HUD vraća: Oči na drum!
Svi mi koji pratimo razvoj automobilske industrije ne možemo a da ne primetimo da značaj ekrana u enterijeru savremenih automobila dobija sve više na značaju. To se odražava i na gabarite istih, pa oni počinju da dominiraju u kabini, odvraćajući fokus pažnje vozača s onog što bi mu moralo biti od najvećeg priroriteta. Zato su tu sistemi koji omogućavaju prikaz bitnih informacija na vetrobranskom staklu, direktno pre očima vozača, olakšavajući mu tako postizanje koncentracije.
Kuda ide tehnologija i na šta bi kupci trebalo da obrate pažnju?
Prirodan položaj ruku i očiju tokom vožnje je orijentisan na volan i ka drumu. Tako su nas barem učili u školi vožnje. Ali, u današnje doba je vozačima ekstremno teško da se koncentrišu na osnovne informacije koje su im u toku vožnje neophodne. Puno je podataka prikazano na instrumentacionom klusteru, ekranu putnog računara i na onom monitoru koji nam služi za navigaciju. Sve to zahteva pažnju da bi se propratilo.
Najbolji lek bi u ovakvim situacijama morali biti sistemi za projekciju važnih informacija na vetrobransko staklo direktno pred oči vozača (Head-up display – HUD). Ovaj sistem projektuje važne podatke na širokoj površini direktno u vidno polje vozača, dok ovaj prati zbivanja na drumu. Sistem je razvijen za potrebe upotrebe u borbenim avionima tokom četrdesetih godina prošlog veka, da bi se tek pre nekih dvadesedtak godina probio do automobila. Danas ga srećemo čak i kod kompaktnih vozila namenjenih širem sloju stanovništva.
Dobar razlog se zaista krije u odluci da se komercijalizuje avionska tehnologija u automobilima. Vozači su preplavljeni brojnim informacijama, a zadatak proizvođača je da na minimum svede rasutu pažnju vozačal, navodi Pablo Rihter iz čuvene snabdevačke kompanije Continental. To je potvrdila i sudska presuda kojom je okrivljen vozač jer je predugo vreme utrošio na pretrage po menijima informativno-zabavnog sistema, izazivajući nezgodu usled toga.
„Tehnologija doprinosi jačanju bezbednosti,“ kaže Hans-Džordž Marmit iz ekspertske organizacije KÜS o sistemima HUD, „jer vozač više ne mora da luta pogledom po centralnom grebenu u potrazi za informacijom već mu je ona momentalno dostupna, takoreći pod nosom. Navigaciona uputstva i informacija o brzini kretanja su stalno pred očima vozača.“
Budući da se čoveku čini da projektovane informacije trepere nekoliko metara ispred automobila, vid ne mora da se prebacuje sa dalekometražnog na kratkometražni, pa se informacije prenose do mozga znatno brže. Kao rezutlat ove ideje, oči ostaju bezbedno na putu, a refleks, odnosno reakcija vozača je neometena. Lakše je svariti i instrukcije s navigacije kada su tako servirane, kaže Marmit.
U tehničkom smislu govoreći, sistemi su zasnovani na ekstremno snažnim monitorima koji su ugrađeni duboko u centralni greben i koji projektuju grafički prikaz na širokoj površini posredstvo delimično pokretnih ogledala. To ne samo da kompenzuje njihovu zakrivljenost, već uzima u obzir i gabarite i položaj vozača. Disk je obložen posebnim folijama.
Ova tehnologija takođe poseduje i neke nedostatke
Ogromna većina dostupnih sistema prikazuje brzinu kretanja vozila i, kada je aktivna navigacija, uputstva za stizanje na zadato odredište. Dodatno, mnoga vozila prikazuju bitne infromacije koje obezbeđuju sistemi asistencije vozaču, kao što je na primer, udaljenost od vozila koje se nalazi ispred vašeg, maksimalna dozvoljena brzina kretanja, ili pak simbol koji bi trebalo da obeshrabri vozače da „jurcaju“ na delovima puta gde to nije mudro činiti (pred krivinama ili na ulazu u naseljeno mesto, recimo).
U slučaju vozila koja ulaze u segment sportskih, kao što su ona s oznakama Porschea ili M, pa i AMG divizije, na vetrobranu se mogu očitavati i podaci o broju obrtaja radilice ili sugestije za izmenu stepena prenosa, u slučaju manuelnog režima rada (po pravilu) automatskog menjača.
Ma koliko ovo tehnološko rešenje bilo od pomoći, nije bez mana. Sistem zahteva puno prostora za instalaciju, pa su tako inženjerski timovi na mukama kako da obezbede dovoljno prostora i za „bioskopsku opremu“, u ionako pretrpanom prostoru na, odnosno unutar centralnog grebena. Pride se ni dizajnerima ne dopada rupa „po sred“ komandne table, ali ona je nužna. A da je neprimetna, baš i nije, jer je površine koju zauzima list A4 formata.
Pored toga, ni vidljivost za vozača nije uvek izvanredna. Prikazane informacije je jednako lako pročitati po žarkom, ekstremno sunčanom danu, kao i usred noći, ali se zato s polaroidnim naočarama ne vidi skoro ništa. Povrh toga, projekcije mogu biti izuzetno iritirajuće na posebno kaljavim prozorima, kaže Marmit.
Jeftino alternativno rešenje
Kao alternativa sveobuhvatnoj tehnologiji, prethodnih godina se pojavilo i ustalilo u klasi priuštivijih vozila rešenje koje nije tako finansijski zahtevno. Umesto da se informacije projektuju na vetrobranskom staklu, one se ispisuju na malom parčetu pleksiglasa koje izvire iznad konzole s instrumentacionim klasterom. Takvo rešenje iziskuje manje prostora za montažu i, iako nije tako divno kao punokrvna solucija, ipak ostavlja pogled vozača tamo gde bi on morao biti, to jest na cesti.
Njihova cenovna prednost je više nego jasna. Dok sistem kod marke BMW koristi pet delova i košta kao onaj iz E Klase kod Mercedesa, to jest oko 1.200 evra, dotle se za Opel Zafiru ovaj komadić pleksiglasa s bitnim informacijama može pazariti za nepunih 500 evra.
Međutim, sistem se ne može naručiti kod svakog modela nezavisno od drugih opcionala. Na primer, ako želite da vam je sve „na oku“ kod modela BMW Serije 2 Active Tourer, na primer, morate štiklirati i uređaj za navigaciju, pa možda i još ponešto, što donosi doplatu od 1.400 pa sve i do 2.600 evra.
Trend nameće ogromne površine za prikaz
Nezavisno od toga koji sistem je u upotrebi, stručnjak iz organizacije KÜS Marmit podstiče umerenost: „Manje je obično više,“ govori ovaj ekspert. On smatra da je sasvim dovoljno prikazati brzinu kretanja, upozorenja koja izdaje sistem pomoći vozaču i navigaciona uputstva.
Međutim, stručnjaci u industriji sve više rade na objedinjenju stvarnog s virtuelnim svetom, što smo već pominjali i u ranijem delu teksta, a koncept se zove „augmented reality“ odnosno „proširena stvarnost“. To je tehnologija koja bi trebalo da omogući još efektniji i jasniji prikaz većeg broja informacija. Baš kao što se strelice za navigaciju sada nalaze (naizgled) bukvalno na ulici, što možete videti na naslovnoj fotografiji sistema kod S Klase iz Daimlera, tako će budući simboli prosto plutati na pravom mestu na samoj ulici, ispred vozila.
Svako ko doplati dodatnih 3.500 evra za ovo, umesto hiljadarku za pređašnji sistem, videće podatke deset metara ispred vozila na ekranu (naravno virtuelnom) dijagonale 77 inča. To je ujedno i najveće „projekciono platno“ današnjice u industriji. Vozač praktično sledi uputstva koja mu se iscrtavaju na drumu ispred same limuzine kojom upravlja.
Razvojni timovi koji se bave evolucijom ovih sistema ne osećaju teskobu povodom najavljenog nastupanja ere samovozećih automobila, kaže ekspert iz Continentala, onaj Rihter od maločas. U osnovi, problema neće biti ako projekcione površine nastave da rastu. Dobavljači poput kompanije 3M trenutno rade na folijama koje će doneti potpuno nove vidike u panela za projekciju.
Sve ovo pretvara HUD u jednu veliku pozornicu za zabavu. Umesto malog tableta ili pametnog telefona, tu je internet, video prenos ili kompjuterska igrica kao u Cinemascopu. A kada kompjuter bude upravljao vozilom, onda više ni oči ne moraju da budu na drumu.
AutoRepublika
(1315)
Pametna naprava.
Bmw tradicionalno ima dobar HUD ali vidim da će biti previse „materijala“ispred vozaca pa će ponovo odvracati pažnju!
ma daj, kad sam ja pisao ovdje o tome da pezo 308 i slicne mu nakarade trebaju da imaju hud da bi se minimalizirao problem kojeg zbog sulude konstrukcije imaju, onda niko ni a ni b. Steta sto iz Pezoa ne citaju ovo, ne znam sta radi onaj Pazarac, sto im ne javlja? 😀
Sve je to proseravanje i odvlačenje pažnje vozaču. Daj veći displej za multimediju, daj displej za instrument tablu…
Kada vetrobransko staklo bude u mogućnosti da objedini displej i prozor u isto vreme, tad mogu priznati neku revoluciju i napredak.
A dotle, ograničiti brzinu vozila na 130km/h koliko je max dozvoljeno na auto putu jer ovi novi „lelemudi“ nisu u stanju da održe koncentraciju duže od 10 minuta i aktivno učestvuju u saobraćaju.
Čak je bolje instalirati jednu automatsku šaku da svakih 10 minuta lupi po šamar vozaču kao podsetnik da treba da vozi i gleda na put i oko sebe.
Bravo, potpuno se slažem. Kad vozim službeni auto sa HUD-om, uvijek ga isključim, jer mi smeta.
A mogu da se poruče i jeftini HUD-ovi sa kineskih sajtova, obično se povezuju sa OBD portom. Par puta sam koristio mobilni telefon, lepo radi noću, prikazuje trenutnu brzinu. Čini mi se da Sygic aplikacija može da prikaže inverznu mapu, upravo za prikaz na vetrobranu, ali samo plaćena verzija.