Početna Kupovina automobila Kako funkcioniše tempomat u vozilima?
Kako funkcioniše tempomat u vozilima?

Kako funkcioniše tempomat u vozilima?

10.06K
15

Tempomat je danas gotovo neizbežna stvar u automobilima. Bez njega, dugačka putovanja bi bila mnogo više zamorna, bar za vozača, a ujedno nam smanjuje šanse da zaradimo kaznu zbog prekoračenja brzine.

U današnje vreme, kada je saobraćaj postao gušći, i to s tendencijom da se stvari dodatno pogoršavaki po tom pitanju, običan tempomat nije više toliko upotrebljiv kao nekada. Međutim, umesto da ode u prošlost, on je evoluirao i prilagodio se novim okolnostima. Iz tog razloga, sve je češće prisustvo adaptivnih tempomata, kadrih da automatski prilagođavaju brzinu u odnosu na vozila ispred, i ubrzavaju nakon što put postane „čist“.

Najpre, hajde da vidimo kako funkcioniše konvencionalni sistem.

Šta tempomat radi?

Ovaj sistem zapravo ima brojne funkcije, osim one osnove, a to je kontrolisanje brzine kretanja. Primera radi, uz pomoć manuelnih komandi (pritisak na taster ili dugme) može da se ubrza automobil – kliknite pet puta na „+“ i vaše vozilo će ubrzati 5 km/h. Naravno, tu je takođe nekoliko bezbednosnih sistema – tempomat će se deaktivirati onog momenta kada pritisnete kočnicu, i neće se aktivirati pri brzinama ispod 40 km/h.

Hajde da vidimo koje to komande tempomata postoje:

  • Dugmići za aktiviranje i deaktiviranje („on“ i „off“) ne rade mnogo toga. Kada pritisnete „on“, na taj način obaveštavate automobil da želite da postavite željenu brzinu. Kada pritisnete „off“, jednostavno isključujete tempomat, čak i ukoliko je on u tom trenutku angažovan. Neki sistemi nemaju ovu dugmad, umesto toga, oni se isključuju dodirom kočnice i uključuju kada vozač pritisne „set“ dugme.
  • „Set/accel“ prekidač poručuje automobilu da održava brzinu kojom se trenutno krećete. Ukoliko ga pritisnete pri brzini od 60 km/h, vozilo će nastaviti da se kreće tom brzinom. Ukoliko prekidač držite nadole, automobil će usporavati, dok će potez nagore dodavati na brzini (obično + 1 km/h sa svakim “klikom”).
  • Ukoliko ste deaktivirali tempomat pritiskanjem kočnice, pritisak na dugme „resume“ (ukoliko postoji), izdaće komandu automobilu da se vrati na poslednju zadatu brzinu.
  • Držanje „coast“ (gde postoji) prekidača nadole, učiniće da automobil usporava, kao da ste podigli stopalo s papučice gasa. Kod ovakvog automobila, jedan pritisak na „coast“ dugme će usporiti vozilo za 1 km/h.
  • Papučice kočnice i kvačila imaju prekidač koji deaktivira tempomat onog momenta kada se papučica pritisne, tako da na taj način možete isključiti sistem.

Ubrzavanje i usporavanje

Sistem tempomata kontroliše brzinu vozila na isti način kao i vi, tako što određuje poziciju papučice za gas. Međutim, tempomat aktivira  ventile gasa putem sajle povezane na aktivator, umesto da pritiska papučicu gasa. Ventil papučice gasa kontroliše snagu i brzinu rada motora limitirajući količinu vazduha koju agregat usisava.

Jedna od sajli je povezana s papučicom gasa a druga s vakuumskim aktivatorom

Na slici možete videti dve sajle, povezane na obrtni oslonac koji pomera ventil gasa. Jedna sajla dolazi od papučice gasa a druga od aktivatora. Kada je tempomat angažovan, aktivator povlači sajlu povezanu s obrtnim osloncem, što podešava gas. Međutim, takođe se povlači sajla koja dolazi iz papučice gasa, i upravo iz tog razloga se papučica pomera gore-dole kada je tempomat u funkciji.

Elektronski kontrolisani vakuumski aktivator koji kontroliše gas

Mnogi automobili koriste aktivatore koje pokreće vakuum koji stvara motor, da bi dodavali i oduzimali gas. Ovi sistemi koriste mali, elektronski kontrolisani ventil, da bi se regulisao vakuum u opni. Ovo funkcioniše na sličan način kao kočni servo uređaj.

