijakalno razmišljamo o tome ko nas uhodi. Jednostavno je neophodno da uključimo svoje radare, prestanemo da budemo “eho” istomišljenika koje distribuiraju društvene mreže i da mudro, koristeći kritičko razmišljanje, koristimo “Allow” u životu, za nešto što nam je odista i važno. Eto, ja ipak hoću da posedujem Moon Boots.  🙂

Iako mnogi smatraju da je internet “javno dobro”, on ipak ne poznaje našu dušu, niti će ikada moći da zameni istinski zagrljaj.

Ružica Majkić

(1139)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
9 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
moron

Dobar. Zastrašujući tekst.

Iznogud Časni

Zijev

s mile

Ćinjenica je da ostavljamo puuunoooo informacija o sebi na internetu, da li su to forumi, FB, instagram ili ovakve stranice gde ostavljamo svoje mišljenje i stavove. Sve je to online i sve to „neko“ sakuplja, prerađuje i usmerava. Drugima su te informacije od značaja, u cilju prodaje nekih proizvoda ili usluga. Čim uključiš navigaciju, ona ti pomaže, ali i beleži putovanje, pa te na kraju pita dali si zadovoljan, oceni, itd. Na kraju meseca dobiješ listing putovanja, podsetnik i tsl. Za sve je „kriv“ ALLOW, ali pristali smo na njega. Nama korisno, njima korisno, ali istovremeno što kaže moron, zastrašujuće,… Pročitaj više »

J4ZZ3R

Odličan tekst, pohvale autorki. Ko nije pogledao, a za kolegu MRNa znam da sigurmo nije (ne daje se na Fruškoj Gori :), nek pogleda The Social Dilemma dokumentarac, mada je film Snowden možda još zastrašujući. E sad, najgore je što majke svojoj deci mobilni telefon tj tablet maltene guraju u bešiku, a celo društvo očekuje da i predškolci maltene imaju mobilni telefon. Ja svojoj deci nisam hteo da kupim telefone do srednje škole, ali im je brat iz „saželjenja“ zbog strogog oca poklonio telefone. Mlađi sin imao 10k pratilaca na TIK TOKu, Tik tok mu ukinio profil zato što je… Pročitaj više »

S mile

Ubija me psihički kada vidim mlade roditelje da daju telefone i tablete deci od 1 do par godina. A oni bleje u ekran. Ali, hoće roditelji da lako budu slobodni, mirni. Jer video sa tableta okupira klince.

Iznogud Časni

Šta oš reć, influenseru? Ne dajte djeci mobiteli, ja nisam svojoj dao pa sad imaju po 60k pratilaca u prosjeku? Nisi dao ,al džaba, inficirali se, i ne samo to nego su glavni u inficiraju ostalih. Džaba drug, nemos utjecati ni na šta osim na sebe, a i to slabo, jer koje je auto bolje od Pežoa?🤪😘

Laki

Svaka „medalja“ ima dvije strane!

Rikošet

Sve napisano stoji. Internet je postao odličan alat za nadgledanje, praćenje, promociju i ispiranje mozga… Ljudi svojevoljno nude informacije o sebi, koje su nekada ljubomorno čuvali. On što je prije par decenija bilo društveno neprihvatljivo, danas je u prvom planu (mislim na sveopštu golotinju, koja više nije ni zanimljiva…). Međutim, kad vratim film unazad prisjetim se da se ovako se isto kao danas za internet među starijima pričalo i za romane. Eno ga bulji po čitav dan u one gluposti. Ima da oćoravi. Zaglupio je načisto. Samo čita neće žensko da pogleda, mila majko šta će od njih da bude… Pročitaj više »

TheStig

Pjevao je Čola davno:
Čini ti se grmi,
Čini ti se sijeva,
Izgore planeta,
Biće propast sveta.

A kad vidim kakvih sve više budala ima složio bih se sa njim.

„A i da propadne, nije neka šteta“. 😅