„Po nekim grubim procenama, žene u ovoj oblasti čine oko 25 do 30 odsto radne snage. Međutim, one su mahom ograničene na jednostavnije poslove poput rada u prodavnicama čaja ili restoranima“, kaže Šanti Devi, koja je ponosna na to što nije odabrala taj put.
Nju Delhi: uz prljav i prašnjav put, smrad, haotično odjekivanje sirena u Sandžaj Gandi Transport Nagaru u indijskoj prestonici, nalazi se jedna pedeset petogodišnja heroina pod imenom Šanti Devi. Ona popravlja probušene gume, ali i kamionske motore, i oličenje je sposobnosti i snage ženskog roda, koje svako civilizovano društvo želi unutar sebe kao instituciju.
Njen izbor da bude u svetu u kojem dominiraju muškarci predstavlja veliku nadu za žene koje sanjaju o tome da se izvuku iz razarajućeg i omalovažavajućeg ambijenta. Radeći vredno u poslednjih 30 godina, Šanti Devi je poznato ime u ovoj oblasti. Često nazivana Ustad Dži, ona radi 12 sati dnevno, popravljajući dnevno oko 10 do 15 guma.
Ona pripada 95 odsto ženske populacije u Indiji koje su zaposlene u „neorganizovanom sektoru“. Po ekonomskom istraživanju iz 2018-2019., gotovo 93 odsto ženske radne snage je „neformalno“.
Žene su mahom etiketirane prema rodnoj podeli rada vezanoj za samu prirodu posla na ovom polju, gde se nedostatak fizičke snage navodi kao najčešći izgovor. Upravo to put prve indijske automehaničarke, Šanti Devi, čini toliko inspirišućim.
Tokom teških početaka u mladosti, Šanti Devi je vodila prodavnicu čaja, dok je njen muž doprinosio za porodicu vukući rikšu. Na kraju, on joj se pridružio, tako da su započeli s ostvarivanjem stabilnih prihoda.
„Muškarci bi često sumnjali u moje mogućnosti i piljili bi u mene. Međutim, stvari su počele polako da se menjaju. Moj suprug mi je uvek davao podršku i odlučno bi im odgovarao“, kaže Šanti.
Tri godine kasnije, ovaj par je uštedeo dovoljno novca da kupi osnovni alat i mašinu neophodne za ulazak u vulkanizerski posao.
„Uspeh i lokacija našeg štanda za prodaju čaja su nam ulili poverenje da treba da započnemo s poslom popravke guma“, rekla je ona.
Ovaj bračni par je zaposlio mehaničara u početnim mesecima, od kojeg je učio zanat, započevši najpre sa sitnijim popravkama. Motiv koji je stajao iza novog biznisa je bio da se generiše više novca u odnosu na prodaju čaja, s obzirom na to da je trebalo voditi računa o osam gladnih usta iz prethodnih bračnih avantura.
Podsećajući se na nekadanje dane, ona je otkrila: „Vremena su se promenila. Nekada smo prodavali šolju čaja za 1,5 rupija, čija realna vrednost nije bila manja od današnjih 10 rupija.
S radom na popravci guma, počeli smo da zarađujemo oko 900 rupija dnevno, što je ranije bilo ograničeno na proseko od oko 300 rupija iz prodaje čaja“, objasnila je ona. „Počeli smo tako što smo naplaćivali 100 rupija za popravku gume, što se kasnije povećalo na 120 rupija. Priroda našeg posla je bila veoma nepredvidiva, Prihod je varirao od dana do dana.
Verujem da samo treba da budemo odlučni u glavi da bismo postigli ono što želimo. Bilo je momenata kada bih se povredila čekićem ili ekserom. Mada mi je bilo potrebno neko vreme, takve modrice i povrede me nisu odvratile od toga da nastavim da radim“, kaže ova pedeset petogodišnjakinja.
Sada, kada je spretna i vešta u popravci i zameni guma, ona spominje neke čudne reakcije koje je dobijala od ljudi tokom svojih prvih radnih dana.
„Po gruboj proceni, oko 25 do 30 odsto ljudi koji rade u ovoj oblasti se odnosi na žene. Međutim, one uglavnom obavljaju jednostavnije poslove u prodavnicama čaja i ugostiteljskim lokalima“, kaže Šanti Devi. „S obzirom na to da sam radila na štandu s čajem ranije, svako me je poznavao. Međutim, muškarci bi često sumnjali u moje sposobnosti i zurili bi u mene. Ipak, stvari su polako počele da se menjaju. Moj suprug mi je uvek pružao podršku i odlučno bi reagovao. Na kraju, počelo je da se gradi poverenje. Čak i kada moj suprug ne bi bio tu, ja bih sama vodila računa o radionici.“
Danas Šanti Devi živi i radi sama, s obzirom da je njen suprug nedavno preminuo.
Ona ima plac u obližnjoj Svarup Nagar oblasti i skuter, koji su uspeli da kupe od novca ušteđenog od popravke guma.
Međutim, mada je njena porodica ovde dugo, njihova radionica je i dalje pod milošću i nemilošću opštine.
Imajući u vidu da njeno poreklo vodi iz siromašnog sloja, Šanti Devi je rođena i odrasla u Gvalioru, u Madha Pradešu, kao ćerka građevinskog radnika.
Devi je završila samo dva razreda, ali je čitav svoj život radila ne birajući poslove. Zarađivala je šijući, štepajući i obavljajući druge „ručne“ poslove, pre nego što je stigla u Delhi.
Uz osmeh, ona s ponosom kaže: „Uspela sam da uštedim i udam se sa sopstvenih 4.000 rupija.“
Na „ludi kamen“ je stala rano, s 21 godinom, a prvog muža je izgubila u požaru u JC Milsu u Madha Pradešu.
„Udala sam se ponovo u Delhiju, s četvoro dece iz prethodnog braka. Moj drugi suprog je imao još četvoro“, objašnjava ona dok u isto vreme popravlja „gumi defekt.“
„Mada sam počela da osećam godine, želim da ohrabrim žene da istupe i izgrade sopstveni identitet. Verujem da žene mogu da budu uspešne u bilo kojoj profesiji na bilo kojem nivou“, kaže Šanti koja je ekspert za popravku guma i uništitelj ustaljenih predrasuda u Indiji.
AutoRepublika
(253)
Svaka joj čast !