Šta je san svake kompanije? Da stvori brend kojem će potrošači pripisivati veliku vrednost na duži vremenski period. U idealnom slučaju, potrošači postanu obožavatelji koji se bez imalo kritičkog osvrta vraćaju istom brendu odnosno kompaniji.
Primer ovoga možemo videti kod Applea. Godinama proizvodi američke kompanije važe za moderne, inovativne, veoma kvalitetne i funkcionalne. Stoga nije ni čudno što se Apple uvek nalazi u vrhu liste najvrednijih brendova, i uprkos politici kompanije koja iz godine u godinu diže cenu svojih proizvoda njihovi potrošači, ili bolje reći fanovi, ih ne napuštaju.
Brend menadžment Applea očigledno odlično radi svoj posao. Bernard Šar, brend ekspert i partner u konsultantskoj kući Prophet navodi nekoliko dimenzija u kojima kompanija mora pogoditi kod potrošača: orijentacija na kupca, pragmatizam, inovativnost i kreativnost. Kako bi se došlo do uspeha, sve četiri oblasti moraju biti kvalitetno odrađene.
Šar dodaje da još jedan aspekt postaje sve bitniji – a to je veština pripovedanja priče o brendu, te da sve veću važnost dobijaju i zaštita podataka i održivost.
Prophet redovno pravi rangiranje brendova na osnovu anketa. Primećeno je da kompanije koje su imale problema sa zaštitom podataka kao što su Facebook i WhatsApp sada su u ispitivanju niže pozicionirane nego ranije, upravo zbog skandala sa curenjem privatnih podataka njihovih korisnika.
Stihl, Miele, BMW
Pomenute kompanije našle su se u Top 10 brendova u Nemačkoj prema istraživanju Propheta. Bernard Šar upućuje na činjenice koje stoje iza ovako dobrog plasmana. Dakle, prosečnom potrošaču u Nemačkoj na prvom mestu su dve stvari: kvalitet i pouzdanost. Oni koji se ovde pokažu imaju već uslove da budu ocenjenji pozitivno kao brend.
Bernard Šar kao primer navodi Miele. „Miele je u vrhu ovog rangiranja već godinama. Ali ne žive od prošlosti već konstantno pokazuju težnju ka inovativnosti i poboljšanju“, kaže Šar.
Slično je i sa Stihlom, koji opet važi za porodični biznis. „Porodični biznis je Nemačkoj je nešto sa čime potrošači mogu lako da se poistovete. Uz to, proizvodi Stihla imaju neophodne odlike kvaliteta i pouzdanosti. Pored toga, oni kao porodični biznis promovišu vrednosti tolerancije u društvu i kosmopolitskog duha čime daju na značaju čitavom brendu“, ističe ovaj ekspert.
Osim ovih karakteristika brenda, Bernard Šar pohvalio je težnju Stihla ka digitalizaciji. „Proizvode Stihla možete isprobati i digitalno, tačnije možete ih testirati u virtuelnoj stvarnosti.“
BMW je među top 10 brendova u Nemačkoj i ovde predstavlja jedan izuzetno bitan deo germanske privrede: automobilsku industriju. Kada je reč o značaju brendova, Šar kaže da vidi veliku razliku između „plavo-belog propelera“ i konkurenata iz Štutgarta ili Volfzburga.
„Kao nijedan drugi nemački proizvođač, BMW uspeva da napuni emocijama svoj brend. Njihov moto kao ultimate driving machine igra u tome veoma bitnu ulogu“, navodi Šar. On ističe i da je u očima javnosti BMW pozicionar kao okrenut ka budućnosti.
Ipak, svi nemački automobilski brendovi ugroženi su dolaskom car sharing kompanija. U istraživanju koje je sproveo Prophet Free Now i Share Now, odnosno dve kompanije koje se bave novim sistemima deljenih vožnji završile su ispred BMW-a, Daimlera i Volkswagena.
„Očigledno je da moderna, individualna mobilnost kombinovana sa aspektom digitalizacije postaje veoma bitna za potrošače i javnost“, zaključio je stručnjak za brendove.
AutoRepublika
izvor: managermagazin
(505)
Uh, kao klinac sam leti često imao prilike da se družim sa „šumskim radnicima“ i „Stihl“-ovka mi je bila veliki dečački san 🙂
Otac mi je na kraju taj san i „ispunio“, ali, iz čisto pragmatičnih razloga. Da uradim nešto korisno „oko kuće“ 🙂
Priča iz prve ruke.
Znaci, mozak im je toliko ispran da jednostavno sta god dodje iz npr BMW oni se klanjaju. Može li stanoviti Z.B. Izvuc pouku iz ovog? “ U idealnom slučaju, potrošači postanu obožavatelji koji se bez imalo kritičkog osvrta vraćaju istom brendu odnosno kompaniji. “. Uostalom, nije samo o materijalnim stvarima riječ, nego i o vijestima (koji su također prodajna roba), pa kad dolazi iz odredjenih ustanova , sve se puši , ljudi čak i u rat idu za tudje ideale i ciljeve, nema kritičkog razmišljanja a pojedinci koji se i usude, bivaju proganjani, čak i ako je protest i u… Pročitaj više »
Od momenta kada je Cambridge Analytica afera eksplodirala, dokazano je da se nama lako može manipulisati. Kako stvarno možeš da znaš da li je nešto dobro, odnosno da li su tebi dostupne informacije zaista istinite, ili su „frizirane” i prilagođene tvojoj ličnosti odnosno tipu ličnosti kojem pripadaš? Kada je moguće uticati na predsedničke izbore u USA tako što plasiraš određene vesti, po potrebi ih izmisliš ako treba, šta je tek moguće uraditi sa robom široke potrošnje? Ne bih rekao da su nam mozgovi isprani, već naprotiv – puni su bespotrebnih informacija kojima nas bombarduju non-stop, pa od drveća ne vidimo… Pročitaj više »
Toto je auto https://vosveteit.sk/citroen-predstavil-elektromobil-ku-ktoremu-vo-viacerych-krajinach-nepotrebujete-vodicsky-preukaz-stoji-6-000e/
Najveca prednost privatnih firmi kao sto su Miele ili Stihl (mislim da se tu mogu ubrojati i Hilti i Liebherr iako zvanicno akcionarska drustva) je sto se kao takve mogu koncentrisati na dugorocne rezultate. Siguran sam da je clanovima gore navedenih porodica mnogo bitnije sta ce njihova firma predstavljati kroz 10, 20 godina nego da li ce na kraju 2020. ostvariti profit od x ili y miliona, milijardi necega. Klasicna akcionarska drustva sa druge strane imaju pritisak da vlasnicima deonica ostvare ocekivani profit na kraju svake obracunske godine, u suprotnom vrednost kompanije automatski pada. Sto se automobila tice, mladje generacije… Pročitaj više »