Zanimljivost dana: Lincoln Continental Town Coupe za kraj jednog zlatnog perioda

Svi sigurno imamo generalnu ideju kakvi su američki automobili dominirali ulicama krajem sedamdesetih godina prošlog veka. Glomazni, kockasti, neefikasni i pre svega sa masom na kojoj bi im pozavidela i moderna komercijalna vozila. Daleko od toga da General Motors, Ford, Chrysler i AMC nisu imali i svoje kompaktne modele s četiri cilindra, kao što su na primer Chevrolet Vega, Ford Pinto i AMC Pacer, ali ukoliko ste želeli da budete „najveći baja u selu“, onda bi izbor bio sasvim drugačiji.

Cadillac Eldorado, Lincoln Continental Town Coupe i Chrysler New Yorker su obeležili period u kom su u centru pažnje bili krov prekriven kožom, fotelje na mestu sedišta, takozvani „opera“ prozori i takva udobnost kojoj bi verovatno pozavideli i Rolls-Royce i Bentley. Naravno, takav trend nije mogao večno da traje, i do kasnih sedamdesetih godina su uglavnom nestali sa tržišta. Ovo je priča o „poslednjem Mohikancu“, to jest modelu Lincoln Town Coupe iz 1979. godine.

Tokom predratnog perioda Lincoln Continental u kupe konfiguraciji je bio jedan od najpoželjnijih novih automobila u Americi. Reč je o jednom od pionira s aerodinamičnim linijama i fantastičnim motorom konfigurisanim s dvanest cilindara, ali kada je prodaja nastavljena posle Drugog svetskog rata, kupac je mogao da dobije samo limuzinu sa četvoro vrata.

Posle perioda pedesetih godina, kada je bio na ivici bankrota i kada ga je spasio samo odbačeni prototip Forda Thunderbirda, Lincoln je u rane šezdesete godine ušao u relativno dobroj poziciji. Novi Continental je debitovao 1961. godine i odmah stekao status legende, do te mere da ga je čak i Džon Kenedi izabrao kao zvanično predsedničko vozilo.

Ali kao i ranije, u ponudi nije bilo poželjnog kupea sve do 1966. godine. Opcija Town Coupe je stigla tri godine kasnije i opstaće u proizvodnji narednih deset godina. Kao i kod većine rivala, vremenom je dobijala na dimenzijama da bi se opravdala viša cena, i sve strožiji bezbednosni standardi.

Do perioda kada je peta generacija stigla na tržište, Continental je pružao međuosovinsko rastojanje od 3.231 milimetara, uz dužinu od približno šest metara i masu od preko 2,4 tone. Reč je o jednom od najvećih putničkih automobila u istoriji industrije „preko bare“. Limuzina je činila većinski deo prodaje, ali kao i ranije, ukoliko ste želeli da budete „faca“ onda je trebalo znati da je kupe bio taj za kojim su se svi okretali.

Da bi pokretao tako glomazan četvorotočkaš, Lincoln je morao da pruži i moćan motor. U početku je tu bio čuveni V8 zapremine 460 kubnih inča (7,5 litara) sa 365 konjskih snaga. Ali, vremenom zakoni o izduvnim gasovima su postajali sve strožiji, pa je Lincoln bio primoran da postepeno smanjuje kompresioni odnos.

Do 1977. godine je snaga pala na samo 202 „grla“. Opcioni benzinac napremine 400 kubnih inča (6,6 litara) je na taj način ostao jedini u ponudi do 1979. godine i mogao se pohvaliti sa 160 „konja“. U oba slučaja, menjač je bio trostepeni automatski koji je prenosio snagu na zadnje točkove. U takvim uslovima, potrošnja je prema fabričkim brojevima iznosila oko 22 litara na pređenih sto kilometara.

Town Coupe svakako nije bio brz (ubrzanje od nule do 100 km/h je trajalo 15,7 sekundi), ali je svakako bio napucan opremom. Kao što smo spomenuli, sedišta su bila slična današnjim foteljama, krov i enterijer prekriveni kožom, a završna izrada izvaredna.

Sve komande u enterijeru su bile na dugme i Town Coupe je imao sve ono što se u to doba od automobila moglo poželeti i dobiti. Kupcima se posebno dopalo koliko je prostran i udoban, a to se odrazilo i na prodaju. Town Coupe nije bio jeftin automobil, i čak i njegovo bazno izdanje je koštalo 11.868 američkih dolara (oko 44.628 dolara), a sa punom opremom brojka bi bila i dvostruko veća.

Američka vlada je počela da zahteva manje dimenzije automobila, što je došlo kao odgovor na naftnu krizu iz ranih sedamdesetih godina, posle čega su automobili morali postati više ekonomični. Štaviše, po prvi put u istoriji je debitovao zakon, takozvani CAFE kojim se zahteva da potrošnja ne sme preći određenu granicu, a u slučaju da proizvođač prekrši navedenu regulativu, usledila bi velika kazna.

Cadillac se prvi predao već 1977. godine i debitovao s novim modelom sa značajno manjim dimenzijama, a odgovor iz Chryslera je usledio godinu dana kasnije, tako da je Lincoln odlučio da nastavi još dodatnih godinu dana. Razlog je bio čisto finansijske prirode pošto se glomazni Continental još uvek prodavao u izuzetno visokim tiražima. Tokom 1979. godine Lincoln je prodao 189.546 vozila, od čega je polovina otpala na Continental.

Godinu dana kasnije je debitovao naslednik koji nije dobro primljen od strane medija i potencijalnih kupaca. Iako je zadržao sve prepoznatljive stilske detalje, javnosti se nikako nisu dopale manje dimenzije i slabiji motori pa je prodaja Lincolna pala na samo 74.908 vozila. Tek desetak godina kasnije Fordova premijum divizija će uspeti da povrati svoj nekadašnji uspeh.

Iako je obeležio jedan vremenski period, Continental Town Car danas nije preterano cenjen klasik. Može se pronaći u solidnom stanju već za nekoliko hiljada dolara, a čak i oni odlično očuvani, i to sa punom opremom, jedva prelaze brojke od šest cifara.

Tako da, ako ste ikada želeli da vidite tradicionalnog predstavnika američke automobilske škole iz sedamdesetih godina, s kojim možete da udobno krstarite širom sveta, onda je Lincoln Continental Town Coupe idealan model za vas…

Jasna stvar, ovo važi samo ako možete da ga „napojite“.

Zoran Tomasović

(687)