Evropsko automobilsko tržište prvi put u plusu u poslednjih devet meseci

Broj novih registracija je marginalno porastao u maju, što je u isto vreme doprinelo brojnijim isporukama u Nemačkoj.

Prodaja na EU i EFTA tržištima je porasla za 0,04 odsto na 1,44 miliona automobila u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je industrijska asocijacija ACEA.

Najveći dobitnik je Lexus, čiji je broj registracija porastao za 26 odsto, zatim slede BMW i SEAT s 15 odsto „suficita“, Citroen s 14 odsto i Toyota s 11 odsto.

Među gubitnicima vodi Alfa Romeo, čija se prodaja sunovratila za 49 odsto, zatim ide Nissan s 18 odsto „minusa“, Jeep s 13 odsto „deficita“, Renault s 10 odsto i Volkswagen s 8,6 odsto prodatih automobila manje.

Prodaja automobila u Nemačkoj je porasla za 9,1 odsto. To ne treba da čudi, jer proizvođači, uključujući Volkswagen i BMW, nude povlastice u vrednosti do 7.500 evra na najvećem evropskom tržištu, naravno za ekološki podobne modele, jer kao što je poznato, brojni gradovi planiraju zabrane starijih dizela.

U Ujedinjenom Kraljevstvu je prodaja pala za 4,6 odsto, gde se nastavlja pad potražnje za dizel modelima i nesigurnost izazvana „Bregzitom“.

Što se Španije tiče, i tamo je broj novih registracija pao za 7 odsto u maju. U Francuskoj i Italiji je zabeležen pad od 1,2 odsto.

Pozitivan trend u Nemačkoj je ostvaren uprkos ne baš najsjajnijim ekonomskim podacima, po kojima je došlo do neočivanog porasta nezaposlenosti u maju.

Odlaganje kratkog veka

Neznatno povećanje prodaje u maju je prvo u poslednjih devet meseci.

Prodaja automobila u Evropi je bila u konstantnom padu od avgusta prošle godine, počevši od turbulencija izazvanih uvođenjem nove testne regulative vezane za izduvne gasove, pa zatim nesigurnosti izazvanih „Bregzitom“, što je sveukupno rezultiralo usporavanjem ekonomskog rasta. Slabija prodaja je donela i pad profita, jer su se proizvođači automobila usred unakrsne vatre u trgovinskom ratu između SAD i Kine, uz ogromne troškove koje donosi tranzicija ka električnim automobilima.

Odlaganje velikog zaokreta u automobilskoj industriji bi moglo da bude kratkog veka, budući da se proizvođači pripremaju za uvođenje strože ekološke regulative u EU, vezano za flotnu emisiju ugljen-dioksida, i to počev od sledeće godine.

Automobilska industrija se suočava s potencijalnim penalima u vrednosti od 33 milijarde evra ukoliko ne dođe do značajnih promena, rekao je Arnd Elinghorst, analitičar iz Evercore ISI-ja.

Nova pravila će izvršiti veliki pritisak na proizvođače automobila, čiji imperativ će biti da prodaju više električnih i „plug-in“ hibridnih modela, koji trenutno donose manju dobit iz poslovanja u odnosu na automobile s SUS motorima.

Na godišnjem planu, zaključno s majem, evropsko tržište automobila je doživelo pad prodaje od 2 odsto, na 6,94 miliona vozila, kažu podaci ACEA-e.

AutoRepublika