1. Home
  2. Vesti
  3. Kelenijus u teškom klinču s radnicima i akcionarima
Kelenijus u teškom klinču s radnicima i akcionarima
1

Kelenijus u teškom klinču s radnicima i akcionarima

216
1

Pola godine nakon što je nasledio legendarnog Brku (Ditera Cečea) na mestu izvršnog direktora Daimlera, Ola Kelenijus se sreće sa ozbiljnim problemima i trzavicama unutar kompanije. Nasleđe mu nimalo neće olakšati rukovođenje ponosom nemačke industrije, pa iako se rukovodstvo već dogovorilo o ključnim tačkama programa buduće štednje, deluje da niko nije zadovoljan niti trenutnom situacijom niti planom izlaska iz krize.

Dakle, planom štednje je predviđeno da se “oslobodi” suma od 1,4 milijarde evra koliko bi zaposlenima bilo isplaćeno manje novca do kraja 2022. godine, a što bi trebalo da omogući lagodniju finansijsku poziciju grupacije u budućnosti. Preko deset hiljada ljudi je na izlaznim vratima kompanije, uz više od 1.100 onih koji se nalaze na menadžerskim pozicijama.

Međutim, uprkos približavanju pozcija, radnička strana nastavlja s oštrim kritikama na račun rukovodstva koncerna.

„Rukovodstvo nas je ostavilo u mraku i to je potrajalo nedeljama. Može se čak reći da situacija u kojoj dobijamo nedovljno informacija od onih koji upravljaju poslovanjem, još uvek traje,“ rekao je novinarima Spiegela predsednik radničkog saveta i zamenik predsednika nadzornog odbora Mihael Breht.

„Diskutujemo jedino o merama štednje, ni reči o budućim planovima. Ne posvećujemo pažnju merama s prihodne strane bilansa, a koje bi bile fokusirane na izlazak iz krize. Daimler zaslužuje i treba strategiju koja će predstavljati zaokret ka boljem sutra,“ tvrdi Breht, „Nije dovoljno samo zagrebati po površini problema“.

Konflikt je dalje zaoštren i po pitanju mesta proizvodnje električnih motora za potrebe kompanije. Predstavnici radnika smatraju da je imperativ da se pogonske jedinice proizvode u kompanijskim pogonima u Unterturkhajmu. „Moramo da proizvodimo elektromotore kako bismo se održali kao fabrika,“ kaže Mihael Heberle, šef radničkog sindikata u tom pogonu.

Pozicija Kelenijusa je dijametralno suprotna. Naime, on smatra da bi električne pogonske sklopove trebalo nabavljati od snabdevača, na koji način bi pogoni u Unterturkhajmu uštedeli dodatnih najmanje 180 miliona evra. Razgovori između ova dva lika su propali tokom prethodne nedelje. Heberle želi da se sretne s Kelenijusom i pokuša da ishoduje makar da „kompanija opredeli više gotovih proizvoda za montažu u ovim pogonima, kako bi profitni centar ostao na zelenoj grani“.

Daimler, uostalom nalik ostalim proizvođačima automobila, muku muči s visokim rashodima, što se posebno odnosi na troškove istraživanja i razvoja. Nužno je razvijati nove električne pogonske sklopove a istovremeno se baviti i sniženjem nivoa štetnih emisija motora s unutrašnjim sagorevanjem. Povrh svega, signali sa tržišta nisu ni najmanje ohrabrujući.

Da podsetimo da će Audi, prema prošlonedeljnoj objavi, otpustiti 9.500 ludi do 2023. godine, dok se BMW u celoj priči poneo „najgospodskije“, obećavši da će zadržati sve zaposlene uz smanjenje isplata na ime bonusa.

AutoRepublika

(216)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
guest
1 Komentar
Inline Feedbacks
View all comments
Don

Štednje? Izgleda ko da zmiju u džepu imaju…decenijama generiraju milionske profite, ak jednu godinu zafali kojih 100 hiljada, onda ukidanje radnih mjesta. Gdje i kome ide taj profit iz prethodnih decenija?