Zanimljivost dana: Kralj propelerskih aviona Kalinin K-7

Istorijske knjige nam kažu da je prvi let avionom koji je pokretao agregat, zabeležen 17. decembra 1903. godine, i to od strane braće Rajt, a nije bilo potrebno dugo vremena pre nego što su se dimenzije letilice otele kontroli. Amerikanci su voleli da se hvale celom svetu sa svojim dostignućima, i pohvale su im svakako prijale, dok su se Sovjeti uglavnom držali teorije, „ljude najviše plaši ono što ne znaju“.

Prevedeno na neki jednostavniji jezik, političari najveće države na svetu su smatrali da se ostatak sveta plaši šta se dešava iza „gvozdene zavese“, a ko su oni da ih ubeđuju u suprotno.

Svega tridesetak godina nakon spomenutog prvog leta, Sovjetski Savez je imao fantastični avion Tupolev ANT-20 „Maksim Gorki“, čija su krila bila široka čak 63 metra, što je podatak koji će zapad nadmašiti tek nekoliko decenija kasnije.

Međutim, čak ni Maksim Gorki nije najveće sovjetsko čudo u predratnom periodu, a ta čast pripada malo poznatom modelu Kalinin K-7. Kada je debitovao 1933. godine, bio je toliko glomazan da je šokirao i same čelnike komunističke partije. Ali nažalost, inženjeri su brzo naučili da Josif Visarionovič Staljin skupo naplaćuje svaku grešku.

Otac programa K-7 je čovek po imenu Konstantin Kalinin. Rođen je 1889. godine u Varšavi, a avione je počeo da dizajnira još početkom dvadesetih godina prošlog veka. Većina ranih modela su bili tradicionalni avioni koji se nisu previše razlikovali od konkurencije, ali je 1931. godine odobrio razvoj velikog bombardera koji je bio toliko glomazan da bi zastrašio protivnika već samom svojom.

Sa dužinom od 28 metara, širinom od 53 metara i visinom od 12,4 metara, Kalinin je planirao vojnu i civilnu upotrebu. Ova prva je svakako bila bitnija i letilicom bi upravljala dva pilota i još sedam osoba postavljenih na otvorena mesta (trojica napred, dva na početku repa i još dvojica na kraju), koji bi mašinskim oružjem pucali na neprijatelja, a u teoriji bi avion mogao da ponese i bombe težine do deset tona.

Kada je reč o civilnoj upotrebi, K-7 je trebalo da pruži dovoljno mesta za 120 osoba zahvaljujući debljini krila koja su dostizala brojku od 2,5 metra.

Ovo remek delo je takođe bilo jedan od prvih aviona s dva reda točkova, a pokretalo ga je čak sedam Mikulin motora sa po dvanaest cilindara. Po tri su bila postavljena na svakom krilu, uz još jedan u pozadini, čime je K-7 razvijao maksimalnih 5.810 konjskih snaga. Iako je bio težak 38 tona, avion je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 225 km/h i da preleti 1.600 kilometara između sipanja goriva.

Prvi test je zakazan za 11. avgust 1933. godine. Piloti su uglavnom imali reči pohvale na račun stabilnosti, mada su izjavili da K-7 ima dosta vibracija koje bi verovatno bile uklonjene sa aerodinamičnijim detaljima. U naredna tri meseca je testiran još sedam puta, ali se iznenada srušio 21. novembra i tada je poginulo 14 osoba.

Do današnjeg dana je nepoznato šta se konkretno desilo. Neke priče kažu da je bila greška pilota, koji je prerano podigao „nos“ aviona i na taj način izgubio kontrolu, ali kako se za K-7 praktično nije ni znalo sve do pada komunizma početkom devedesetih godina prošlog veka, vest nikada nije potvrđena.

Kalinin je imao u planu proizvodnju još dva primerka za testiranje sa nešto aerodinamičnijim dizajnom. Međutim, posle pada K-7, nikada nije dobio novu priliku. To je za njega ujedno bio nebitan problem u poređenju sa onim šta ga je tek dočekalo.

Naime, kao „stari boljševik“ koji je učestvovao u ruskoj revoluciji, Staljin ga je video kao velikog rivala i naredio njegovo hapšenje tokom velikih čistki iz tridesetih godina prošlog veka. Prema podacima iz zvaničnih arhiva, streljan je 1940. godine, mada postoje neke priče da se to zapravo desilo dve godine ranije.

Kao što smo spomenuli, detalji o avionu K-7 nisu bili poznati sve do pre tridesetak godina, kada je Kalinin konačno dobio slavu koju zaslužuje. Propelerske avione su zamenili oni sa mlaznim pogonom tokom Drugog svetskog rata, ali nema sumnje da bi se i oni uplašili kada bi se našli sa K-7 „oči u oči“.

Zoran Tomasović

(9090)