AR pijaca klasika: Nevožen automobil preteče KGB-a star 83 godina

Legendarni i zloglasni sovjetski model GAZ M1 iz 1938. godine, koji je inače praktično bio nedostupan običnom čoveku, je ponuđen na prodaju putem vebsajta Auto.ru čije uredništvo sedi u Moskvi. Rekosmo da je u pitanju ozloglašeni četvorotočkaš jer je u doba sovjetske ere služio isključivo snagama tajne policije NKVD, za prevoz zatvorenika do čuvenih gulaga, usled čega je zavredeo nadimak “Crni levak”. Priča postaje pikantnija kada se zna da je upravo ovo odeljenje policije bilo temelj za kasnije oformljeni KGB.

GAZ M1 se proizvodio u fabrici u Nižnjem Novgorodu, i to u intervalu od 1936. do 1943. godine. Ukupno ih je iz fabrike izašlo 62.888 primeraka, jer je aktivna proizvodnja obustavljena još 1941. godine, s tim da se nastavila još dve naredne, od delova koji su nabavljeni pre te godine.

Naravno, oglašeni primerak je bio subjekt procesa restauracije koja je potrajala više godina, a poseban motiv timu za revitalizaciju starine je predstavlja činjenica da je konkretan primerak GAZ-a M1 prevalio samo 160 kilometara. Prodavac je naznačio da je spreman odvojiti se od pomenutog vozila za sumu od 6,5 miliona ruskih rubalja, što „u našim parama“ iznosi oko 78,2 hiljada evra.

Iako je razvoj M1 za početnu tačku imao Fordov Model B, obim promena je bio toliko temeljan da mnogi vide ovaj model i kao plod sopstvenog razvoja ruske automobilske industrije. Pored brojnih unapređenja, treba reći da je sistem oslanjanja morao biti prilagođen lošijoj putnoj infrastrukturi tadašnje države, a pride, Amerikanci nisu dostavili ni detaljne tehničke crteže i informacije o pogonskoj jednici, pa su ruski inženjeri morali dosta toga da sami opredele u vezi s konstrukcijom motora.

Pod haubom GAZ-a M1 je pričvršćen osmocilindarski benzinski motor radne zapremine 3,3 litre, ali vatrena moć ove „mašine“ ne korespondira sa prvom mišlju koja nam se danas javi kada pročitamo o ovolikoj zapremini motora, već je u ono doba ona bila na nivou od 50 konjskih snaga. Agregat na M1 je bio postavljan ispred vozača, dok su se pogonski točkovi nalazili iza njega.

Menjačka kutija je bila manuelna trostepena, uz sinhronizovan drugi i treći stepen prenosa. M1 se može tumačiti i prekretnicom ruske automobilske industrije jer je bio prvi model s potpuno čeličnom konstrukcijom, na koji način je napuštena ideja upotrebe drvne mase u elementima okvira krova, iako u prvo vreme proizvodnje M1 nije bilo tako. Pored toga, ovaj model nije nasledio od prethodnika sistem dovoda goriva zasnovan na sili prirodne teže, već se oslanjao na pumpu za gorivo.

Inače, kao što napisasmo, u bivšem Sovjetskom Savezu, civilne verzije ovog modela su pokretane motorima od 3,5 (75 ks) i 3,9 litara, dok su varijante koje su išle u vozni park tajne policije NKVD dobijale osmocilindarsku jedinicu preuzetu iz američkog Forda, što sveukupno priču čini pomalo paradoksalnom, u smislu da se „ortodoksni komunisti“ oslanjaju na tehnologiju trulog i omraženog zapada.

Pored službi kojima se upravljalo iz ekvivalenta današnjeg ministarstva policije, primerci modela GAZ M1 su se mogli videti u taksi službama, dok su nakon početka Drugog svetskog rata bili masovno slani i na linije fronta gde su ih koristili oficiri Crvene armije i njihovi saveznici.

Sve u svemu, iako neko možda misli da je cena od blizu 0samdeset hiljada evra previsoka, koliko je vlasnik vozila odredio, istorija ovog modela i stanje konkretnog primerka, ne daju mu za pravo.

AutoRepublika

(1381)