Zanimljivost dana: AR-NATI je prvi sovjetski civilni terenac

U današnja vremena je teško zamisliti ijednog ozbiljnog proizvođača vozila bez bogate ponude krosovera i terenaca. Čak su na kraju i kompanije orijentisane na egzotične modele, kao što su Lamborghini, Rolls-Royce i Bentley, morale da popuste pod pritiskom javnosti i ponude modele s povišenim klirensom.

Međutim, u periodu pre Drugog svetskog rata, terenci su bili prava retkost na putevima. Naravno, uvek su postojala vojna vozila namenjena najtežim terenskim uslovima, ali običnim građanima, ona su bila nedostupna. Potrebno je spomenuti da u navedeno vreme mnogi putevi još uvek nisu bili asfaltirani, pa je potreba za uličnim terencem s pogonom na sva četiri točka definitivno postojala. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na prvo takvo vozilo koje je došlo iz Sovjetskog Saveza.

Još od 1918. godine, u Rusiji je postojao program nazvan NATI koji se bavio razvojom vozila i mehanike. Njihov cilj nije bila serijska proizvodnja već testiranje prototip modela, a oni bi kasnije bili prosleđeni nekoj od već postojećih kompanija za masovnu proizvodnju.

Tim je eksperimentisao s automobilima, kamionima, autobusima, traktorima i sličnim proizvodima, kao i mehanikom s pogonom na benzin, dizel, vodenu paru i još mnogo toga. U narednih dvadesetak godina, ekipa se proširila i uskoro je imala gotovo svaki proizvod sa zapada sa ciljem da ga prouči.

U decembru 1940. godine, kada se Drugi svetski rat već uveliko odvijao, NATI je dobio zahtev, poziv da razvije terenac s pogonom na sva četiri točka i mehanikom iz GAZ MM kamiona. Timu je odobren budžet od 10.000 ruskih rubalja što je bila cena solidno opremljenog manjeg kamiona.

Naravno, takva suma nikako nije bila dovoljna da se u potpunosti razvije model pa su inženjeri morali da koriste što je više delova moguće od već postojećih vozila. Primera radi, kompletno ogibljenje je preuzeto sa modela ZIS 101, tada jednog od ultimativnih sovjetskih sedana namenjenih isključivo političarima.

Na taj način AR-NATI je trebalo da bude najudobniji terenac na svetu i vozač i putnici, u teoriji, ne bi ni osetili rupe na putu. Benzinac zapremine 3,3 litra iz MM malog kamiona, koji se zapravo proizvodio pod licencom Forda, je razvijao 67 „konja“, a snaga se prenosila na točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača.

Po pitanju dizajna, NATI je imao sličnu ideju koju će kasnije popularizovati Jeep i Land Rover. To znači da bi vlasnik bio u stanju da skine krov i vrata i uživa u terenskoj vožnji, a zatim ponovo doda sve te delove i vrati se u civilizaciju.

Mesta unutra je bilo za četiri osobe, dok je nosivost iznosila tada impresivnih 300 kilograma. Ostali detalji, kao što su spuštanje vetrobranskog stakla i rezervna guma na trećim vratima prikolice, su takođe, tek u posleratnom periodu viđeni na američkoj i britanskoj konkurenciji.

Iako postoji verovanje da je NATI kopirao američki Bantam (firma koja je, inače, zaslužna za dizajn vojnog Willys Jeepa), dizajneri su demantovali ovu informaciju i kasnije izjavili da je stil već bio finalizovan u vreme kada su sličice Jeepa procurile u javnost.

U svakom slučaju, NATI je proizveo dva prototip modela za testiranje, ali je svaku dalju nameru stopirao napad Nemačke na Sovjetski Savez sredinom 1941. godine. Pretpostavlja se da su oba prototipa uništena, a javnost će morati da čeka na prvi serijski terenac iz Rusije sve do 1977. godine kada je debitovala Lada Niva.

Zoran Tomasović

(1059)