Stout Scarab – automobil koji je bio ispred svog vremena

Istorija automobilizma nije bogata primerima vozila koja su bila daleko naprednija od doba u kojem su prikazana. Takav je slučaj bio i sa modelom Stout Scarab, „insektom“ o kojem se retko govori. 

Jedna „buba“ ostvarila je planetarnu popularnost i bila je stub velike moći koju je stekao Volkswagen u prethodnom veku. No, „buba“ o kojoj danas govorimo je ostala negde u prašini istorije gde samo ponekad zaviri poneki entuzijasta.

Početkom tridesetih godina dvadesetog veka, Vilijam Bušnel Staut napisao je u časopisu Scientific American da je vreme za revoluciju na polju automobila. „Ako zaboravimo sopstvene navike u vezi sa automobilima, oni mogu postati lakši, ekonomičniji i sigurniji. Takođe bili bi mnogo lakši za vožnju i posedovali bi više prostora u kabini“, tvrdio je tada američki mašinski inženjer.

Ipak, Bušnel Staut nije ostao samo na rečima, već ih je sproveo u delo, te je tako 1932. godine prototip modela Scarab ugledao svetlost dana. Scarab se vizuelno drastično razlikovao od svega što se do tada moglo videti na tržištu automobila, a svojim stilom najviše podseća na modernije MPV modele.

Naziv Scarab dobio je po jednom insektu, koji je bio često korišćen simbol u antičkom Egiptu. Sam Vilijam Bušnel Staut više puta je objašnjavao nesvakidašnji izgled vozila time da je želeo da stvori „kancelariju na točkovima“. Vozna dinamika bila je na visokom nivou što zbog dovoljno velikog međuosovinskog rastojanja, što zbog rasporeda mase.

Često se može pročitati da je Scarab bio prvi minivan, ali zapravo nije istina. Ovakvih automobila bio je i pre Scaraba, a neki nemački izvori tvrde da je prvi MPV bio model koji je konstruisao Edvard Rumpler 1921. godine.

Vilijam Bušnel Staut želeo je da maksimalno iskoristi prostor u kabini, stoga nije smelo biti centralnog tunela. Zato su rešili da Fordov V8 agregat od 86 ks postave u zadnjem delu vozila, kao i da koriste nezavisno vešanje. Tako je pod unutar vozila bio potpuno ravan.

Scarab je u prvom redu imao tri sedišta, a u drugom redu nalazila se klupa za sedenje. Osim vozačevog sedišta, ostala dva mogla su se rotirati i pomerati, a između dva reda mogao je stajati i sto. Svetlosti je bilo na pretek, jer je ovaj automobil posedovao čak 11 prozora, mada je vidljivost unazad bila poprilično loša.

Uprkos futurističkoj koncepciji, projekat Scarab je na kraju potpuno propao. Automobil je imao ukupnu dužinu od 4,9 metara, što nije bilo previše za ono doba, ali njegova glavna mana bila je visoka potencijalna cena. Vilijam Bušnel Staut želeo je izradi oko stotinjak primeraka i da ih opremi po zahtevima kupaca, dakle personalizacija je bila visoko na listi prioriteta.

No, njegova procena je bila da će automobil koštati oko 5.000 američkih dolara, šta je frapantna razlika naspram drugih luksuznih modela koji su se tada prodavali na tržištu za oko 1.500 dolara. Na kraju, u zavisnosti od izvora, napravljeno je 7 ili 9 primeraka Scaraba. Stručnjaci veruju da danas postoji samo pet sačuvanih jedinica, od čega se jedna nalazi u Istorijskom muzeju u Detroitu. Nažalost, ni taj automobil danas nije moguće videti, jer je bio izložen do 2016. godine, a otada se nalazi u arhivu.

AutoRepublika 

(5117)