Predlozi nemačke vlade za reviziju evropskih ograničenja za emisije CO2 voznog parka mogli bi značajno da uspore prodaju električnih automobila i da Nemačku do 2035. godine koštaju do 15 milijardi evra dodatnog uvoza nafte. To je zaključak nedavne analize organizacije za transport i zaštitu životne sredine Transport & Environment (T&E).
U raspravi o reviziji ograničenja emisija za vozne parkove u EU, Nemačka se zalaže za niz ublažavanja postojećih pravila. Trenutni predlog Evropske komisije predviđa da 85 odsto svih novoregistrovanih putničkih automobila do 2035. godine bude isključivo električno, što već predstavlja ublažavanje postojeće regulative, koja je, bez obzira na vrstu pogona, ciljala 100 odsto novih vozila bez lokalnih emisija do 2035. godine.
U tom kontekstu, Nemačka, između ostalog, želi da ukine planiranu ponovnu procenu takozvanog „utility factora“ za plag-in hibride, koji bi trebalo realnije da odražava stvarne emisije u svakodnevnoj upotrebi. Prema planu savezne vlade, vozila koja mogu da koriste „klimatski neutralna goriva“ takođe bi se računala kao vozila bez emisija. U zavisnosti od scenarija, čak bi i goriva sa smanjenjem emisija od samo 70 odsto mogla da spadaju u ovu kategoriju.
Prema modelima T&E, promene bi mogle da dovedu do toga da udeo električnih automobila među novim automobilima 2035. godine bude svega između 53 i 76 procenata, umesto 85 procenata koliko predlaže Komisija. Analizom se takođe predviđa da bi do 2030. godine električni automobili činili samo 29 do 43 procenta novoregistrovanih vozola, u poređenju sa ciljanih 47 procenata iz predloga Komisije. T&E navodi širok raspon brojki jer one odražavaju različite moguće scenarije, kao i neizvesnosti u vezi sa stvarnom prodajom vozila na sintetička goriva.
T&E takođe upozorava da bi predlozi nemačke vlade doneli značajan rast uvoza nafte: organizacija procenjuje dodatne troškove od 7 do 15 milijardi evra između 2026. i 2035. godine. T&E očekuje i dodatnih 1,1 do 2,2 milijarde tona CO2 emisija između 2025. i 2050. godine.
Prema navodima organizacije, dosadašnji razvoj već pokazuje potencijal ušteda električnih automobila: između 2015. i 2025. godine električni automobili u Nemačkoj smanjili su uvoz nafte u vrednosti od 3,5 milijardi evra i izbegli potrošnju 46 miliona barela nafte.
„Svedoci smo najveće naftne krize u poslednjih 50 godina, a ipak bi predlozi nemačke vlade, umesto smanjenja potrošnje, doveli do milijardi dodatnih troškova za uvoz nafte“, rekao je Sebastian Bok, direktor nemačkog ogranka T&E. „Najbolje tehnologije za to već imamo. Umesto da kroz ograničenja emisija voznog parka podstiče „širenje“ električnih automobila širom EU, kancelar Fridrih Merc u Briselu radije gura dalje motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Time prati glasne zahteve svog koalicionog partnera iz Bavarske, a ne trendove na globalnom tržištu. To unosi nesigurnost među investitore i potrošače, dok Kina i druge zemlje nastavljaju da povećavaju prednost“.
T&E je pozvao nemačku vladu da dodatno ne slabi postojeća evropska ograničenja CO2 za vozne parkove, već da podrži brzo onasovljenje vozila bez lokalnih emisija i njihovu domaću proizvodnju. U suprotnom, EU rizikuje radna mesta, fabrike baterija i lokalno proizvedene električne automobile.
Prema T&E, za nemačku automobilsku industriju ključno je da nemačka vlada podrži predlog Evropske komisije kako bi se obezbedila evropska baza automobilske proizvodnje. Predlog ima za cilj stvaranje radnih mesta otpornih na budućnost kroz obavezne zahteve za lokalnu proizvodnju i stvaranje vrednosti u ključnim tehnologijama, posebno u oblasti baterija. Pored toga, organizacija smatra da bi nemačka vlada trebalo da podrži ciljeve elektrifikacije voznog parka velikih kompanija na nivou EU, jer bi oni pre svega ojačali evropsko tržište i posebno nemačke proizvođače.
„Umesto da prati predlog Evropske komisije i fokusira se na evropsku proizvodnju, čime bi se gradili lokalni lanci vrednosti i radna mesta, Merc podriva najveći instrument za to: elektrifikaciju velikih korporativnih voznih parkova“, naveo je Bok u saopštenju organizacije. „Kao drugi najveći proizvođač električnih automobila na svetu, upravo bi Nemačka imala koristi od ovog rasta potražnje. Merc bi trebalo ozbiljno da preispita svoje savetnike. Posebno u vreme naftne krize, partijska politika i ideologija nemaju mesta u industrijskoj politici. Moramo što pre preći na električna vozila i postati nezavisni od nafte“.
AutoRepublika
(19)
