U današnje vreme Maserati je brend koji zavisi isključivo od porodičnih limuzina i krosovera, ali nekada davno, ovaj italijanski gigant je proizvodio neke od najboljih sportskih automobila na svetu. Štaviše, u periodu pre Drugog svetskog rata, Maserati je bio vladar u tadašnjoj seriji Grand Prix (prethodnik današnje Formule 1) i trkama izdržljivosti, ali kao što je poznato, sportski budžet zavisi isključivo od prodajnih rezultata.
Iz tog razloga, tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka su debitovali neki prelepi sportisti, a jedan od njih je pre nekoliko dana (konkretnije, 11. marta) proslavio pedeseti rođendan.
Reč je o modelu Bora za koji je Motor Sport rekao da je „najbolji sportski automobil na svetu i san za vožnju na asfaltu“. Pri tom je potrebno spomenuti da je debitovao na Salonu automobila u Ženevi istog dana kada i legendarni Lamborghini Countach.
Bora je bio prvi Maseratijev model sa centralno postavljenim motorom i zapravo je razvijen tokom kratkog perioda (od 1968. do 1975. godine) kada je firmom komandovao Citroen. Za stil se postarao legendarni italijanski dizajner Đrođeto Đuđaro čije su linije bile izuzetno čiste i aerodinamične za vozilo s malom visinom. Mnogi detalji su pozajmljeni od strane Citroena, za koga svi znamo da je nekada predvodio automobilsku industriju po pitanju inovacija.
U slučaju Bore, Francuzi su dizajnirali aerodinamične farove, kočnice i sedišta, pošto je udobnost uvek bila jedna od najpozitivnijih karakteristika Citroenovih modela. Bora se mogao pohvaliti i sa nezavisnim ogibljenjem, petostepenim manuelnim menjačem i 4,7-litarskim (kasnije 4,9-litarskim) motorom sa osam cilindara koji je razvijao 310 konjskih snaga. Preba fabričkim podacima, ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h je iznosilo 4,7 sekundi uz maksimalnu brzinu od 285 km/h.
Maserati se nadao da će američki kupci biti oduševljeni, pošto je većinski broj primeraka modela Bora bio namenjen upravo ovom tržištu, i pored visoke cene od 26.900 dolara (oko 154.000 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca). To je bilo ista suma koju je Ferrari naplaćivao za model 365 GTB/4 kabriolet i Bora bi verovatno bio uspešan da se nije desilo nekoliko neplaniranih situacija.
Jedna od njih je bila naftna kriza iz 1974. godine zahvaljujući kojoj je interesovanje za skupocenim egzotičnim automobilima izumrlo, a svakako nije pomogao ni bankrot Citroena zbog kog je vlasništvo nad Maseratijem preuzela firma DeTomaso.
U svakom slučaju, u periodu od 1971. do 1978. godine će biti isporučeno 564 primerka. Bora je i dalje veoma popularan kao klasik i za restaurirane modele je potrebno izdvojiti oko 130 hiljada „zelembaća“. Možda je ovaj Maseratijev model još uvek u senci spomenutog Countacha, ali svaki put kada se pojavi na aukciji izaziva veliko poštovanje i pokazuje u kakvoj popularnosti uživa.
AutoRepublika
(331)
Nije njemac.