Ko će se i kada odreći SUS motora?!

Pritisak na automobilsku industriju u prethodnih nekoliko godina je ogroman. Elektrifikacija je praktično nametnuta kroz sve strože emisione norme, kako flotne tako i one pojedinačne, a brojni brendovi najavili su da će okrenuti leđa tradicionalnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. 

Poslednji u nizu koji izlazi u javnost sa takvim saopštenjem jeste General Motors. Šefica američke kompanije, Meri Bara, nedavno je saopštila da će od 2035. godine GM nuditi samo vozila sa nulta emisijom štetnih gasova, a da će do 2040. godine biti potpuno neutralni po pitanju emisije ugljen-dioksida.

Dakle, jasno je da je elektrifikacija put kojim će svi krenuti – pre ili kasnije. Uostalom, brojne zemlje i regioni već su najavili potpunu zabranu upotrebe SUS vozila na svojoj teritoriji, što će značajno ubrzati transformaciju automobilske industrije ka baterijskim prevoznim sredstvima. Tako je američka savezna država Kalifornija najavila da od 2035. godine neće dozvoljavati prodaju SUS vozila. Čini se da su planovi General Motorsa u skladu sa ovom najavom.

I drugi brojni proizvođači rešeni su da raskrste sa motorima koji koriste unutrašnje sagorevanje. Ipak, nisu svi tako transparentni sa svojim planovima u vezi sa elektrifikacijom i odricanjem od benzinskih i dizel agregata.

Volvo već ima ozbiljne planove

Ovo je prva marka koja je javno kazala da će okrenuti leđa tradicionalnim SUS agregatima, i da će se u budućnosti posvetiti baterijskim vozilima. Šef Volvoa, Hakan Samuelson, kazao je da bi bio iznenađen da ta marka u svojoj ponudi posle 2030. godine ima nešto drugo sem električnih automobila.

Cilj Volvoa je vrlo ambiciozan. Žele da do 2025. godine polovina prodatih vozila te marke budu pripadnici EV segmenta.

Koliko je ambiciozan plan? Ekspert za pitanje „čistog“ transporta Piter Mok iz ICCT-a (International Council on Clean Transportation), smatra da je Volvo postavio pred sebe vrlo težak zadatak, ali i cilj koji je lako verifikovati. On naglašava da je posebno pitanje da li će Volvo uspeti da ubedi kupce da svoj novac potroše na električna vozila.

Renault – važan korak 2025. godine

Francuzi su krenuli novim putem sa predstavljanjem strategije izvršnog direktora Luke de Mea. Ipak, nema jasnog roka kada će napustiti SUS agregate, ali je De Meo u razgovoru za Financial Times kazao da očekuje da poslednji model sa unutrašnjim sagorevanjem te grupacije nestane između 2030. i 2035. godine.

Francuska marka već beleži odlične prodajne rezultate u EV segmentu, pa je tako Zoe prošle godine bio najpopularniji električni četvorotočkaš u Evropi sa gotovo 100.000 isporučenih jedinica.

Renault planira da 2025. godine 30% njegovih prodatih automobila budu električni modeli, dok će hibridi imati učešće od 35%. Do 2050. godine trebalo bi da budu potpuno „karbon neutralni“ u Evropi.

Koliko je ambiciozan plan? „Mada je pomenutih 30% od ukupne prodaje manje ambiciozno od Volvoa, ipak više znači jer se radi o daleko većoj grupaciji od Šveđana“, kazao je Piter Mok. Mok veruje i da će Renault biti brži u sprovođenju svojih planova od GM-a, jer već brzo umanjuju svoju emisiju štetnih gasova.

Porsche je pomalo umoran

Porsche je već okrenuo leđa dizel motorima, odmah nakon čitavog skandala VW grupe sa dizelgejtom. No, benzinaca se neće tako odreći. Izvršni direktor Porschea, Oliver Blum, kazao je da će do kraja decenije 80% prodatih vozila te marke činiti elektrifikovani modeli (električni ili hibridni). Jedini model koji bi trebalo da ostane veran motorima sa unutrašnjim sagorevanjem jeste ikona 911-ica.

