Prodaje se jedini Dodge Viper Shelby
Bez obzira na to kakvo mišljenje imali o američkoj automobilskoj industriji, mora im se odati priznanje da su u određenim kategorijama jednostavno najbolji na svetu. Za sve one koji žele vozilo gde samo vozačke mogućnosti dolaze do izražaja i nemate gomilu elektronskih pomagala, štakozvani „muscle cars“ su fantastičan izbor, što vam može potvrditi i autor ovog teksta koji je posedovao i još uvek ima u svom vlasništvu nekoliko takvih četvorotočkaša.
U svetu takvih vozila se uvek izdvajao Dodge Viper. Kada je debitovao sada već davne 1992. godine, teško da je postojao automobil jednako ekstreman, gde je i najmanja greška vozača mogla da dovede do smrtnog iskoda. Tokom godina Dodge je unapređivao svog velikana do te mere da je verzija ACR (American Club Racer) jedno vreme čak držala i rekord po brzini kruga na čuvenoj nemačkoj stazi Nurburgring, a i danas se nalazi među deset najbržih.
Ispred nas je sada jedan veoma specijalni Viper koji će se uskoro naći na aukciji u organizaciji kuće Mecum. Reč je o primerku iz 1997. godine po imenu GTS/CS, a ova dva poslednja slova označavaju ime Kerola Šelbija. Naravno, gospodin Šelbi je jedno od najvećih imena u istoriji američke automobilske industrije i čak je učestvovao u razvoju Vipera tokom osamdesetih godina prošlog veka, a 1997. godine je želeo svoje specijalno izdanje.
Plan je zahtevao ukupno pedeset jedinica i to polovinu konfigurisanu kao kupe, uz preostali kontigent u formi roudstera. Prozveden je samo jedan prototip model pre nego što se Kerol razboleo i morao da se (ponovo) penzioniše. Taj primerak je sada ispred nas i poslednje 23 godine je proveo kod istog vlasnika.
U poređenju sa standardnim Viperom, onaj doteran od strane Šelbija se vizuelno razlikuje po većem otvoru na prednjem braniku, haubi i zlatnim 18-inčnim felnama. Tu su i trkačke linije koje zapravo nisu planirane na serijskom modelu, dok enterijer odlikuje crvena boja i nekoliko Kerolovih potpisa.
S mehaničke strane, Šelbi je dodao kraće stepene prenosa na šestostepenom manuelnom menjaču, a izmenjene su izduvne i usisne grane. Sve to, uz modifikovani centralni računar, doprinelo je povećanju snage 8,0-litarskog benzinca na 500 „konja“.
Spomenućemo da je legendarni V10 motor u fabričkom izdanju bio za 75 „konja“ slabiji, pa nema sumnje da je Shelby American uradio odličan posao. Spomenućemo još nekoliko zanimljivih podataka, doduše na račun standardnog modela, kao što je ubrzanje iz mirovanja do 100 km/h za samo četiri sekunde uz maksimalnu brzinu od 298 km/h, pa možete zamisliti kakva bi „aždaja“ Šelbijev Viper bio.
Ipak, njegov duh će nastaviti da živi i kod novog vlasnika, a pretpostavlja se da će taj delija morati da izdvoji oko 200.000 američkih dolara, kako bi mu Shelby „na duže“ došao u goste.
AutoRepublika
(2755)
Carol Shelby, čovek koji je uspeo od 💩 da napravi priču, i tu ne mislim na AC Cobru već na Mustang i ostala sranja koja sa njegovim imenom vrede puno više. Svaka njemu čast jer je prepoznao potencijal prodavanja magle i nije ga bilo blam da se proda.
Btw, jedini sportski automobil preko bare koji ima neku realnu i upotrebnu vrednost je Corvette.
Bilo je par modela koji su bili prodavanje magle, posebno neki Dodgeovi iz 1980-ih godina, ali gotovo sve sta je dotakao je postalo zlato. Nasao nacin da pobedi Ferrari do te mere da je izludjivao Enca i Enco je bio primoran da prljave taktike kao sto je otkazivanje trka kada je postalo jasno da ce izgubiti od Shelbyja.
Postoji mnogo vise sportskih auta od Corvette od americkih firmi koji imaju realnu i upotrebljivu vrednost. GT, Viper ACR, razni Shelby Mustanzi, Camaro Z28, Saleen, Hennessey, itd.
Ne sporim da su ti ovi pobrojani dobra egzotika, ali samo bi to i bili, egzotika. Mustang klot, bez Shelby oznake je ♉ 💩. Ne sporim kvalitete Šelbija kao vozača i konstruktora, retki su ljudi koji su znali svoje znanje preneti mehaničarima i poboljšati automobil. Ali je zarad novca prodao sebe Fordu i njihovom marketingu. S druge strane jako cenim tehnološki napredak a Camaro i Mustang sa krutom zadnjom osovinom su ostali do skoro na nivou Lade, samo sa V8 motorima. Corvette uz Porsche 911 mi je svakako najbolji izbor sa jedne i druge strane bare. Dobar da se ide… Pročitaj više »
To je vise zato sto ljudi (posebno oni izvan Amerike) imaju pogresnu predstavu sta je Mustang bio i predstavljao. Niti je bio sportista niti je trebao da se ponasa u krivinama kao BMW M3. Svi su gledali Gone in 60 Seconds i misle da je svaki Mustang kao Eleanor sa V8 i gomilom snage. A u realnosti, sve do nedavno vecina Mustanga na ulicama su bili obicni I6/V6 automatici … 😉 Veruj mi, znam kakvi su, imam jednog takvog parkiranog u dvoristu (doduse moj je sa manuelnim menjacem).
Upravo taj hajp sa Mustangom i Kamarom ne razumem. S moje tačke gledišta, automobil koji ima kamionsku šasiju i krutu osovinu pozadi ne budi nikakvo interesovanje.
Jedino mi je tu motor zanimljiv, V8, iz razloga što drugačijim rasporedom paljenja u odnosu na evropske modele ima onaj specifični zvuk.
S druge strane onaj moj krš sa svega 115ks mi izmami osmeh vožnjom po krivinama iako bih voleo da ima 50-tak konja više za opušteniju vožnju uzbrdo i lakša preticanja.
Jbg, svaka roba nadje nekog kupca.
Ni meni hajp sa onim ranim Volkswagenom GTI nije jasan. Prednja vuca i nepostojeci obrtni momenat, ali eto ima neki kultni status …
Mustanga je najvise proslavio stil i izbor opreme/modifikacija. Ni jedan drugi auto u to vreme nije imao toliko opcija i raznih verzija.