Mališa

Nekada davno, na američkom tržištu je važilo pravilo da mali automobili nemaju svoje mesto. Ekonomija je rasla, cene goriva su bile niske, a među kupcima je važilo pravilo da je veće uvek bolje. To je znao i sam Detroit, da ako kupci imaju izbor između malog premium automobila i većeg, udobnijeg i moćnijeg automobila, da će ovaj drugi u većini slučajeva izaći kao izbor kupaca. A onda je na scenu stupio malo poznati proizvođač Nash i odlučio da preokrene situaciju.

Situacija u SAD

Najveće kompanije na tržištu, kao što su Ford, Chevrolet i Plymouth, su iz navedenog razloga u potpunosti zapostavili klasu manjih automobila i na njihov prvi kompakt publika je morala da čeka tek 1960. godinu (Ford Falcon, Chevrolet Corvair i Plymouth Valiant). Tokom 1950-ih godina je debitovao veliki broj kompakta kao što su Nash Rambler, Kaiser Henry J, Willys Aero i Studebaker Lark, ali sa izuzetkom Ramblera nijedan od njih se nije pokazao uspešnim. Pitanje je da li bi i Rambler preživeo da nije bilo krizne 1958. godine kada je Amerikance zahvatila recesija, a tržište se preko noći okrenulo prema manjim automobilima.

Rani pokušaji

Međutim, s druge strane okeana, mali automobili su uživali na velikoj popularnosti zahvaljujući ekonomičnosti i niskoj ceni. Preko noći, oni su počeli da stizu i na američko tržište početkom 1950-ih godina, a najviše su se izdvojili francuski Renault, nemački Volkswagen i britanski Hillman. Amerikanci su pokušali u prošlosti da proizvode slične automobile, pre svega u periodu između dva svetska rata, ali bez većeg uspeha. Rani pokušaju kompanija kao što su Austin (američka kompanija koja nije povezana sa britanskom) i Bantam je omela „Velika depresija“, a jedan od retkih uspeha je bio model Lilliputian koji je prodat u 27.000 primeraka u periodu od 1930. do 1940. godine. Posle rata oprobao se i Crosley, prvo sa modelom na dva cilindra, zatim i sa četiri, ali bez većeg uspeha.

George Mason preuzima vođstvo

Kada je George Walter Mason, tadašnji predsednik malog proizvođača Nasha, odlučio da proizvede prvi američki subkompakt Metropolitan, publika je bila ubeđena da će još jedan mali automobil završiti neslavnim krajem. Ali Mason je voleo male automobile i bio je ubeđen da je u stanju da napravi subkompakt koji ne samo da će se svideti probirljivim Amerikancima, već da će napraviti i profit. Masonu je išao u korist veliki rast ekonomije posle rata zahvaljujući čemu su porodice po prvi put počele da razmišljaju o drugom automobilu u familiji. Ukoliko biste posetili izložbe automobila Masona tokom 1940-ih godina, sigurno biste primetili liniju malih prototipova, što nam govori da se ideja o Metropolitanu nije rodila preko noći. Mason je, takođe, bio ubeđen da će do 1950-ih godina na tržištu da se izdvoji svega nekoliko kompanija, a već ranije je bilo poznato da su najveće tri kompanije General Motors, Ford i Chrysler, poznate pod nadimkom Big 3.

Stvaranje AMC-a

Iz navedenog razloga, Mason je, već 1946. godine, želeo da spoji četiri samostalne kompanije – Hudson, Nash, Packard i Studebaker. Ova ideja je izgledala perfektno na papiru jer je svaka kompanija imala nešto da ponudi. Nash je imao odlične ekonomične automobile, Hudson inovacije, Studebaker sportsku liniju, a Packard liniju luksuznih automobila koja je mogla da parira Cadillacu, Lincolnu i Imperialu. Masonov san je ostvaren napola kada je 1954. godine Packard kupio slabog Studebakera koji je u tom momentu imao velike dugove dok su se Nash i Hudson udružili i formirali American Motor Corporation (AMC). Shvativši da Nash i Hudson nikako ne mogu direktno da se bore sa Big 3, Mason odlučuje da je jedini način da kompanija preživi razvijanje potpuno nove linije, koja će se razlikovati od konkurencije i nuditi nešto godinama pre Big 3. Rezultat se mogao videti već 1950. godine kada je publici predstavljen sportski automobil Nash Healey (tri godine pre Chevrolet Corvette) kao i kompakt Rambler (deset godina pre konkurenata iz Big 3).

