Koje modele FCA treba zadrži u proizvodnji nakon spajanja s PSA a koje baš i ne?

Fiat Chrysler i PSA se spajaju. Na taj način će se formirati četvrta po veličini automobilska kompanija na svetu.

Novom kompanijom će upravljati ravnopravno podeljen odbor, ali će generalni direktor biti šef PSA, Karlos Tavarez. Francuski konglomerat je već objavio da nema neposrednih planova vezanih za zatvaranje bilo kojih fabrika, ukidanje modela i  otpuštanja zaposlenih u FCA. Međutim, to teško da će biti slučaj, bar što se modelne game tiče. Koje to modele bi italo-američka kompanija trebalo da zadrži u proizvodnji?

Fiat i Chrysler su izuzetno heterogeni po pitanju portfolija, ali i prodaje i profitabilnosti. Neki modeli su globalni fenomeni dok drugi doživljavaju procvat isključivo na lokalnim tržištima. Naravno, nećemo pokriti sve modele u ovoj analizi, već ćemo se osvrnuti na one koji su zaista dobri i treba da nastave s proizvodnjom, kao i one koje treba eutanazirati.

Prvi od modela koji se nameće kao obavezan za nastavak karijere je Fiat 500, jedan od najuspešnijih malih automobila na svetu. On definitivno ulazi u kategoriju „globalnih fenomena“, s prodajom oko 200.000 jedinica godišnje samo u Evropi.

Pozitivna stvar što Fiat nije morao značajnije da menja dobitnu formulu retro inspirisanog gradskog mališana u poslednjih dvanaestak  godina, koliko se nalazi u prodaji. On je dostupan i u atraktivnoj Abarth verziji, za sve ljubitelje italijanskog automobilskog duha, utkanog u mali „hot heč“.

Fiat u seriji 500 ima i druge modele, ali oni nisu mehanički povezani s „originalom“. Tu su 500X, srodan s Jeep Renegadeom čiji test možete pročitati OVDE, kao i 500L i 500XL. Ukoliko ovi modeli budu sutra ukinuti, niko neće preterano žaliti za njima, mada je 500X sasvim prihvatljiv automobil.

Iako se proizvodi kod nas, tako da smo možda pomalo „emotivno“ vezani za njega, 500L u spajanju s PSA potpuno gubi smisao, s obzirom da Francuzi u svojoj gami poseduju mnogo bolje petosede i sedmosede tog tipa, koji su u međuvremenu prošli „krosoverizaciju“.

Još jedan Fiat koji bi trebalo sačuvati je Fiat 124 Spider, „turbobrat“ Mazde MX-5. Ipak u dovoljnoj meri se razlikuje od japanskog modela, s turbomotorom, rekalibrisanim ogibljenjem i drugačijim stajlingom, tako da se može nazvati autentičnim i veoma poželjnim kada je reč o pozitivnom uticaju na imidž Fiata. Laki dvosedi zabavni za vožnju su i tako deficitarni na svetskom tržištu, tako da od nas jedno veliko „za“, Fiat 124 Spider, čiji test možete pročitati OVDE.

Fiat takođe treba da zadrži Pandu. Mehanički povezan s 500, ovaj model nije toliko „opterećen“ stajlingom i „životnim stilom“, a pokazao se zaista odličnim i praktičnim. Pandu smo takođe testirali (CNG i Cross verzije), a kako je prošla u našoj analizi, možete pročitati OVDE. Da podsetimo, može da se naruči i s pogonom na sve točkove i povećanim klirensom, a kada dobije zaštitne oplate karoserije, dobijamo Pandu Cross. Ko je isprobao ovaj model u terenskoj vožnji, zna da je reč o pravoj „planinskoj kozici“.

Fiat Tipo, dostupan kao sedan, karavan i hedžbek, čiji test takođe možete da pročitate OVDE (karavanska verzija), pristojan je jeftin automobil, ali mu neke stvari nedostaju. Ne ističe se u bilo čemu i model je, koji ukoliko bi bio ukinut, retko ko bi to uopšte i primetio. Slično se može reći za brazilski Toro i Fullback kamionete, koji i nisu posebno popularni.