Kontrolisanje tempomata

Mozak sistema je mali kompjuter koji se obično može pronaći ispod haube ili iza armaturne table. On je povezan s kontrolom gasa, objašnjenom u prethodnom odeljku, kao i nekolicinom senzora.

Dobar sistem ubrzava agresivno do željene brzine bez da je premašuje, i održava zadatu brzinu s malim devijacijama, bez obzira na težinu koja je u vozilu ili koliko je strmo brdo uz koje se penjete. Kontrolisanje brzine vozila je klasična aplikacija teorije kontrole sistema. Tempomat kontroliše brzinu automobila tako što podešava poziciju gasa, što znači da su mu neophodni senzori, da bi odredio brzinu i poziciju gasa.

 

Najvažnija ulazna jedinica je signal brzine; sistem ga u velikoj meri koristi. Najpre, hajde da započnemo s najosnovnijim kontrolnim sistemima koje imamo – proporcionalnom kontrolom.

U proporcionalom kontrolnom sistemu, tempomat prilagođava gas proporcionalno grešci, s tim što je greška razlika između željene i aktuelne brzine. Dakle, ukoliko je tempomat postavljen na 90 km/h a automobil se kreće brzinom od 80 km/h, pozicija gasa će biti otvorena prilično daleko. Kada se automobil kreće 85 km/h, otvaranje pozicije gasa će biti pola u odnosu na ono što je bilo ranije. Rezultat se ogleda u tome da što je automobil bliži zadatoj brzini, on sporije ubrzava. Takođe, ukoliko silazimo nizbrdo, automobil neće ubrzavati.

Većina tempomata koristi kontrolnu šemu pod nazivom „proporcionalno-integralno-derivaciona-kontrola (PID). Mada se ovo čini „višom matematikom“, nije tako:

  • Integral brzine je rastojanje
  • Derivat brzine je ubrzanje

PID kontrolni sistem koristi ova tri faktora – proporcionalni, integralni i derivacioni, izračunavajući svaku vrednost individualno i dodavajući ih u „jednačinu“ da bi se dobila željena pozicija gasa.

Već smo ranije govorili o proporcionalom faktoru. Integralni faktor je baziran na vremenskom integralu greške brzine vozila. U prevodu, to je razlika između distance koje je automobil zaista prešao i distance koju bi prešao da se kretao željenom brzinom, izračunate u postavljenom vremenskom periodu. Ovaj faktor pomaže automobilu da se izbori s uzbrdicama a takođe pruža asistenciju u postavljanju korektne brzine i njenom održavanju. Proporcionalna kontrola povećava gas neznatno, ali automobil i dalje može da usporava. Neposredno nakon toga, integralna kontrola započinje da dodaje gas, otvarajući ga sve više i više, jer što duže automobil održava brzinu nižu od željene, veća postaje greška u distanci.

Sada dolazimo i do derivacionog faktora. Zapamtite da je derivat brzine ubrzavanje. Ovaj faktor doprinosi da tempomat reaguje brzo na promene, kao što je vožnja uzbrdo. Ukoliko automobil počne da usporava, tempomat može da vidi ovo ubrzanje (obe vrednosti, i usporavanje i ubrzavanje su “ubrzanje”) pre nego što se brzina ne promeni previše, a zatim da odgovori dodavanjem gasa.

Adaptivni tempomat

Ovo je napredniji sistem koji je sposoban da automatski podešava brzinu i održava je uz bezbedno rastojanje. Ova, relativno nova tehnologija, koristi prednje pozicionirani radar, instaliran iza prednje maske vozila, čiji je zadatak da detektuje brzinu i rastojanje u odnosu na vozilo ispred.

Adaptivni tempomat je sličan onom konvencionalnom kada je reč o održavanju prethodno zadate brzine. Međutim, za razliku od „običnog“ sistema, ovaj napredniji može automatski da prilagodi brzinu u isto vreme održavajući pravilno rastojanje u odnosu na vozila u istoj voznoj traci. Ovo se postiže zahvaljujući prednjem radarskom senzoru, procesoru digitalnog signala i longitudinalnoj kontrolnoj jedinici. Ukoliko vozilo ispred uspori, ili ako se detektuje neki drugi predmet, sistem šalje signal motoru ili kočnom sistemu da uspori. Zatim, kada je put ispred ponovo „čist“, sistem ponovo ubrzava vozilo na prethodno postavljenu brzinu.

