Tvorci BMW-a i3 razvili električni „Bulli“ 

Startap kompanija iz Kalifornije Canoo se bavi razvojem električnih automobila a ovom prilikom su izašli u javnost s podatkom da su osmislili električni minibus koji će se na tržištu naći već za dve godine. Najavljeni model će se suprotstaviti ofanzivi krosovera, a prema tvrdnjama tvoraca, minibus će se na drumovima naći putem primene izuzetnog poslovnog modela.

Iza kompanije Canoo stoje bivši kadrovi nemačkog BMW-a. Tu je nekadašnji finansijski direktor Stefan Kroze kao i inženjer Ulrih Kranc koji je bio deo razvojnog tima malog električnog hedžbeka čija će proizvodnja biti uskoro obustavljena, BMW-a i3.

Krac je radio za BMW celih 30 godina a bio je uključen u razvoj i roudstera Z3, hibridnog i8, ali i prvih SUV modela gde za primer možemo uzeti X5. Upravo taj, poslednje navedeni primerak, odnosno vozila iz tog segmenta su ona koja se sada nalaze Krancu, to jest kompaniji Canoo na nišanu.

„Era krosovera je na izdisaju,“ kazao je Kroze na prezentaciji vozila o kojem ovom prilikom izveštavamo Canoo je pravi odgovor na sva pitanja u „gradu SUV-ova“.

Električni minibus Canoo svojim dizajnom podseća na Volkswagenov ID Buzz, a njega je grupacija iz Volfsburga najavila kao modernu reinkarnaciju nekada ultra popularnog modela VW Bulli. Novitet iz Kalifornije je 4,42 metara dug, širok je 1,89 metara dok je i visina na zavidnom nivou, pa iznosi 1,84 metara.

Minibus Canoo je dizajnirao Ričard Kim, odnosno ista persona koja je osmislila izgled više puta pomenutog BMW-a i3. Prema navodima kompanije, eletkromotor razvija 300 konjskih snaga a maksimalna brzina mu je 200 km/h. Domet Canooa s jednim punjenjem baterije iznosi oko 400 kilometara, prema ciklusu koji je osmislila američka Agencija za zaštitu prirode(Environmental Protection Agency – EPA).

Baterija kapaciteta 80 kilovat-sati se dopuni na 80% nivoa u roku od trideset minuta, a za to je potreban brzi punjač. Kada je prazan, minibus je težak oko dve tone, uz nosivost od 600 kilograma. Ovde smo malo skeptični jer bi tolika masa bila karakteristična za konvencionalni minibus tih gabarita, dok električna verzija mora biti značajno teža, pre svega zbog baterijskog pakovanja.

Canoo počiva na takozvanoj skejtbord arhitekturi. Kompletan pogonski kslop, kao i baterija, sve je to smešteno u podvozju. Otuda i potiče nadimak za ovaj tip konstrukcije: „skejtbord“. Dakle, takva platforma je veoma fleksibilna i može se prilagođavati različitim potrebama, pri čemu se troškovi razvoja redukuju za celu trećinu. Kako bi ubrzao priču oko proizvodnje, Canoo je istu poverio podizvođaču, što će doprineti i smanjenju troškova.

Obećanje proizvođača zvuči poznato a mi smo nekako navlkli da uvek s rezervom primamo ono „biće za dve godine“, a upravo to je ono što iz kompanije Canoo tvrde: do 2021. godine smo na tržištu. Onda kada shvatimo da kompanija koja postoji tek 19 meseci na platnom spisku ima 400 duša, jasno je da ih ipak treba uzeti za ozbiljno. Ideja je da se vozilo prvo plasira na američko, a potom i kinesko tržište.

Bilo kako bilo, to što će Canoo započeti svoj tržišni život, svakako ne znači da će u izložbeno-prodajne salone. Kompanija će ga ponuditi kroz pretplatnički model koji će uključiti i troškove osiguranja i održavanja.

Otkazni rok ugovora o iznajmljivanju je veoma prihvatljiv, to jest, odnos će biti moguće raskinuti po želji, na mesečnom osnovu. Kao rezultat toga, kompanija želi da ponudi minibus po pristupačnim cenama kako bi elektromobilnost bila više dostupna za klijente iz mlađih starosnih grupa.

„Pravi problem je taj što trenutni električni automobili jesu preskupi, a to je posebno bolno za omladinu,“ izjavio je Kroze za časopis Wiwo.

Kako bi pretplata bila što niža, Kroze je u kalkulaciju uzeo životni vek minibusa na nivou od dugih dvanaest godina. Ukoliko se ukaže potreba, što je čak veoma verovatno u ovako dugom period, na Canoou je moguće zameniti baterije ili modernizovati sklop novijim.

Na taj način će biti moguće održati životni vek tako dugim. Iz kompanije još uvek nema naznaka o kojoj se cifri radi kada se govori o pretplati, a nema ni priče o mogućem lansiranju proizvoda na teritoriji Starog kontinenta.

AutoRepublika

(191)