U Chryslerovoj „štali“ nalazimo samo dva modela, Pacifica/Voyager i 300 sedan, čiji test možete da pročitate OVDE. Bez dileme, Pacifica je sjajno porodično vozilo, posebno po američkim aršinima. 300, s druge strane, donosi dosta za novac koji je potrebno izdvojiti za njega, ali ruku na srce, mada jeste atraktivan, sada već izgleda pomalo zastarelo. Teško da će i za njim neko preterano žaliti, mada ima dosta ljubitelja, i to ne samo u Americi.

Dodge trenutno prodaje Charger (TEST1 – SXT AWD i TEST2 – R/T), Challenger, Durango (TEST), Journey i Grand Caravan (TEST). Poslednja dva modela na listi takođe izgledaju prilično zastarelo, i ukoliko ih ne zameni nešto daleko elegantnije i modernije, poslednje što bi trebalo da vide je „oštrica giljotine“. Isto važi i za Durango, mada je on dostupan i u naoštrenoj SRT verziji.

Charger i Challenger nose poseban duh, posebno jer su dostupni u Hellcat verzijama s preko 700 ks. Challenger je doduše već dosta vremena s nama, ali je najbliža stvar modernoj interpretaciji klasičnog američkog „muscle“ automobila. Njegovi rivali, Ford Mustang i Chevy Camaro, u međuvremenu su napravili izvestan otklon ka klasi sportskih modela, što je Challengera ostavilo usamljenog u grupi modernih „muscle“ primeraka.

Charger je takođe prilično atraktivan, ne kao Challenger, a na pitanje da li bi trebalo da bude eutanaziran, odgovor bi bio „ne“, jer nekako smo navikli da ova dva modela idu „u paru“.

Jeep je najvrednija marka FCA. Njegovo ime je sinonim za sva terenska vozila povišenog klirensa, a poznato je i onima koji nisu posebno zainteresovani za svet automobila. Samim tim, snaga brenda je ogromna, a Jeep u prodaji ima nekoliko interesantnih modela, uz ikonu – Wrangler.

Kao i Fiat 500, i Wrangler je globalni fenomena, a novajlija je najbolji do sada. Zadržao je fenomenalne terenske sposobnosti, ali je prijatniji za vožnju na asfaltu neko ikada ranije. Pored toga, zadržao je karakterističan i prepoznatljiv stajling, a uz to dobio i kamionet pandan – Gladiator.

Grand Cherokee takođe nosi breme nasleđa, a samim tim i odgovornosti. Aktuelni model ipak deluje zastarelo i kaska za najmodernijim takmacima u segmentu, ali ne treba da bude ukinut. Ono što mu je potrebno je nova verzija s modernijom platformom i temeljno unapređenim enterijerom.

Compass (TEST) se pozionirao ispod Cherokeeja u Jeepovoj gami, ali definitivno ne postoji izrazitija diferencijacija između ova dva modela, posebno sada kada je veći „brat“ dobio konvencionalniji, više konfekcijski „anfas“.

Ova dva modela bi Jeep trebao da eutanazira i umesto njih kreira jedan, jer jednostavno su previše slični da bi egzistirali rame uz rame. Renegade (TEST) bi trebalo da ostane definitivno, posebno ako 500X bude ukinut, a ujedno je jedan od najsposobnijih malih terenaca. Uz to, izgleda simpatično.

Maserati treba da nastavi s Ghiblijem i Quattroporteom, jer su oba sedana veoma interesantna, ali su i dalje daleko od onoga što bi mogli da budu. Šteta što se Maseratijev imidž i nasleđe ne koriste na bolji način jer bi ova italijanska marka mogla da oduzme značajan deo tržišnog kolača nemačkim premijum proizvođačima. Možda bi trebalo da bude primenjen Alfin recept sa Giuliom i Stelviom, dva sjajna modela (čije testove možete pročitati OVDE i OVDE), koji svakako treba da ostanu u proizvodnji.

Na kraju – Lancia. Nekada marka za primer, koju neki od nas još uvek vole i poštuju, svela se na mali Ypsilon koji se prodaje isključivo u Italiji. Lanciju vežemo ipak za neke druge legendarne, prelepe modele, a ono što nije dobro što je velika većina njih proizvodila decenijama unazad. Možda će uz pomoć PSA Lancijino ime ponovo oživeti i pozicionirati se tamo gde pripada. Iz sve snage navijamo za to.

AutoRepublika

Pavle Barta

Fotografije: Perica Rajković, Zoran Tomasović, Zvezdan Božinović, Pavle Barta

(1698)