Metropolitan postaje realnost

Iste godine Mason je naredio inženjerima razvoj malog automobila, sa dva sedišta, koji je trebalo da bude američki prvi posleratni subkompakt. Dizajner William Flajole je bio gotov sa crtežima u roku od nekoliko dana, a prvi koncept je bio spreman krajem godine pod NXI (Nash Experimental International) oznakom. NXI je uspeo da spoji linije velikih Nash modela u kompakt dimenzije koje su bile manje od tadašnjeg lidera po prodaji – Volkswagen Beetlea. Pozitivne reakcije na račun koncepta su ohrabrile Masona da brzo da zeleno svetlo za serijsku proizvodnju. Pošto je radna snaga u Americi bila veoma skupa, Nash je počeo da pregovara sa nekoliko evropskih kompanija o proizvodnji i 1952. godine sklapa ugovor sa britanskom kompanijom Austin. Školjka automobila bi pravila kompanija Fisher & Ludlow, a automobil bi zatim bio poslat u Austin fabriku u Birminghamu na finalno sklapanje. Ovo je takođe bilo prvi put u istoriji da se jedan američki automobil, urađen specifično za američko tržište, u potpunosti proizvodi u Evropi. Završne dizajnerske izmene je uradio Pininfarina u Italiji, ali nije dozvolio da se njegovo ime stavi na automobil u strahu da će uništiti reputaciju kompanije.

Metropolitan debituje

Kada je Metropolitan zvanično predstavljen 1954. godine, u pitanju je bio prvi američki automobil dizajniran specifično za žene. Kupac je dobivao izbor kupea i kabrioleta uz reklamu da je Metropolitan “dobra stvar u malom pakovanju“. Ovaj subkompakt je imao standardnu rezervnu gumu, radio i klupu kao sedišta, što je tokom 1950-ih godina uglavnom bila opciona oprema. Ispod haube se nalazio Austinov 1,2-litarski motor sa 43 ks po početnoj ceni od 1.445 dolara za kupe i 1.469 dolara za kabriolet. Poznati američki magazin, Road & Track, je bio prvi koji je testirao Metropolitan. Ubrzanje do 100 km/h je iznosilo 19 sekundi (duplo brže od Beetle) uz maksimalnu brzinu od 110 km/h i prosečnu potrošnju od ispod osam litara na 100 kilometara. Prvi komentari su bili uglavnom pozitivni i Metropolitan je dobio solidne ocene. Novinari su hvalili udobnost, opremu i nisku cenu i proglasili ovaj subkompakt kao perfektan automobil za one koji žele drugi automobil u porodici. I pored skromni dimenzija, novinari su pohvalili i prostor koji je komotno mogao da smesti četveročlanu porodicu.

Odličan start

Prodaja je startovala obećavajuće i prvi mesec je prodato 1.869 automobila. Sledeće godine Metropolitan dobiva novi 1,5-litarski motor sa 50 ks, ali prodaja nikada nije eksplodirala u meri u kojoj se Nash nadao i uglavnom nije prelazila 10.000 primeraka. Tokom 1954. godine Nash i Hudson su se udružili i formirali American Motor Corporation (AMC), a od 1957. godine kompanija u potpunosti izbacuje Nash ime iz ponude. Automobil je sada bio poznat samo kao Metropolitan i prodavao se preko Rambler salona. Nešto kasnije, snaga motora je povećana na 55 konja, a najbolja prodaja je zabeležena 1959. godine kada je prodato 22.209 primraka. Najveće zasluge idu i trećem modelu u liniji, i to karavanu, koji je dodat iste godine.

Brzi kraj

Do ranih 1960-ih godina Big 3 predstavljaju svoje kompakte, koji su bili značajno veći i moćniji, i Metropolitan polako počinje da gubi svoje mesto na tržištu. Nash je pokušavao da privuče pažnju predstavljanjem specijalnih verzija, kao što su Fifth Avenue, Cape Cod i Westerner, a jedan poseban primerak, ofarban u zlatnu boju sa Royal Runabout, je urađen i za britansku princezu Margaret. Prodaja je nastavila da pada i 1961. godine je prodato samo 969 primeraka, a naredne godine 420. Ovo je ujedno bila i poslednja godina Metropolitana čime dobijamo ukupan broj od 95.000 primeraka u devet godina proizvodnje. Zanimljivo je da je veliki broj njih završio u policijske svrhe. Policajcima se dopadalo što Metropolitan pruža više prostora od motora, uz zaštiti u svim vremenskim uslovima, po sličnim cenama.

Metropolitan danas

Danas je Nash Metropolitan solidno cenjen klasik, a neki od poznatih vlasnika su bili Bridget Fonda, Paul Newman, Elvis Presley i Steve Jobs. Većina proizvedenih modela je preživela, a cene su pristupačne i ne prelaze cifru od 10.000 dolara. Širom sveta postoji nekoliko klubova koji uvek sa dobrodošlicom primaju nove članove, a tokom godina na skupovima mogli smo videti razne prerade Metropolitana u stilu pikapa, limuzina pa čak i sportskih vozila sa V8 motorom. Iako je možda danas dosta nepoznat, Nash Metropolitan je uradio posao za koji je namenjen. Naterao je familije da krenu sa kupovinom drugog automobila, razlikovao je Nash od konkurencije, a uspeo je da produži život kompaniji za nekoliko godina …

Zoran Tomasović

(357)