Praunuk Henrija Forda prodaje svoj Edsel Bermuda iz 1958. godine
Većini ljudi izvan Sjedinjenih Američkih Država, marka Edsel je izuzetno nepoznata, ali „preko bare“ se smatra jednim od najvećih poslovnih promašaja u istoriji automobilske industrije. Osnovana je 1958. godine kao pod-divizija Forda sa ciljem da se napravi brend koji bi zauzimao neku „zlatnu sredinu“, to jest koji bi bio pozicioniran iznad marke Mercury, ali ispod luksuznog Lincolna.
Takva strategija je dala odlične rezultate kod velikog rivala General Motorsa gde su brendovi Oldsmobile i Buick poslovali veoma uspešno, ali se Edsel (ime je inače dobio po jedinom sinu Henrija Forda) pokazao kao veliki promašaj.
Najviše je bila kriva recesija iz 1958. godine koja je smanjila potražnju i za onim već poznatim markma, pa nikako nije bilo idealno vreme da se debituje s potpuno novom kompanijom. Edsel će poslovati svega tri godine, pre nego što bude ugašen.
Kupci su imali zamerke i na račun maske hladnjaka, koja je verovatno tema za sebe i moraćemo je ispričati u budućnosti. Ford je tvrdio da je pronašao inspiraciju u vertikalnim maskama iz tridesetih godina prošlog veka, ali će drugi reći da više liči na potkovicu, pa čak i na ženski polni organ. U prevodu na neki jednostavniji jezik, recesija je možda otežala posao Edselu, ali je čudan stil odvratio interesovanje kupaca u još većoj meri.
To nas dovodi do ovogodišnje aukcije u organizaciji kuće Barrett-Jackson, gde će čovek po imenu Edsel Ford II prodati svoj Edsel iz 1958. godine. Edsel II je inače praunuk Henrija Forda i samim tim stiže iz veoma imućne familije, ali se tokom karijere nije preterano bavio četvorotočkašima.
Spominje se da je na kratko tokom šezdesetih godina radio kao „pregovarač“ između Forda i Kerola Šelbija kada se tim takmičio na LeMansu, a ostatak vremena je uglavnom provodio uživajući u trošenju novca koji je njegov pradeda zaradio.
Automobil iz naše priče je model Bermuda, koji se inače prodavao samo tokom prve godine proizvodnje. Reč je o karavanu koji je bio dostupan u verzijama sa šest i devet sedišta, a tokom spomenute 1958. godine je prodato samo 2.235 primeraka. U svoje vreme za ovaj automobil je bilo potrebno izdvojiti 3.212 dolara (oko 29.070 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti novca).
Bermudu pokreće V8 motor zapremine 361 kubnog inča (5,9 litara) sa 315 konjskih snaga. Ovaj konkretni primerak je napustio fabriku sa trostepenim manuelnim menjačem, ali ga je Edsel II tokom godina preradio na automatski sa istim brojem brzina. Kompletnu restauraciju i modifikacije je uradila firma Rousch Performance, koja već nekoliko decenija važi za jednog od najvećih tjunera „preko bare“.
Eksperti smatraju da Edsel Bermuda iz 1958. godine obično vredi između 50 i 100 hiljada američkih dolara, ali i da bi ovaj konkretni model u stanju u kakvom trenutno jeste, definitivno trebalo dostigne, ako ne i prestigne takvu brojku.
AutoRepublika
(1072)
