Zanimljivost dana: Najveći tenk u istoriji bio je Tsar Tenk

Amerikanci su poznati kao narod koji boljim uvek tumači ono što je veće. Veća kuća, veći auto, veći novčanik i slične karakteristike su u očima Amerikanaca uvek bolje od manjih stvari. Opisana filozofija ide do te mere da ostatak sveta često misli da građani najmoćnije države na svetu umeju da preteruju. Ali kada je reč o vojnoj tehnologiji čak ni Amerikanci ne mogu da nadmaše mnoge proizvode koje je Sovjetski Savez razvio kroz svoju istoriju.

U ovom izdanju Zanimljivosti dana ćemo se pozabaviti najvećim ikada proizvodenim tenkom koji je na svet stigao upravo od strane Rusa.

Početak 20. veka je doneo razvoj nove vojne tehnologije koja će da promeni način ratovanja – tenk. Oni su bili veliki i moćni, ali njihov rani razvoj nije tekao bez problema. Još u periodu pre ere agregata sa unutrašnjim sagorevanjem i tečnih fosilnih goriva, postojale su parne mašine na koje su vojnici stavljali oklop i na taj način pokušavali da pruže dovoljnu zaštitu. Prvi zvanični tenkovi će nastati tek u kasnim godinama Prvog svetskog rata, ali su i ranije postojali razni pokušaji koji će kasnije ući u istorijske udžbenike.

Bez obzira koliko moćan top ili oklop tenk ima, njegova svrha je veoma ograničena ukoliko nije u stanju da savlada teške terene. Upravo je takav problem mučio Rusiju pred početak Prvog svetskog rata. A onda su se četiri ruska inženjera Nikolaj Lebedenko, Nikolaj Žukovski, Boris Stečkin i Aleksandar Mikulin dosetili da veći točkovi mogu da reše problem.

Što je točak veći, to se vozilo lakše probija kroz svakovrsne terene, ali su spomenuta četiri inženjera shvatili ideju dosta bukvalno. Naime, njihovo delo Tsar nije imalo gusenice već tri točka (dva napred i jedan pozadi). Ono šta je bilo neverovatno je podatak da su prednja dva točka bila visoka čak devet metara, odnosno toliki im je bio prečnik, dok je treći točak bio visok samo 1,5 metar.

Tsar je bio širok 12 metara, a svaki točak je pokretao motor sa po 250 konjskih snaga. Jedini prototip je imao samo jedan top na vrhu, ali je kasniji plan zahtevao još nekoliko manjih topova.

Nažalost, inženjeri nisu obraćali pažnju na težinu, koja je dostigla 40 tona, pa se tako zadnji točak često zaglavio u blatu, a prednja dva točka nisu bila dovoljno moćna da dostignu zadovoljavajuću brzinu.

Nakon dve godine rada, inženjeri su predstavili ideju glavnim političarima 1915. godine. Tsar se brzo zaglavio u blatu posle samo nekoliko minuta vožnje i napušten je istog momenta.

On je stajao na toj lokaciji sve do 1923. godine kada je prodat u staro gvožđe.

Zoran Tomasović

(3603)