Autocruise radarski sistem od 77 gHz, koji je kreirao TRW kadar je da „vidi“ do 150 metara unapred i funkcioniše pri brzini kretanja vozila od 30 do 180 km/h. Delphijev sistem od 76 gHz takođe može da detektuje objekte udaljene do 150 metara i funkcioniše pri brzinama od 32 km/h.

Autocruise i Delphi su pioniri u ovoj tehnologiji, koja je u međuvremenu unapređena, tako da uključuje i mogućnost upozorenja na opasnost od čeonog sudara putem auditivnih i vizuelnih signala, kao i sposobnost autonomnog kočenja u slučaju krajnje nužde.

Opširnije o adaptivnim tempomatima ćemo pisati uskoro.

AutoRepublika

Priredio: Pavle Barta

(10061)

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.

Ostavite komentar

avatar
Balkanboj
Gost

Čini mi se da već jedno 20 godina nema sajli za otvaranje “leptira gasa” već je to elektro motorićem kontrolisano (drive by wire).
Other than that, poučan članak.

moron
Gost
Odličan članak. Dobra tema. Mogao bi neki “serijal” 🙂 Nedavno malo “preletih” preko upustva za upotrebu za aktuelni pežo 508 i evo šta tamo piše o “ograničenjima” u vezi mogućnosti upotrebe i rada adaptivnog tempomata ( str. 165): “Sistem može biti ometan ili neće raditi u sledećim situacijama: – Otežana vidljivost (nedovoljna osvetljenost puta, sneg, kiša, magla). – Odsjaj (svetla vozila iz suprotnog smera, nisko sunce, refleksija od mokrog puta, izlaz iz tunela, naizmenična svetla i senke). – Kada je područje vetrobranskog stakla koje se nalazi ispred kamere prljavo, zamagljeno, zaleđeno, pokriveno snegom, oštećeno ili prekriveno nalepnicom. – Oznake traka… Pročitaj više »
TNT
Gost

Jesi li siguran da je to uputstvo za adaptibilni tempomat, ili za sistem autonomne vožnje? Bio sam uveren da je za adaptibilni tempomat potreban samo radar, a da kamere služe samostalnom praćenju vozila ispred / saobraćajne trake, čitanju znakova, adaptibilnim farovima…

moron
Gost
TNT
Gost
Pa mogao si i nešto ispod 300 strana da pošalješ… srećom, rade linkovi na PDF-u. Naći ću i ja nešto od cca 1.000 strana, prvom pogodnom prilikom, da ti se revanširam 😉. Nisam baš najsrećniji prevodom ovog uputstva, ali suština jeste da nemam pojma i da je izgleda ovaj adaptibilni tempomat zaista prvenstveno zasnovan na kameri, a opciono ima radar – tek mi tu ništa nije jasno. Srećom, autor je obećao nastavak, a nas dvojica ustvari „trčimo pred rudu”. Možda postoje različita rešenja, pa sada proizvođači koriste multifunkcionalnu prednju kameru / kamere za sve za šta mogu. Intel je čudo,… Pročitaj više »
moron
Gost
Iskreno, mene kao potencijalnog kupca te “tehnologije” zaista interesuje koliko “to” realno povećava bezbednost mojih saputnika, mene, ali i ostalih učesnika u saobraćaju oko mene. Recimo, da se na lažemo, dosta puta sam prethodnih 30-ak godina bio na granici da zaspem dok vozim (bez nekog jasnog pravila u smislu “podne/ponoć” ili “sit/gladan”, ali, sa jasnim neposrednim uzrokom – “nedostatak adrenalina” ), a nekada sam “na tren” i zaspao i “sami Bog” (tj. čista sreća) je činila svoje da se ( do sada) uvek “na vreme” probudim. I npr. onaj Line Assistant mi se dugo čini kao nešto što je “must… Pročitaj više »
TNT
Gost
Pisao sam lično ovde o driving assistent sistemu, da se ne ponavljam. Mogu samo da iznesem lična iskustva o upotrebljivosti, koja su verovatno vrlo subjektivna i zasnovana na konkretnom sistemu koji imam – postoje i bolji i gori od njega. Povećava bezbednost u svakom slučaju.Aktivni Lane Assist, u smislu da okreće volan i vraća te u traku, dosta znači. Na Rav4 sam imao pasivan, koji je pištao pri napuštanju trake, ali aktivni je mnogo bolje rešenje. Najbolji je, naravno, asistent koji te drži u centru trake i znači za bezbednost, ali barem ovaj nije na nivou da se kožeš apsolutno… Pročitaj više »
moron
Gost

Sećam se da si pisao baš detaljno o tome, samo, tada nisam baš razumeo 🙂
Posle čitanja upustva mi je malo jasnije. Mada mi se otvaraju i neke nove “rupe”.
Ali, sada se ne sećam “naslova” teme na kojoj si ostavio onaj komentar. A ti ?

moron
Gost
Gledah sada za focusa deo upustva o ACC (nemam link do njega, već ga imam samo kao PDF). Kod njega jasno piše da koristi i kameru u vetrobranu (koji mora biti čist) i radar u prednjoj masci (koja takodje mora biti čista). Mislim da ima slična “ograničenja” u radu kao i kod pežoa 508, mada nije korišćen isti redosled i sistem izlaganja. Deo tih ograničenja: “Prilagodljivi tempomat ne detektuje nepomična ili spora vozila koja se kreću ispod 10 km/h. Nemojte koristiti sistem prilikom ulaska ili izlaska sa autoputa, vožnje na vijugavim putevima, u gustom saobraćaju ili kada je put klizav,… Pročitaj više »
TNT
Gost
Sada vidim da je i kod mene (X3) uputstvo puno sličnih ograničenja. Mislim da je većina tih sistema zasnovana na Intel Mobile Eye tehnologiji, pa ima i slične limite / slično ponašanje, mada razlike postoje. Nije sve tako crno kao što pišu – više je to ograda od onoga da ako se nešto desi, oni nisu krivi, kao uostalom što je svuda podvučeno da su sistemi asistencije u pitanju koji traže da vozač stalno ima fokus na put i vožnju. U praksi nekada sistem ne reaguje / pogrešno reaguje / izgubi orijentire, ali vremenom naučiš da predvidiš gde i u… Pročitaj više »
moron
Gost

Hvala. Već mi je o svojim iskustvima sa tim sistemima detaljno pisao i jedan komentator sa AR koji vozi japanski krš od honde 🙂
Osim što su i njegova razmišljanja pozitivna, kao i tvoja, razumeo sam da ipak svi istoimeni sistemi (u vozilima raznih brendova) ipak nemaju potpuno ista ograničenja. Izgleda (po mom osećaju) da je Honda nekako ipak “iznad”. U njoj, barem što se Line Assitanta tiče, možeš bezbedno da spavaš u širem brzinskom opsegu no kod PSA.

TNT
Gost

Ne znam za Hondu, valjda nas prosvetli Hondaš i na ovoj temi, ako nije zaspao 😉. Kod mene sistem radi od kreni-stani, dakle od 0 s tim što je minimum brzine za podešavanje valjda 30, pa sve do 200. Imaš sisteme koji imaju i one koji nemaju city mod, ili kako ga već zovu, to je vrlo bitna razlika. Razlikuje se i ponašanje u vožnji. Na primer, najbolji koji sam ja probao u gradu je bio na XC60, ali on radi samo do 130 km/h. I ovaj kod mene nije loš, mada bih voleo da mogu da ga malo modifikujem.

moron
Gost

Da, i ja razumeh Hondaša da Honda “radi od nule” u smislu tih bezbednosnih sistema.
Evo koliko je i kod focusa “dobar” sistem za detekciju umora vozača ( “Sistem izračunava nivo Vaše budnosti na osnovu ponašanja tokom vožnje uod nosu na obeležja vozne trake i drugih faktora kada je brzina vozila veća od 65 km/h.” ). Očito ima istog “komponentaša” kao i PSA.

TNT
Gost
Evo da budem tačan. ACC podešavanja u opsegu od 30-210, s tim što radi do potpunog zaustavljanja. Lane Controll Assistent (sistem održavanja u traci) od 0 do 210, s tim što ispod 70 je dovoljno da vidi obe linije odnosno da prati vozilo, a preko 70 obe linije. Od 70-180 sam menja trake na auto-putu pritiskom na polugu migavca – ispod i preko to ne radi. Lane Departure – aktivan od Country Specific?!? do 210. Zaštita pešaka 30-55. Upozorenje na umor neće biti aktivirano ako je brzina uglavnom ispod 70. Ima tu još ograničenja; recimo, upozorenje na vozilo u mrtvom… Pročitaj više »
moron
Gost

Tek, nekako lepo i najlepše beše doba dok nam kola nisu imala ni ABS … Bili smo značajno mladji 🙂