Nemački brend će u budućnosti značajno uložiti u razvoj sintetičkih goriva za koja veruju da bi mogla da budu spas za vozila sa SUS pogonskim jedinicama. Osim toga, Porscheovi električni i hibridni modeli trebalo bi da imaju učešće u prodaji te marke od 50% već 2025. godine.

Koliko je ambiciozan plan? Piter Mok ističe da ovde postoji nekoliko problema, pre svega vezanih za plug-in hibride velike snage, kao i u vezi sa sintetičkim gorivima. „Smatram da je upitno kako će luksuzni brend koji planira da plasira niz električnih modela biti posvećen sintetičkim gorivima. Posebno jer se matična kompanija (VW) odrekla ove tehnologije“, kaže Mok.

BMW od čela do začelja

Bavarci do sada nisu davali izjave na temu odlaska tradicionalnih pogonskih jedinica, očito da su se opekli sa početkom svoje baterijske karijere, pa su sada daleko oprezniji po ovom pitanju. BMW je bio jedan od pionira električne mobilnosti u Evropi sa svojim duom i3/i8. Nijedan od pomenutih automobila nije dostigao željenu prodaju zbog čega je ovaj brend usporio sa svojom transformacijom ka baterijskim vozilima.

BMW želi da do 2030. godine ima oko sedam miliona prodatih elektrifikovanih četvorotočkaša, s tim da bi 2/3 od te brojke trebalo da čine plug-in hibridi i električni modeli.

Koliko je ambiciozan plan? Očito da ovako prikazana strategija nije naročito ambiciozna, pogotovo ako se sagleda da je BMW napravio prvi prodor u EV segment sa modelom i3 pre osam godina. Ipak, proizvođač iz Minhena očekuje da će do 2030. godine polovina isporučenih vozila u Evropi biti baterijski automobili.

Daimler

Još jedan nemački automobilski div je pomalo neodlučan povodom smrti SUS motora, pa tako i dalje nisu saopštili kada planiraju da kažu zbogom ovakvim agregatima, a neki veruju da je pitanje da li će to uopšte ikada da učine. Ono što znamo to je da Daimler planira da smanji svoj portfolio termalnih pogonskih jedinica za čak 70% do 2030. godine.

Upravo do tada bi trebalo da drastično uvećaju svoju prodaju baterijskih vozila, pa računaju da će ista imati učešće veće od 50%. Mercedes će ove godine predstaviti niz električnih noviteta, a već smo videli alternativu konvencionalnom GLA – model EQA.

Koliko je ambiciozan plan? Pa, ne naročito, jer kao i BMW, Daimler ne želi da se prebrzo oprosti od agregata koji čine gro njegove prodaje. Izvesno je da će „trokraka zvezda“ još dugo godina nuditi motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

Volkswagen: Sve oči uprte u Audi

Volkswagen kao i ostatak nemačke automobilske industrije vrlo je obazriv sa odlaskom termalnih agregata. Za sada aktuelno rukovodstvo VW-a nije davalo nikakve konkretne izjave u vezi sa napuštanjem SUS motora. Više puta su ponavljali istu mantru: „Potrošači sami biraju šta će da voze“.

Mada je jasno da je Volkswagen snažno ušao u elektrifikaciju, očigledno ne smatraju za shodno da postavljaju rokove oko odlaska pogona sa unutrašnjim sagorevanjem. No, nekadašnji rukovodilac Volkswagena, Mihael Jost je 2018. godine kazao da će 2026. godine godine biti plasiran poslednji proizvod na platformi za SUS vozila, a da će kraj prodaje modela sa termalnim motorom doći 2040. godine. Ipak, mnogo toga se promenilo u Volkswagenu od ove izjave, tako da je veliko pitanje koliko je i dalje verodostojna, s obzirom na to da posle Josta niko više nije ponovio te reči.

Čini se da će Volkswagen isturiti u prvi plan elektrifikacije svoj premijum brend – Audi. Audi će u narednih deset do petnaest godina preći u potpunosti na električne automobile, ili bar tako piše nemački WirtschaftsWoche. Oni navode da šef Audija, Markus Disman, radi na detaljnom planu za napuštanje benzinskih i dizel motora, i predviđaju da će za najviše 15 godina ta marka preći isključivo na EV modele.

