Почетна Istorija Zanimljivost nedelje: Prvi planirani superautomobil na svetu
Zanimljivost nedelje: Prvi planirani superautomobil na svetu
0

Zanimljivost nedelje: Prvi planirani superautomobil na svetu

689
0

Predstavljanje Bugatti Veyrona sada već davne 2005. godine, bio je izuzetno veliki događaj u automobilskoj industriji. Po prvi put neki serijski model je prešao magičnu cifru od 1.000 konjskih snaga, a maksimalna brzina od 408 km/h ga je postavila na vrh liste najbržih serijskih modela na svetu. Ipak, više od četiri decenije ranije, jedan američki industrijalac je bio ubeđen da može da pruži identične cifre, a koliko je verovao u sebe možda najbolje potvrđuje podatak da je spremio brošure i reklamirao firmu pre nego što je ijedan primerak uopšte bio spreman.

Ovo je priča o čoveku po imenu Ričard Lanc i njegovoj firmi Argonaut Motor Machine Corporation.
U intervjuu za “Popular Science” magazin, u januaru 1959. godine, Lanc je izjavio da želi “najlepši, najsavremeniji, najmoćniji, najudobniji, najkvalitetniji i najpouzdaniji” automobil ikada proizveden. Dok navedena rečenica verovatno zvuči kao nešto što možemo čuti od svakog industrijalca koji želi da promeni svet, Lanc ipak nije bio “prodavac magle” i prema nekim izvorima je zapravo proizveo tri prototip modela.

Zapravo, izvor je bio on sam, a svoju priču nikada nije uspeo da pokrije dokazima. Argonaut je planirao tri modela i to osnovnu limuzinu za osam putnika, zatim tradicionalni kupe i na kraju Smoke (“Dim”), najbrži i najskuplji model koji bi verovatno postao prvi automobil na svetu koji bi poneo titulu “superautomobila” da se kojim slučajem pojavio u serijskoj proizvodnji.

Prema spomenutoj priči iz “Popular Science” magazina, Smoke je trebalo da pruža modifikovani Chryslerov V12 motor zapremine 7,5 litara koji bi uz pomoć kompresora razvijao čak 1.010 “konja”. Maksimalna brzina je u teoriji iznosila impresivnih 384 km/h, a za takvo zadovoljstvo kupac bi morao da izdvoji 36.000 dolara (oko 320.200 dolara preračunato u današnju vrednost novca). Osim ilustracija kako bi budući model mogao izgledati, u magazinu je osvanula i slika nove šasije. I ona je bila modifikovana Chryslerova i navodno tri puta čvršća od one koju je dobavljač koristio.

Međutim, kako to obično biva Argonaut nikada nije ušao u serijsku proizvodnju, pa čak nije ni predstavljen kao prototip model. U jednom intervju medijima iz 1987. godine, Lanc je tvrdio da bi njegova firma trebalo da proizvodi šasije, koje bi zatim bile poslate u Italiju. Argonaut je navodno postigao ugovor sa dve poznate firme i to Bertone i Touring, a one bi postavile školjku i poslale automobil nazad na konačno sklapanje. Nepoznato je zašto do toga nije došlo, a Lanc je tvrdio da Amerika još uvek nije bila spremna za bilo šta povezano sa Italijom svega 14 godina nakon Drugog svetskog rata.

Zanimljiva je i priča da je Blackhawk muzej u saveznoj državi Kaliforniji tvrdio da je imao serijski Argonaut od 1988. do 1997. godine, ali on nije ličio na crteže iz 1959., već je u velikoj meri podsećao na legendarni Duesenberg iz tridesetih godina prošlog veka. Neki eksperti će reći da je nakon bankrotiranja firme neki kolekcionar kupio originalnu Argonautovu šasiju i na nju postavio školjku po želi. Muzej kaže da mu nije poznato gde se automobil danas nalazi, a jedan kratak video sa Facebooka nam pokazuje da je završio u Japanu 2017. godine.

Zoran Tomasović

AutoRepublika

(689)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments