Šefovi sindikata u BMW-u i Daimleru, obrušili su se na jednog nemačkog političara, koji je izjavio da velike kompanije, uključujući i proizvođače automobila, treba da budu u kolektivnom vlasništvu.
Čelnik (SDP) omladinskog krila Socijademokratske partije, Kevin Kinert, izazvao je salve protesta u Nemačkoj, uključujući i koalicione partnere, zbog toga što je izjavio da velike kompanije treba da budu kolektivizovane u borbi protiv nezajažljivih kapitalista.
„Raspodela profita mora biti demokratski kontrolisana“, izjavio je Kinert za Die Zeit u intervjuu objavljenom na međunarodni praznik rada. „To isključuje kapitalistu kao vlasnika poslovanja“, dodao je on, iskoristivši BMW kao primer. Kompaniju iz Minhena, kao što je poznato, kontrolišu milijarderi, Štefan Kvant i Suzane Klaten.
Predstavnici radnika u BMW-u i Daimleru su burno reagovali na Kinertova zapažanja, čija je SPD partija partner u konzervativnoj koalicionoj vladi Angele Merkel.
„Za radnike u nemačkim kompanijama, glasanje za SPD više nije moguće“, rekao je šef radničkog saveta BMW-a, Manfred Šoh za WirtschaftsWoche magazin.
Visokotiražni dnevnik, Bild, objavio je negativnu reakciju na Kinertov komentar na prvoj stranici subotnjeg izdanja, citiravši šefa Daimlerovog radničkog saveta, Mihaela Brehta: „Delim stav da sada za radnike postaje mnogo teže da glasaju za SPD.“
Breht je izjavio da bi SPD trebalo brzo da utvrdi za šta se zalaže: „Za sigurna radna mesta i održivu industrijsku politiku, ili fantazije koje su daleko od realnosti, koje na kraju samo rezultiraju smanjenjem broja radnih mesta i povećanjem socijalne neravnopravnosti.“ Samo, nije nam jasno na osnovu čega je Breht ovo zaključio.
Šoh i Breht su vodeće figure u moćnom nemačkom IG Metall sindikatu u metalurškoj industriji.
Radnički saveti su tela koja se biraju da bi se bavila problemima s menadžmentom, kao što su uslovi na radu i značajan su faktor posleratnog ekonomskog uspeha u Nemačkoj. Kinertova vizija očigledno neke podseća na komunističku Istočnu Nemačku.
Povratne reakcije prete da dodatno podriju podršku prema SPD-u, koji doživljava pad po statističkim istraživanjima i rizikuje da značajno izgubi u evropskim i regionalnim izborima krajem ovog meseca.
Dvadeset devetogodišnji Kinert, protivio se ulasku u koaliciju s konzervativcima Merkelove. On se dopada onima koji su levo orijentisani u SDP-u ali ne toliko centralno orijentisanim i neodlučnim glasačima, od kojih mu zavisi povećanje ukupnog glasačkog udela. Jedna poslovna grupa SPD-a, pozvala je čak na njegovo svrgavanje. Nemačke socijaldemokrate su formalno odbacile marksističke principe pre 60 godina u korist tržišne ekonomije.
Komentari su samo deo šire debate u Nemačkoj u vezi s budućnošću kapitalizma, jer se najveća evropska ekonomska sila suočava s političkim i tehnološkim promenama, koje bi mogle da ugroze materijalno blagostanje.
Vlada Merkelove je promovisala više intervencionistički pristup kada je o industriji reč, dok u Berlinu aktivisti organizuju referendum da bi podstakli gradske vlasti da ekspropriraju imovinu velikih zemljoposednika.
Čak i ako molba da se „prevaziđe kapitalizam“ uzdrma temelje SDP-a, debata će se nastaviti u okviru izborne kampanje pred izbore zakazane za 26. maj, kada se izglasava Evropski parlament. Statistike pokazuju da socijaldemokrate zaostaju za „zelenima“ na trećem mestu, s podrškom 16 odsto glasača, što je manje u odnosu na 20,5 odsto iz septembra 2017., kada su održani federalni izbori.
Kinert, koji je rođen četiri meseca pre pada „Berlinskog zida“, pozvao je na povećanje minimalnih primanja i iskritikovao labaviju politiku bivšeg kancelara, Gerharda Šredera (takođe socijaldemokrata), vezanu za tržište rada. Prošle godine, bio je na čelu neuspele kampanje koja je za cilj imala odbacivanje obnavljanja koalicije s demohrišćanima Angele Merkel.
„Poziv na kolektivizaciju kompanija kao što je BMW, otkriva nazadan, iskrivljen pogled na svet jedne zalutale fantazije“, rekao je nemački ministar saobraćaja, Andreas Šojer, inače član konzervativne Bavarske socijalhrišćanske unije.
Bild je takođe citirao bivšeg šefa Porscheovog radničkog saveta, Uvea Hika, člana SPD-a od 1982., koji je rekao da i dalje treba glasati za ovu partiju. Hik je izjavio da su Kinertovi komentari apsolutna besmislica i mogu da se pripišu njegovoj mladosti. „Da je bio svedok Demokratske Republike Nemačke, onda ne bi govorio tako nešto“, izjavio je Hik sugerišući na bivšu komunističku državu. Mada se mnogi pozivaju na nju, realno ne vidimo bilo kakvu vezu nekadašnjeg istočnog bloka sa stanjem današnjim, gde preraspodela dobara ide ekstremno u korist malobrojnih pojedinaca.
Andrea Nales, šefica SDP-a, takođe je dala izjavu: „Radnici mogu biti spokojni. SPD ne zahteva nacionalizaciju. Svakog dana, mi negujemo politiku koja favorizuje kvalitet rada, visoka primanja i sigurne penzije, sve u skladu s radničkim savetima.“
Priredio: Pavle Barta
(594)
Socijalizam i još dalje komunizam, odgovor su ni na šta. Imaš ljude koji su po karakteru samodovoljni i nezainteresovani za materijalni prosperitet, uz pretpostavku i želju za što manjim radnim obavezama, i njima dati kompaniju na upravu je kao što Borat reče: „kao da daš avion na pilotiranje jednom majmunu“ (mada on često u tom kontekstu pominje i žene). Da je do takvih, još bi umirali od malih i velikih boginja jer je za svaki progres bila neophodna ogromna žrtva. S druge strane, nekontrolisani kapitalizam izjeda sam sebe, pa imamo neku sredinu kojoj treba težiti, ne dovodeći koncept tržišnosti i… Pročitaj više »
Pa, to baš i nije tako jednostavno. Nauka je priznala da su najsavršenija društva koja su ljudi ostvarili bila u suštini komunistička, poput onih koje su formirali severnoamerički domoroci ili nama bliži Vinčanci. Takođe, teza o manjim radnim obavezama i nezainteresovanost uopšte ne stoji, jer su u tim društvima pripadnici zajednice mnogo više radili jedni za druge i zajednički prosperitet. Takođe, s duševnog, duhovnog i fizičkog aspekta, radilo se o mnogo zdravijim ljudima nego što smo to mi danas. U tim društvima nije bilo ni potrebe za medicinom kakvu danas poznajemo, jer bolesti poput malih i velikih boginja nije ni… Pročitaj više »
Ok, dajte BMW na upravu radnicima, a postavite u vaskrslu Crvenu Zastavu, prosečno dobar menadžemnt, Yugo bi bio premijum za 15 godina u odnosu na BMW. Inače, slažem se da je komunizam najlepši, samo nije realan. E, da. Postojale su male i velike boginje, samo nisu stigle da budu vidljive široj masi, ljudi su ranije umirali to jest bolest je brzo ubijala.
Ne radi se o davanju uprave radnicima već o pravednoj preraspodeli dobara. Komunizam je više nego realan, ali je ljudima ispran mozak kroz propagandu i totalitarne sisteme, koji zapravo nemaju veze s pravednim, emancipatorskim društvom, što kapitalizam svakako nije. A upravo se na zapadu, kojem nažalost pripadamo i mi, to forsira deci od malih nogu kroz medije, sistem obrazovanja itd. Što se tiče toga da su ljudi ranije umirali, to nije tačno. Naprotiv, bili su mnogo duže vitalni tokom životnog veka nego što su to ljudi danas. Takođe, bili su neuporedivo fizički snažniji. Tu dolazimo do onoga „Statistika je kao… Pročitaj više »
У праву сте.
Не каже се џаба прво материјална основа па духовна надоградња.
Само што неки „основу“ започну да праве на дуго и широко а до надоградње дођу кад им узимају мјеру за мрамор .
Ne radi se o davanju uprave radnicima već o pravednoj preraspodeli dobara
ogromna je razlika između plata radnika i menadžera…. ali baš ogromna…. jedan menadžer zaradi koliko 1000radnika…. ludo….
Менаџери су и „средили“ многа предузећа (што код нас што у свијету) а не радници.
Мада морам да кажем да ме ова подијела на раднике и менаџере неке компаније нервира.
Који је мој менаџер него радник компаније.
И ту Заставу нису уништили радници.
Ако ћемо да причамо поштено.
Ако ћемо да се лажемо изволите .
Тако је. Иначе, у Немачкој само 16% грађана верује у капитализам по званичним подацима, тако да је медијска хајка против овог момка организована „од горе“, уз асистенцију њихових „стратеџик маркетинга“ и слично.