Volkswagen grupacija cilja da postane lider u sferi električnih automobila, i žele da do 2030. godine baterijska vozila imaju učešće u prodaji od najmanje 30% na globalnom nivou, odnosno 40% u Evropi i Kini. Jasno je da će MEB platforma za električne proizvode imati ogromnu ulogu u razvoju i ponudi alternativnih četvorotočkaša u Volkswagen grupaciji.

Koliko je ambiciozan plan? Stručnjak Piter Mok ističe da s obzirom na ogromna ulaganja Volkswagen grupe u električnu mobilnost predviđeni ciljevi nisu naročito ambiciozni. „40% udela u prodaji baterijskih vozila na nivou cele grupacije do 2030. godine nije požrtvovana strategija“, navodi Mok.

Toyota se uzda u hibride i vodonik

Japanska marka je svojevremeno bila predmet podsmeha sa plasiranjem svog hibridnog modela Prius. U međuvremenu, mnogo toga se promenilo, te sada drugi brendovi gledaju u Toyotu koja je usavršila tehnologiju hibridnog pogonskog sklopa. Ipak, Japanci i dalje nisu kazali da li će se odreći SUS motora…

Osim toga, Toyota je vrlo obazriva povodom električnih i baterijskih automobila. Ove godine bi trebalo da predstave svoj EV model, ali su oprezni u ovom segmentu, i umesto toga nastavljaju da se oslanjaju na tehnologiju klasičnih hibrida, kao i na gorivne ćelije. Nova generacija Miraija donosi velike promene kod vozila koja koriste vodonik odnosno gorivne ćelije.

Toyota želi da do 2030. godine na godišnjem nivou prodaje 5,5 miliona elektrifikovanih automobila, od toga bi milion jedinica trebalo da otpadne na isporuke električnih i FCEV modela.

Koliko je ambiciozan plan? Japanska marka nije toliko preduzimljiva na polju baterijskih četvorotočkaša, sa jasnim rezervama povodom ove tehnologije. „Činjenica je da elektrifikovani modeli već čine oko 60% prodaje Toyote, ali to su klasični hibridi poput Priusa“, navodi Piter Mok.

General Motors se oprašta od termalnih motora, ali samo delimično

Amerikanci žele da do 2035. godine prodaju samo vozila sa nulta emisijom štetnih gasova, sa par izuzetaka – kao što su recimo pikap modeli sa masom većom od 3,5 tona. General Motors planira da do 2025. godine u svom portfoliju poseduje čak 30 potpuno električnih modela koje će prodavati na globalnom nivou.

Na matičnom, američkom tržištu žele da 40% ponuđene game budu baterijska vozila do 2025. godine. General Motors polaže velike nade u modularnu platformu Ultium namenjenu električnim automobilima.

Koliko je ambiciozan plan? Ekspert Piter Mok nije previše optimističan u vezi sa ciljevima i strategijom koju je saopštio General Motors. „Nije bitno koliko električnih automobila imate u gami, već koliko ih prodate“, kaže ovaj stručnjak. Ipak, on je pohvalio postavljanje jasnih rokova u vezi sa napuštanjem SUS agregata.

Neće motori sa unutrašnjim sagorevanjem nestati tako lako

Evidentno je da je automobilska industrija na raskrsnici, ali izgleda da ne znaju svi brendovi kojim putem da krenu. Baterijska vozila beleže ogroman rast prodaje, ali ih i dalje more određeni problemi, kao što su visoka cena i nedovoljno razvijena infrastruktura. Osim toga, veliko je pitanje da li će u narednim godinama doći do nekog proboja kod drugih tehnologija.

Ovde se pre svega misli na gorivne ćelije, ali i sintetička goriva. Ozbiljniji napredak kod ovakvih opcija mogao bi poljuljati uspeh elektrifikacije na globalnom planu. Uostalom, većina proizvođača i dalje je obazriva sa najavama u vezi sa odlaskom SUS motora, što znači da ni sami nisu sigurni da li su takve tradicionalne pogonske jedinice rekle poslednju reč.

Izvesno je da nisu, i da će opstati na tržištu još neko vreme, mada nikom u ovom trenutku nije jasno koliko će biti dug taj period.

Priredio Đorđe Platiša

(5074)