Početna Zelene strane Porinut prvi tanker za prevoz tečnog vodonika
Porinut prvi tanker za prevoz tečnog vodonika
5

Porinut prvi tanker za prevoz tečnog vodonika

314
5

Japan je poslao na putovanje ka Australiji prvi prekokeanski tanker za prevoz tečnog vodonika u želji da izgradi globalni lanac snabdevanja ovog ekološki čistog goriva, lišenog prisustva bilo kakvog ugljenika. U sredu ujutru po lokalnom vremenu, u gradu Kobe, porinut je brod Hydrogen Frontier nosivosti 8.000 tona, čiji je vlasnik kompanija Kawasaki Heavy Industries.

Na taj način je pokrenuta prva faza pilot projekta u kojoj je predviđeno da se vodonik proizveden (ekstrahovan) iz uglja u Australiji, a potom preveden u tečno stanje (ukapljen) na temperaturi od -253 stepeni Celzijusa, transportuje u Japan.

Porinuće predstavlja značajan korak u sprovođenju japanske enegetske strategije kao i u poslovnom životu kompanije Kawasaki Heavy, kojoj su potrebne nove tehnologije kako bi ostala konkurentna na tržištu na kom se sve više ističu Kinezi.

Ipak, opstaju sumnje u pogledu mogućnosti rentabilne proizvodnje vodonika iz uglja, a u međuvremenu su baterijska vozila uveliko osvojila tržište. Sagorevanjem vodonika se ne oslabađa nikakav štetan ugljenik, pa Japan ovaj energent smatra potencijalnim čistim odgovorom na energetske potrebe budućnosti. Može se čak utvrditi da je Japan najsrčaniji pobornik vodonika kao pogonskog goriva, a Toyota je proizvođač koji se ponosi FCEV modelom Mirai.

“Ovo je jedini brod na svetu koji u ovom trenutku primenjuje prelazni bezbednosni standard za transport ukapljenog vodonika koji je donela Međunarodna pomorska organizacija (International Maritime Organisation), a kada se bude završio probni period tokom 2020. godine, nadamo se da će performanse našeg plovila postati standard u industriji,” rekao je Motohiko Nišimura, rukovodilac razvojnog centra za vodonik kompanije Kawasaki Heavy Industries. “Nadovezujući se na izrečeno, smatramo da je tehnologija koja je našla primenu na ovom brodu, jedan korak ispred onoga što globalna konkurencija može da ponudi.”

Kawasaki gradi skladišne rezervoare u Japanu, koji bi mogli da prime i skladište tečni vodonik pre starta probnog transporta iz Australije koji je planiran za sam kraj 2020. Australija namerava da proizvodi vodonik ekploatacijom uglja niske kalorijske vrednosti, kojim je inače bogata. Ipak, u samom procesu tako osmišljene proizvodnje, ugljenik se javlja kao nus proizvod pa se čin ekstrakcije vodonika iz uglja može smatrati ekološki podobnim jedino ako se ne dozvoli emisija tako generisanog ugljenika u prirodu.

Ukoliko proizvođač vodonika ne bi uspeo da zarobi ugljenik i spreči njegov prodor u atmosferu, to bi praktično značilo da se štetne emisije sele iz Japana (gde će se konzumirati vodonik) u Australiju gde se isti proizvodi. Cela inženjerska struka širom sveta, figurativno rečeno, razmatra najefikasnije načine zarobljavanja ugljenika i njegovog deponovanja po razumnoj ceni.

Nišimura navodi da je tako niska temperatura koja je neophodna da bi se vodonik preveo u tečno stanje (-253 C) zahtevala dalje proboje u industriji izolacionog materijala jer se, na primer, za potrebe izolacije rezervoara za transport tečnog prirodnog gasa koristio materijal koji trpi temperature do -162 C.

“Koristili smo plastiku ojačanu polimerima staklenih vlakana u izradi zidova rezervoara. To je zato što je taj materijal poznat kao loš provodnik toplote (hladnoće), ali je istovremeno izrazito otporan,” rekao je on. “To je tehnologija koju smo razvili za potrebe izrade rotora kod helikoptera.”

Inače za kraj da navedemo da je brod Hydrogen Frontier u stanju da ponese do 1.250 m3 ukapljenog vodonika u jednom rezervoaru. Kako bi se zadovoljile energetske potrebe Japana za vodonikom, do 2030. godine, Nišimura smatra da će Kawasaki Heavy morati da izgradi mnogo veća plovila, nalik onima koja poseduju kapacitet od čak 160.000 m3, a koja poseduju četiri zasebna rezervoara za prevoz prirodnog tečnog gasa (LNG).

AutoRepublika

(314)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Mustang
Gost

da li je iko razmišljao koliko treba “modernog” goriva da ova skalamerija otplovi do australije i nazad i koliko će takvih tankera biti do 2030 i koliko će oni zagađivati

Rade
Gost

Ja ni sanjao nisam da će neko prevoziti vodonik kao što prevozi naftu, jer vodonik možeš svugde da proizvedeš za razliku od nafte koju ne možeš da crpiš bilo gde.

BojanNeki
Gost

Ima više snimaka na internetu gde ljudi matematički objašnjavaju da je vodonik loše energetske efikasnosti od proizvodnje, transporta, čuvanja, potrošnje odnosno eksploatacije.

Rade
Gost

Džaba mi objašnjavaju kad ja matematiku ne znam. 🙂

moron
Gost

Meni sve ovo zvuči dosta neverovatno. “Pećinski čovek”, pa to ti je …