Zanimljivost dana: Capri i ostali evropski Fordovi koji nikada nisu došli na trake
Ford je sve do nedavno bio izuzetno veliki igrač u automobilskom svetu u Evropi. Možda ne u jednakoj meri kao što je to Volkswagen, ali na Starom kontinentu teško da ćemo pronaći neki drugi brend u „radničkoj klasi“ koji je napravio više legendi od Forda. Autor Stiv Saksti je nedavno objavio serijal knjiga pod nazivom „Secret Fords“ ili u jednostavnom prevodu „Tajni Fordovi“.
U njima je opisao mnoge modele u Evropi koji nikada nisu zaživeli iz raznih razloga, a mi ćemo preneti neke od njih. Paket od pet knjiga definitivno nije jeftin i košta čak 210 britanskih funti (oko 246 evra ili 279 američkih dolara), ali svaki ljubitelj Forda bi morao da ih ima u svojoj kolekciji.
Štaviše, nedavno sam ih naručio i sada s uzbuđenjem očekujem da mi stignu. Knjiga obuhvata neke zaista revolucionarne projekte o kojima ćemo detaljnije pisati drugom prilikom, a danas ćemo obratiti pažnju na neke druge neuspele pokušaje.
Pa hajde da krenemo o možda najvećoj legendi Forda u Evropi, a to je svakako Capri. Rad na drugoj generaciji je započeo još 1971. godine ili svega dve godine nakon što je original debitovao. Dok je prvi Capri bio u sportskom duhu, dizajner Klod Lobo je želeo da naslednik bude ekskluzivniji, i da privuče kupce s dubljim džepom. Iz tog razloga je dizajnirao elegentnije linije, ali se projekat nikako nije dopao prvom čoveku firme Henriju Fordu II.
On je zaključio da automobil zapravo i ne izgleda loše, ali da svakako ne bi trebalo da nosi ime Capri, pa je odluka pala da original bude osvežen. Ovo inače nije bio jedini specijalni Capri, već je 1973. godine osnovana posebna divizija nazvana AVO (Advanced Vehicles Operations) s ciljem da napravi ekstremnu verziju pod imenom RS2800 (donje fotografije).
Kao što mu ime kaže, trebalo je da pruža 2,8-litarski benzinac sa šest cilindara koji bi razvijao 175 konjskih snaga, uz dodatne modifikacije po pitanju ogibljenja, kočnica i naravno aerodinamike. Nažalost, naftna kriza iz 1974. godine je poremetila sve planove, pa je ideja privremeno ugašena, ali je ponovo oživljena početkom osamdesetih godina prošlog veka kada je svetlost dana ugledao Capri Injection.
Ford je puno vremena želeo da ponudi i mali gradski kupe, a sredinom osamdesetih godina je zatražio od svog partnera Mazde da mu razvije baš takav model. Cilj je bio napasti velikane kao što su Volkswagen Scirocco i Toyota Celica, a model RS Coupe koji možete da vidite dole na priloženoj fotografiji je bio zasnovan na Mazdi 323.
Mnogi nisu želeli da vide Fordov model sa značkom RS na bazi japanskog četvorotočkaša pa je ideja pala u zaborav, ali se očigledno toliko dopala Mazdi da su samostalno razvili sopstveni model MX-3. Nažalost, prodavao se jako slabo pa je možda Ford i imao pravo što nije odobrio serijsku proizvodnju. Publika će dočekati da vidi mali Fordov kupe, ali tek tokom devedesetih godina kada je debitovao model Puma.
Capri je nestao sa tržišta posle 1986. godine, ali knjiga pokazuje da je originalno planirana i četvrta generacija (slika ispod). Rad na njoj je počeo 1982. godine na bazi gradskog heča Fieste, a posao je poveren slavnoj italijanskoj kući Ghia. Ovaj put je pažnja usmerena ka dvosedu s mnogim delovima iz Mazde, ali italijanski rad se nije dopao čelnicima, ni u Americi ni u Evropi.
Projekat je otkazan sve dok Bob Luc nije postao prvi čovek brenda i odlučio da ponudi ovaj model kao Mercury Capri i to samo na američkom tlu, iako se proizvodnja zapravo odvijala u Australiji. Debitovao je 1989. godine i prodavao se od 1991. do 1993. godine bez većih uspeha.
Ovu priču smo započeli sa Caprijem, a sa njim ćemo je i završiti. Nakon što je Volkswagen ponovo oživeo model Scirocco, pojavila se ideja da bi Fordov sportista takođe mogao da dobije novi život. O njemu se zapravo pričalo još početkom ovog veka, ali je ideja privremeno ugašena nakon što se model Thunderbird sa retrostilom nije pokazao prodajnim uspehom.
Ali posle velike pažnje dobijene zahvaljujući retro Mustangu, ideja je postala aktuelna sve do recesije koja se rasula širom sveta tokom 2008. godine. To je ugasilo poslednju šansu da vidimo moderni Capri.
Kao što smo spomenuli, ovo su samo neki od modela koji nisu dobili priliku da vide serijsku proizvodnju, a uskoro ćemo spremiti detaljnu priču o konceptu sa centralno postavljenim motorom koji je trebalo da konkuriše Ferrariju. Zašto se to nije desilo, videćemo…
Zoran Tomasović
(3813)
„Ford je sve do nedavno bio izuzetno veliki igrač u automobilskom svetu u Evropi. Možda ne u jednakoj meri kao što je to Volkswagen, ali na Starom kontinentu teško da ćemo pronaći neki drugi brend u „radničkoj klasi“ koji je napravio više legendi od Forda.“ Lepo sam se nasmejao. Pored Opela i VW-a u Nemačkoj, Ford nije mogao da im parira. A u Evropi su i Fiat, Renault i ini proizvođači imali bitnu ulogu. I Ford isto, ali ne u toj meri kako je napisano u prvim rečenicama teksta. #nijesedesilo Tomasoviću, dobro znaš da od velike nemačke trojke (da, Ford… Pročitaj više »
Ford je bio 2. najprodavaniji brend u Evropi sve do nedavno.
P.s. I Ford nikada nije bio niti ce biti Nemacki. Ni Britanski ni Australijski …
Neku decu su u ranom detinjstvu plašili sa babarogama, a mene u saobraćaju sa crvenim Ford Kaprijem. Otprilike, za decu u našoj porodici, to je bio simbol jedne od dve najveće moguće opasnosti u saobraćaju. Druga je bila „smrt krivina“. Ona je i postojala. Bila je to naizgled ne mnogo opasna krivina, u kojoj je, u provaliji pored, godinama mog detinjstva stajao na nos nasađen Ford Capri crvene boje… A nama deci je otac pričao da je vozač poginuo … I kao dete, dok sam razmišljao kako će i ja da vozim kada odrastem, često mi je u glavi odzvanjalo:“… Pročitaj više »