Zanimljivost dana: Simca 1000 je posedovala obrtomer na čudnom mestu

Postoji čitava potkategorija malih kutijastih limuzina inspirisanih Chevroletom Corvairom iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, a koji su zaista interesantni automobili. Većina njih je takođe sa motorom smeštenim nazad, što ih možda čini još zanimljivijim.

Jedna od takvih je i Simca 1000, mala limuzina s motorom postavljenim daleko iza, a koja je kao NSU Prinz, s tom opaskom, razlikom da dolazi leve strane Rajne. O njima se možda ne priča mnogo, ali imaju mnogo šarma. Na ovu temu možemo da kažemo da Zoki ume da nas povremeno iznenadi, a o Corvairu je pisao više zanimljivih članaka u prošlosti, pa čak i jedan u kom vidimo reklamu u kojoj je beba smeštena bezmalo iznad motora ovog američkog automobila, a iza naslona zadnjih sedišta (slika iznad).

Dizajn prve generacije Corvaira zaista jeste bio uticajan, širom sveta. Doduše, komentari na njegov račun su bili da je „nebezbedan pri bilo kojoj brzini“, ali činilo se da su proizvođači automobila širom sveta mislili da je dovoljno bezbedan da zaista pokrije svoje čiste, oštre linije.

U svakom slučaju, Simca 1000 se definitivno uklapa u ovaj kalup. Kutijasti stil je značio da je prednji prtljažnik bio prilično prostran i za automobil te veličine, kao što je efektivno demonstrirano kako ova žena može na neki način da skakuće unutra.

Brže verzije, one koje su nosile indeks „LS“ su vozaču pružale 52 konjske snage, što je respektabilno za tu veličinu i ono vreme. Osim toga, izgledale su prilično čvrste, sa otvorenim poklopcem motora, pokazujući sav taj namenski kanal za vazduh.

Simca je egzistirala i u nekim modifikacijama namenjenim takmičenju u reliju, a ovaj sportski karakter je definitivno doprineo stilu i imidžu automobila, stvarajući percepciju da je to odvažan i zabavan automobil. Uostalom onakav kakvim ga dočarava sledeća ilustracija. Koliko u tome uspeva, procenite sami.

Ono što ovaj model posebno ističe, jeste položaj obrtomera, to jest pozicija gde je smešten.

Ispred ručice menjača je obično mesto koje služi za odlaganje sitnica, poput cigareta, komadima bageta (ipak je francuski automobil tema), a tu na kraju svega sedi taj prastari mali obrtomer.

Čak i ako je prostor prazan, bilo bi potrebno pogledati dole i ispod instrument table da bi se uopšte video obrtomer.

Unutrašnjost je bila prilično dobra za automobil ove veličine i te ere, sa zaista udobnim sedištima, ali ako postoje mesta za stavljanje nasumičnih stvari unutra, ta mesta će biti ispunjena stvarima za čiji su smeštaj izvorno i namenjena. Nije teško osnovano pretpostaviti da će taj obrtomer većinu svog „života“ i radnog veka Simce provesti zaklonjen novčanikom ili nekim sličnim predmetom.

Generalno, ranije su ljudi bili posvećeniji svojim automobilima, tako da su ih dovoljno dobro poznavali i da bez obrtomera znaju kad da promene stepen prenosa. Verovatno bi se toliko navikli na buku da bi mogli da prepoznaju tačan broj obrtaja. Na taj način može da razmišlja omladina, ali mi malo stariji (45+ godina) se itekako sećamo perioda kada su vozila bila jednostavnija, a obrtomer potpuni višak na instrumentacionoj tabli.

AutoRepublika

(25267)